Nedavno sam pisao o 10 najvećih paraboličnih 'tanjira' na Zemlji, ali nisam pomenuo najveći jer (navodno) još nije bio zvanično aktiviran. Zato ću sad da ispravim tu svetsku nepravdu i predstavim svakako jedno od najvećih čuda savremene astronomije, teleskop sa tanjirom prečnika 500 metara!
Taman se spremajući da se razmašem o najnovijem čudu, kad pročitam na relevantnom sajtu da to – ipak – nije najveći radio-teleskop na svetu! Zapravo jeste, ali nije ... Momentalno me zaboli glava, jer mi odmah na pamet padne svetska politika i nekakava borba velikih sila za primat u svakoj božijoj kategoriji.
Ko je, dakle, najveći?
„RATAN-600“ (rus. РАТАН-600 – радиоастрономический телескоп Академии наук – 600) iz Zelenčukskaje, u Rusiji, jer ima prečnik od 576 metara! U čemu je štos? Počnem da čitam i shvatim: Kinez je najveći u kategoriji prečnika pojedinačnog tanjira, a Rus je najveći po ukupnom prečniku, jer u stvari krug prečnika oko 600 metara poseduje nekoliko reflektora koji mogu da se podešavaju tako da usmeravaju talase ka sekundarnom ogledalu. Kao i sve sovjetsko, i ovo je čudna i komplikovana skalamerija, koja zaslužuje poseban text.
Do tada, 'ajde da se pravim lud i da nastavim da pišem o „najvećem radio-teleskopu na svetu“. Dakle, radi se o „Nebeskom Oku“, odn. “Tianyanu”, kako ga Kinezi lucidno zovu.
Pre nekih pola godine, Kineska akademija nauka je slavodobitno objavila da je njihov najnoviji radio-teleskop prečnika 500 metara konačno spreman za skeniranje neba. Taj džin je danas najveći filled-in teleskop (sa jednim „tanjirom“) na svetu. Sa površinom 30 futbalskih igrališta, čak i najveći nosač aviona američke Sedme flote lako bi mogao da plovi u tom tanjiru, i da još ostane mesta za surfovanje.
Kina je prošle godine završila gradnju „Five-hundred-meter Aperture Spherical Telescope“ (FAST), najvećeg teleskopa s jednim tanjirom na svetu. Fotografija je napravljena 3. jula 2016, na dan postavljanja poslednjeg panela konstrukcije.
Samo je ruski „RATAN-600“ fizički veći od FAST-a, mada mu je efektivna prijemna površina 12.000 m2, dok je površina FAST-a 70.000 m2. Površina Aresiba je oko 31.000 m2.
Ostavši „lakša“ za oko \(200 miliona, Kina je stavila tačku na višegodišnji rad na najvećem teleskopu, čiji će 500-metarski tanjir skenirati nebo u potrazi za, između ostalog, inteligentnim životom u kosmosu. Zašto bukvalno SVI mediji i sajtovi ponavljaju tu glupavu rečenicu, nije mi baš najjasnije. Svaka šuša zna da svakako to nije bio razlog konstruisanja ovakve naprave, već ozbilni zadaci koje je Kina postavila pred sebe.
Kineska novinska agencija „Xinhua“ je javila da su 3. jula prošle godine tehničari montirali poslednji od 4.450 trouglasta panela stranica 11 metara koji čine tanjir antene.
Članovi projektnog tima su odmah preduzeli testiranja i podešavanja „Tianyana”, da bi uskoro kineski naučnici preduzeli “istraživanja u ranoj fazi”, kako je raportirao “Xinhua”. Instrument će biti dostupšan istraživačima širom sveta tek kada se ova faza okonča – verovatno za par godina.
FAST se nalazi na jugozapadu Kine, u slabo naseljenoj provinciji Guizhou, više od 2.000 km jugozapadno od Pekinga. Poput slavnog teleskopa Arecibo, teleskop je izgrađen u prirodnoj depresiji krečnjačkog terena, okruženoj planinskim karstom koja dobro dođe da blokira radio-smetnje.
Da bi stvorila zonu zaštićenu od radio-smetnji, Kina je tokom gradnje teleskopa raselila preko 9.000 stanovnika okolnih sela u krugu većem od 5 km od teleskopa.
Prvi put predložen 1994, projekat je dobio zeleno svetlo od kineske vlade 2007, da bi zemni radovi započeti već sledeće godine. Formalna konstrukcija je započeta 2011.
Radnici podižu poslednji panel koji će postaviti u centar teleskopa.
Fiksni tanjir teleskopa; cena 1,2 milijarde juana, odn. \)180 miliona. Njegov potencijal za otkrivanje stranih civilizacija je 5 do 10 puta veći od postojeće opreme.
FAST će istraživati univerzum u radio-talasnom dijapazonu (od 10 cm do 4,3 metra), loveći slabe gravitacione talase i daleke pulsare, mapirati neutralni vodonik u udaljenim galaksijama i tražiti – a šta pametnije raditi? – signale vanzemaljske komunikacije.
„Kada konačno bude kompletiran, FAST će biti vodeći u svetu sledećih najmanje 10 do 20 godina,“ kaže generalni direktor i konstruktor teleskopa Yan Jun.
Očekivana rezolucija FAST-a je 2,9 lučnih minuta, što je jako dobro za radio-astronomiju sa jednim tanjirom. Mada je njegova površina sferna, FAST koristi motore da podigne ili spusti ćoškove setova individualnih panela širine 300 metara, da bi dobili parabolični oblik radi postizanja fokusa.
Radio-teleskop je još uvek u fazi komplikovanih priprema. Proteklih meseci FAST je izveo prvo posmatranje pulsara udaljenog 1.135 svetlosni godina.
FAST će takođe koristiti Next Generation Archive System (NGAS) koji su razvili Međunarodni centar za Radio-astronomiju (ICRAR) u Pertu (Aus.) i Evropska Južna Opservatorija, radi sakupljanja i analiziranja velike količine podataka koji će se vremenom nakupiti. Očekuje se da će NGAS raspolagati sa 3 petabajta (3×1015 bajta) podataka sa FAST-a svake godine, dovoljno da se ispuni 120.000 'Blu-ray' diskova od 25 GB.
„Taj sistem je već spreman da ga koriste brojne opservatorije širom sveta,“ kaže Andreas Wicenc (Univerzitet Zapadne Australije). „Tokom poslednjih par godina softver je značajno apgrejdovan da bi podržao vrlo veliki strim podataka.“
FAST noću.
Poređenje tanjira Areciba i kineskog FAST-a.
Iako reflektor ima prečnik od 500 metara, koristi se u jednom trenutku samo krug prečnika 300 m (koji ima korektan parabolični oblik i „osvetljen“ je prijemnikom). Tako da je ime teleskopa u suštini pogrešno: niti je „aperture” 500 metara, niti je ono “sphere” sferno.
Ako i na Arecibu, FAST-ovi prijemnici (9 kom.), obešeni u kabini visoko iznad tanjira, samo su delinično pokretni. Lociran na geo-dužini od 26° severno, radio-teleskop je okrenut pravo u vis, koristeći Zemljinu rotaciju da „nišani“ tanjir kako se nebo pomera. FAST ima šire vidno polje od Areciba – može da obuhvati nebo od 40° od svog zenite, dok je Arecibo limitiran na 20° od zenita.
Međutim, FAST koristi manju prijemnu platformu od Areciba i ne nosi velike radarske transmitere potrebne da pinguju velike asteroide u blizini Zemlje kao deo planetne odbrane.
FAST nastavlja tradiciju konstruisanja velikih radio-teleskopa koja je započeta nedugo posle Drugog svetskog rata. Lovellov Teleskop iz Mančestera prečnika 76,2 metra kompletiran je 1957. godine. Pretekao ga je prvo Green Bank u Zapadnoj Virdžiniji, a kasnije 100-metarski teleskop Effelsberg u Nemačkoj. Od 1963, Arecibo je držao titulu najvećeg pojedinačnog tanjira radio-teleskopa, sve do prošle godine.
Istorijski Lovellov radio-teleskop na Jodrell Banku.
Moguće je da FAST-ov rekord u dimenzijama, kao i 40-inčni Yerkesov refraktor, nikad neće biti oboren. Buduće radio-opservatorije, kao što je „Square Kilometer Array“, biće „farme tanjira“, poput „Very Large Arraya“ u Novom Meksiku, koristeći interferenciju između radio-signala uhvaćenih prekobrojnim tanjirima da bi se dobile slike visoke rezolucije.
