Dolaze Božići, dobro je vreme za večnu raspravu o Vitlejemskoj zvezdi. Po drevnoj priči, ako je ne znate, velika i sjajna nova zvezda koja se nenadano pojavila nad Vitlejemom najavila je rođenje Isusa Hrista i bila je vodič trojici mudraca koji su krenuli da se Isusu poklone.
Đoto: Poklonjnje mudraca
E sad, sve je to lepo ali vekovima astronome golica pitanje: koja je to Vitlejemska zvezda. Nikakve misterije oko tog pitanja ne bi bilo da se zna tačan datum Isusovog rođenja, ali on nije poznat. Ne samo datum nego i godina. Zna se samo raspon godina kada je on mogao biti rođen i to je negde između osme i prve godine stare ere. Zbog toga ima velik broj mogućih odgovora na pitanje šta je Vitlejemska zvezda. Ukratko:
Po jednom rešenju radi se o sjajnoj kometi koja se posmatračima pričinila kao da je zvezda. Problem je što niko od inače odličnih astronomskih posmatrača (kineskih, rimskih ili arapskih) nije u to vreme primetio takvu kometu. A svi oni su bili vrlo pedantni i precizni i svakako bi zabeležili tako markantnu pojavu.
Druga mogućnost je da se na nebu pojavila supernova. To bi bilo odlično rešenje problema Vitlejemske zvezde da postoji bar neki astronomski zapis o takvoj zvezdi. Opet isto: rimski, arapski itd. osmatrači nebeskih znamenja nisu videli ništa od toga.
Kompjuterska simulacija okultacije Jupitera Mesecom 17. aprila 6. godine pre nove ere.
Po trećoj teoriji radi se o okultaciji Jupitra Mesecom što se zaista i dogodilo 17. aprila 6. godine stare ere. U prilog ovoj teoriji ide i to što se tog dana Jupiter prvi put, u periodu između 10. godine stare ere i 5. godine nove, pojavio u jutarnjim satima i to u sazvežđu Aries koje je inače simbol Judeje, dakle što se pojavio sa izlaskom Sunca, a što čitavoj priči daje odgovarajuću simboliku. Istina, nije sasvim jasno koliko je takva pojava bila uočljiva po danu, jer astronomski programi pokazuju da se ona desila u 10 sati i 11 minuta, pre podne.
Venera i Jupiter
Postoji još jedna sugestija po kojoj se radi o konjunkciji planeta. Konjunkcija je slučaj kada su dve ili više planeta prividno međusobno veoma blizu, pa ponekad izgledaju kao jedna koja šljašti. Takve pozicije planeta mogle su imati snažno simboličko dejstvo. U to vreme bilo je dve konjunkcije. Jedna je bila konjunkcija Venere i Jupitera 17. juna 2. godine stare ere, a druga Jupitera i Saturna koja je trajala od maja do decembra 7. godine stare ere.
Međutim, ni jedan od navedenih događaja nije bio izrazito markantan da bismo se bez rezerve opredelili za njega, te ova misterije ostaje nerešena i dalje. Naravno, ako je takve zvezde uopšte i bilo.