Detalji
Kategorija: Misije

Ilon Mask je objavio da njegova kompanija okreće ledja projektu spuštanja kosmičkog aparata "Crveni Dragon" (Red Dragon) na Mars.

Kompanija SpaceX je na sva zvona najavila projekat "Crveni Dragon" prošle godine kao misiju spuštanja najvećeg lendera na Mars već 2018. Kosmički brod "Crveni Dragon" je projektovan na bazi teretnog broda "Dragon" koji snabdeva američke astronaute na Međunarodnoj kosmičkoj stanici (MKS). U februaru 2017. objavljeno je da se misija "Crvenog Dragona" prolongira za 2020, a posle nedavne izjave Ilona Maska o konceptualnim promenama tehnike spuštanja aparata na Mars, po svemu sudeći "Crveni Dragon" neće uopšte leteti na Mars.

"Jedno vreme sam razmišljao da su toplotni štit i bočni motori pravi način spuštanja na Mars", rekao je Mask na nedavnoj konferenciji o naučnim istra`ivanjima na MKS u Vašingtonu. "Međutim, ovakva tehnika spuštanja ima veći rizik u odnosu na tehniku korišćenja padobrana, pa smo odlučili da u skladu sa preporukama NASA-e vezanim za povišene faktore bezbednosti krenemo napred sa ovim novim planom", dodao je Mask.

dragon

Kraj "Crvenog Dragona"?

Iako nije otvoreno rekao da se projekat "Crveni Dragon" koji je bio zasnovan na korišćenju masivnog toplotnog štita radi prirodnog kočenja tokom leta kroz atmosferu i bočnih raketnih motora gasi, Mask je ovim po svemu sudeći najavio odustajanje kompanije SpaceX od ovog projekta i veliki zaokret u koncepciju spuštanja budućih aparata ove kompanije na Mars primenom padobrana.

Naravno, uz fokusiranje na bezbednost spuštanja lendera koji će jednoga dana biti korišćen i za spuštanje astronauta na Mars.      

Grujica Ivanović
Author: Grujica Ivanović
Menadžer planiranja električnih mreža u australijskoj kompaniji Ergon Energy, magistar elektrotehnike. Napisao je veliki broj članaka iz oblasti istraživanja kosmosa koji su objavljeni u časopisima "Galaksija", "Front", "Duga", "Planeta", "Astronomija", "Astronomski magazin", Spaceflight i “Vasiona”, i u dnevnim listovima "Politika", "Večernje novosti" i "Srpska reč". Takođe, u časopisu Power Transmission and Distribution objavljuje stručne tekstove iz elektrotehnike. Pre odlaska u Australiju radio je u EPS/"Elektrokosmet", dok je na RTV Priština uređivao televizijske emisije “Horizonti nauke” i “Ekološki krug”. Autor je dve knjige iz kosmonautike: "Kosmički vremeplov" (1997, BIGZ, Beograd) o prvim programima čovekovog leta u kosmos i "Salyut: The First Space Station - Triumph and Tragedy" (2008, Springer-Praxis, London-New York) o tragediji posade prve orbitalne stanice "Saljut". Jedan je od inicijatora projekta prvog srpskog veštačkog satelita "Tesla-1". Član je Britanskog interplanetarnog društva i Instituta inženjera Australije.

Zadnji tekstovi: