Ukupan obrt na tržištu lansiranja veštačkih satelita u 2016. iznosio je dve i po milijardi dolara, što je ispod jednog procenta vrednosti kosmičkog tržišta.
Ukupna vrednost 21-og komercijalnog lansiranja u 2016. iznosi dve i po milijarde dolara. Prihodi američkih kompanija od jedanaest komercijalnih lansiranja obavljenih 2016. iznose 1,2 milijardi dolara, što je gotovo polovina ukupnog obrta na tržištu lansiranja u prošloj godini. Evropski koncern Arianespace je zaradio 1,15 milijardi dolara, dok je ruski udeo na tržištu komercijalnih lansiranja samo 130 miliona dolara (za dva lansiranja).
Uzlet na tržište lansiranja - raketa Falcon 9 kompanije SpaceX
Dugo su neprikosnoveni vladari na tržištu lansiranja bili Rusija i francuski koncern Arianespace. Slika je počela da se menja 2014. kada su američki provajderi počeli da osvajaju ovo tržište. Ovaj obrt se desio zbog serije neuspeha ruskih lansiranja i skupih usluga Arainesapce, ali i sa agresivnom kampanjom kompanije SpaceX koja je pružanjem jeftinijih usluga lansiranja prigrabila dobar deo korisnika evropskih i ruskih raketa-nosača. Pored međunarodnog, svojom raketom-nosačem Falcon 9 kompanija SpaceX preuzima i deo američkog tržišta od, do nedavno neprikosnovenog vladara - Ujedininjene alijanse lansiranja (ULA), koju kontrolišu dva džina američko aero- i astronautike "Boing" (Boeing) i "Lokid Martin" (Lockheed Martin). Vešti Ilon Mask (Elon Musk) je koristeći činjenicu da se, uprkos američkim sankcijama ruski motori koriste na raketi-nosaču Atlas V kompanije ULA, uspeo čak da dospe na listu provajdera lansiranja Pentagona. Na toj listi je inače godinama bio samo jedan provajder - ULA.
"Miljenik" Pentagona - raketa Atlas V kompanije ULA nosi u kosmos vojni raketoplan X-37B
Potisnuta u drugi plan - raketa "Proton" je imala samo dva lansiranja ove godine
Pored SpaceX i ULA, beležimo takođe veliki prodor kompanije Orbital ATK koja svojim raketama-nosačima Antares (koje takođe koristi ruske raketne motore) i Minotaur najavljuje mnogo aktivnju ulogu na američkom i svetskom tržištu pružanja usluga lansiranja.
Ukupan obrt na celokupnom kosmičkom tržištu u 2016. je iznosio 335 milijardi dolara. U njemu se pored lansiranja, nalaze usluge projektovanja i izrade komercijalnih satelita, pružanje usluga kontrole leta satelita, prijema i obrade informacija iz kosmosa, prateći centri, budžeti kosmičkih agencija i kompanija koje se bave komercijalizacijom kosmosa i budžeti globalnih navigacionih sistema GPS (SAD), GLONASS (Rusija), "Galileo" (Evopa) i "Bejdou" (Kina).
Satelit navigacionog sistema GPS
Satelit ruskog navigacionog sistema GLONASS
Sa obimom od 98 milijardi dolara (29%), satelitska televizija predstavlja najveći segment kosmičkog tržišta. Na drugom mestu je satelitska navigacija čija je ukupna vrednost 81 milijardi dolara (24%), dok su budžeti državnih kosmičkih agencija uključenih u ovaj biznis 77 milijardi dolara, odnosno 23%. Ostale satelitske usluge ukupno vrede 30 milijardi dolara, prateće stanice i kontrolni centri 28 milijardi, dok je proizvodnja komercijalnih satelita procenjena na 17 milijardi.
Ukoliko se komercijalnim pridodaju i naučna, civilna i vojna lansiranja obavljena 2016. onda je ukupan iznos segmenta lansiranja 5,4 milijardi, odnosno oko 2% od ukupnog iznosa kosmičkog tržišta.
