Kada je 1921. godine u novinama osvanula senzacionalna vest da je Saturnov prsten nestao i da verovatno njegove krhotine lete ka Zemlji, to je izazivalo veliku paniku. Niko nije mogao da pretpostavi da je isto osećanje, samo bezmalo 400 godina ranije, zahvatilo i Galilo Galileja.
Saturn sa i bez prstenova (1921. i 1926.)
Šta se zapravo dogodilo?
U to vreme bio je običaj da svako naučno otkriće na originalan način sačuva svoje pravo na ekskluzivnost pronalaska. Došavši na trag nekom epohalnom otkriću, a iz straha da ga drugi u međuvremenu ne preduhitre i oni objave prvi takvu vest, svaki naučnik je pravio odgovarajući anagram [1], kojim je objavljivao svoj pronalazak, a čiji je pravi smisao bio poznat samo njegovom tvorcu. Tako bi naučnik mogao u miru da proverava i potvrđuje svoja zapažanja, pa ako se pojavi drugi pretendent, mogao je lako da dokaže svoje prvenstvo. Kad bi se konačno uverio u ispravnost svog pronalaska, on bi otkrivao i tajnu svog anagrama i potvrđivao pronalazak.
Posmatrajući početkom XVII veka kroz svoj nesavršeni teleskop Saturn, Galileju se učinilo da velika planeta ima sa obe svoje strana neke majušne dodatke. Ne znajući o čemu se radi, on je požurio da obezbedi svoj pronalazak sakrivši ga iza šifre:
smaisnermiclmbpobtalcvmibvneuvgttaviras
Svima je jasno da je gotovo nemoguće odgonetnuti šta se skriva iza ove šifre od 39 slova. Postoji jedna mogućnost – da se naprave sve kombinacije slova i tako pokuša dokučiti šta je Galilej hteo da sakrije ali je jasno da je to ogroman posao. Broj mogućih kombinacija (sa ponavljanjima) iznosi:
što daje broj od 35 cifara. (Da podsetim, da je broj sekundi u jednoj godini predstavljen sa "samo" 8 cifara.)
Genijalni savremenik i prijatelj italijanskog naučnika, Johanne Kepler (1571–1630), uložio je puno strpljenja i truda ne bi li rastumačio skriveni smisao objave svg prijatelja. Kada je uspeo da sastavi rečenicu na latinskom jeziku od raspoloživih slova (sem tri), činilo mu se da je postigao cilj:
Salve umbestineum geminata Martia proles
(Zdravo blizanci potomci Marsa)
Kepler je bio uveren da je Galilej otkrio dva Marsova satelita, a koje je nemački matematičar pretpostavljao da postoje. Ipak, ovog puta oštroumnost nije Keplera dovela do cilja [2]. Kada je Galilej najzad otkrio tajnu svog anagrama, pojavila se ova rečenica:
Altissimam planetam tergaminum observavi
(Najgornjiu planetu sam video trostruku)
Položaj Saturna 16. jula 1610. u vreme kada ga je Galeiej posmatrao
Zbog nedostataka svog teleskopa, Galilej nije shvatio da pravo značenje tog "trostrukog" Saturnovog lika jeste zapravo njegov prsten. Kada se posle nekoliko godina Saturn pomakao i kada se prsten postavio u odnosu na Zemlju tako da se ne vidi, Galileju se učinilo da je pogrešio i da Saturn nema nikakvih dodataka. (Sam prsten je zapravo debljine svega oko dve stotina metara, što ge čini, u odnosu na njegov prečnik, tanjim od lista hartije. Nagnut je u odnosu na ravan Zemljine putanje pod uglom od 27º, tako da se u toku 29–godišnjeg ciklusa Saturnovog obilaska oko Sunca sam prsten se u dve suprotne tačke vidi kao jedna linija preko diska planete, a u druge dve tačke, udaljene 90º od prvih, prsten se sa Zemlje vidi u najvećoj širini.)
Levo je Saturn kakav je bio 1610. kada ga je posmatrao Galilej. U sredini se nalazi ista slika ali umanjena. Desno je ta slika još više umanjena i verovatno je tako Galilej video Saturn u svom durbinu 16. jula 1610.
Tek posle pola veka otkriće prstena je palo u zaslugu drugom velikom naučniku, Holanđaninu Christiaanu Huygensu (1629–1695). Slično kao i Galilej i on svoje otkriće nije odmah objavio, već ga je sakrio šifrom:
AAAAAA, CCCC, D, EEEE, G, H, IIIIIII, LLLL, MM, NNNNNNNNN, OOOO, PP, Q, RR, S, TTTT, UUUU
Pošto je tri godine proveravao svoje proračune, Huygens je najzad objavio smisao svog obaveštenja:
Annulo cingitur tenui, nusquam cohaerente ad eclipticam inclinato
(Prstenom tankim okružen, što nigde ne dotiče, a nagnut je ekliptici)
[1] Reč nastala premeštanjem slova druge reči različitog značenja: bor – rob, sir – ris, soba – bosa …
[2] Znajući da Zemlja ima 1 satelit, a Jupiter 4, Kepler je smatrao normalnim da Mars ima 2. Tada su sličan tok misli imali su mnogi. Voltair je to i objavio u svom delu (1750), a i J. Swift u "Guliverovim putovanjima" (1720) iznosi da su Liliputanci otkrili 2 satelita oko Marsa. Tek dva ipo veka posle Keplera, 1877. god. američki astronom prof. Asaph Hall je uz pomoć teleskopa potvrdio postojanje Fobosa i Deimosa.
Saturnovi prstenovi - krunski nakit
Najdetaljnije fotografije Saturnovih prstenova
Kasini uranja u prostor izmneđu Saturna i njegovih prstenova
