"...U početku zemlja beše bez oblika i prazna; i beše tama nad bezdanom... I reče Bog: 'Neka bude svetlost!'. I bi svetlost..." (Knjiga Postanja 1,1-3)

E fino, reče Galilej neko vreme potom (leto 1609), pošto već imamo svetlost, baš bi nam dobro došao teleskop! I bi teleskop... jednostavan, mali refraktor pomoću koga je Galilej otkrio nesanjana čudesa u noćnom nebu. 

Danas, posle blizu četiri veka, imamo toliko različitih vrsta teleskopa da astronomi amateri često ne znaju koji da izaberu. Uprkos beskrajnim raspravama, nije i neće biti postignuta saglasnost  u pogledu toga koji je vrsta teleskopa "najbolja". Ni ovaj članak neće razrešiti dilemu, ali će bar dati sliku o vrlinama i manama nekoliko vrsta teleskopa koji se najčešće sreću u amaterskoj astronomiji.

Imamo 9 "učesnika": 1 - klasični Newton na Dobson montaži, 2 - klasični Newton na EQ montaži, 3 - Maksutov-Newton, 4 - Schmidt-Newton, 5 - klasični Cassegrain, 6 - Maksutov-Cassegrain, 7 - Schmidt-Cassegrain, 8 - refraktor ahromat i 9 - refraktor apohromat. Za svaki od ovih teleskopa razmotrićemo osnovne optičke osobine - svetlosni kapacitet, razdvojnu moć, kontrast i polje slike - kao i osnovne aspekte upotrebe - prenosivost, udobnost posmatranja, značaj kolimacije, termalnu stabilnost i, najzad, cenu.


Mali rečnik teleskopske terminologije


1. Dobson-Newton reflektor

1 Dobson Newton
Newton teleskop, optička šema. Raspon aperture: 100 mm – 500 mm. Raspon relativnih apertura: f/4 – f/10. dužina tube približno jednaka žižnoj daljini.

Newton teleskop postavljen na jednostavnu azimutnu drvenu montažu  (tzv. Dobson) je najjednostavniji kompletni teleskop. Stabilnost ove montaže u kombinaciju sa konfiguracijom Newton teleskopa (okular smešten na gornjem delu tube) omogućava montiranje apertura do 0,5 m i više. 

Dugo vremena dva najveća nedostatka ove vrste teleskopa bili su drugorazredna optika i nemogućnost preciznog praćenja kretanja nebeskih objekata (za visoka uvećanja i astrofotografiju). U novije vreme, Dobson-Newton teleskopi se sve češće prave sa prvorazrednom optikom, a takođe su sad na raspolaganju tzv. "ekvatorijalne platforme" koje omogućavaju precizno praćenje (uz to, bar jedna kompanija pravi Newton teleskope na ekvatorijalnoj montaži po konfiguraciji vrlo sličnoj Dobson montaži). Newton-Dobson je postao vrlo kompetitivan instrument, sa nedostižnom svetlosnom i razdvojnom potencijalom u amaterskoj areni. U kvalitetno izrađenim teleskopima ove vrste, kontrast je vrlo dobar u aperturama od 200 mm do 250 mm, zahvaljujući između ostalog maloj centralnoj opstrukciji od oko 0,2D (D=prečnik objektiva). Veće aperture imaju nešto niži kontrast zbog većeg uticaja atmosferskih strujanja, ali još uvek pokazuju više nego manje aperture, zahvaljujući prednosti u količini svetlosti koje sakupljaju i većoj razdvojnoj moći. Polje slike Newton teleskopa ima vrlo blagu zakrivljenost sa poluprečnikom zakrivljenosti slike je jednakom žižnoj daljini. Međutim, kvalitetno polje je ograničeno komom, koja raste srazmerno udaljenosti od centra slike, prevazilazi efekat difrakcije na F^3/333 mm od centra slike (10F^2/D u lučnim minutima) i dostiže 1/4 talasa na F^3/133 mm (25F^2/D u minutima). Najniži kriterijum kvalitetne slike gubi se oko F^3/66 mm (oko 50F^2/D u minutima) od centra (F=f/D, gde je f=žižna daljina paraboličnog ogledala, a D=prečnik). To znači da je prečnik kvalitetnog polja u karakterističnom većem f/5 Newton teleskopu svega oko 2 mm. 

Očigledno, ovo ograničenje veličine kvalitetnog polja slike ne smeta amaterima. Razlog tome je da  se koma ne primećuje mnogo kao očigledna deformacija slike zvezda čak ni na ivici polja jednog f/5 Newton teleskopa (astigmatizam okulara na ovim velikim relativnim otvorima razmrljava sliku zvezda na ivici polja više nego koma ogledala). Takođe, i tako malo kvalitetno polje još uvek čini veći deo polja okulara na visokim uvećanjima, kada je i zahtev za kvalitetom slike najveći. Za one koji žele šire kvalitetno polje, dostupna su specijalna korektivna sočiva za Newton teleskope (upotrebljava se slično kao Barlov) koja uvećavaju prečnik kvalitetnog polja nekoliko puta. Usko kvalitetno polje može biti veći problem za astrofotografiju i, ako se fotografišu šira polja, neophodno je korektivno sočivo za komu.

U pogledu podobnosti korišćenja, Dobson-Newton je je vrlo jednostavan da se postavi i usmerava. Azimutna montaža, međutim, čini praćenje nebeskih objekata na višim uvećanjima nezgodnim. Relativno laka i kompaktna montaža čini ga lakše prenosivim u većim aperturama, posebno u slučaju "montažne" tube, koja se lako rasklopi i sastavi (većina ovih teleskopa od preko 300 mm aperture ima takvu "montažnu" tubu). Udobnost posmatranja je zadovoljavajuća za tube do oko 1 m u dužini. Veći i duži teleskopi ove vrste imaju široku zonu kretanja okulara, tako da zahtevaju češću promenu položaja pri posmatranju, kao i stoličicu ili čak merdevine da se dosegne visina okulara kada je tuba usmerena prema široj zoni zenita. Pravilna kolimacija je vrlo bitna za relativne otvore od oko f/6 i veće; greška od svega nekoliko lučnih minuta između ose ogledala i ose fokusera može da prouzrokuje primetan pad u kvalitetu slike. Termalna stabilnost je dobra za aperture do oko 250 mm, dok veće aperture zahtevaju sat i više vremena da se primarno ogledalo termalno stabilizuje (tj. da se temperatura ogledala izjednači sa temperaturom vazduha), što je neophodno za kvalitetnu sliku na višim uvećanjima. Zahtevi održavanja su ograničeni: ogledala treba zaštititi od prašine i čistiti jednom u 6-12 meseci (suviše često čišćenje više šteti nego što koristi, zato što uništava finoću reflektivnog premaza). Ponovno aluminizovanje ogledala može biti potrebno posle niza godina. Cena kvalitetnog Dobson-Newton teleskopa je uvek niža od cene sličnog ekvatorijalno montiranog teleskopa, za razliku u ceni montaže. Dobson-Newton na ekvatorijalnoj platformi, međutim, je nešto skuplji.

2. Newton EQ (ekvatorijal) reflektor

Mada je reč o optički istom sistemu kao Dobson-Newton,  ovi teleskopi na ekvatorijalnoj montaži retko prelaze oko 300 mm u aperturi. Razlog tome je što bi veći teleskopi zahtevali izuzetno glomaznu (čitaj: skupu i nepokretnu) ekvatorijalnu montažu. Takođe, klasična ekvatorijalna montaža zahteva tubu u "jednom komadu", tako da je i veličina same tube ograničavajući faktor. Prema tome, svetlosni "potencijal" Newton EQ teleskopa je manji nego za Dobson-Newton. Istini za volju, kao što je pomenuto ranije, postoji posebna vrsta ekvatorijalne montaže (tzv. "split-ring mount") koja je po konfiguraciji slična Dobson montaži i može da se koristi za "montažne" tube. Međutim, zbog tehničkih zahteva, ovakva montaža mora da bude dobrim delom izrađena od metala, što je čini bitno težom i manje pokretnom. Zbog toga ovakva montaža, takođe, ne može da dostigne praktični potencijal u veličini aperture Dobson montaže.

U praktičnoj upotrebi, ekvatorijalni Newton je manje jednostavan za usmeravanje, ali je zato omogućava bitno lakše praćenje nego Dobson-Newton, posebno za visoka uvećanja i astrofotografiju.

3. Maksutov-Newton katadioptrički teleskop

3Maksutov.Newton
Maksutov-Newton teleskop, optička šema. Raspon apertura: 150 mm – 250 mm. Raspon relativnih apertura: f/4 – f/6. dužina tube približno jednaka žižnoj daljini.

Za razliku od Newton teleskopa, koji po pravilu ima parabolično primarno ogledalo, Maksutov-Newton ima sferno primarno i meniskus korektor na prednjem delu tube, radi korekcije sferne aberacije primarnog ogledala. Meniskus, mada sa sfernim površinama,  prilično je masivan  i težak za izradu u većim aperturama. Zbog toga su ovi teleskopi ograničeni na relativno uzak raspon apertura, od oko 150 mm do 250 mm. Zahvaljujući relativno lakoj izradi kvalitetnih sfernih površina, i maloj centralnoj opstrukciji od oko 0,2 D, ova vrsta teleskopa ima vrlo dobar kontrast, blizu nivoa kontrasta refraktora apohromata. Takođe, Maksutov-Newton ima oko tri puta manju komu od klasičnog Newton teleskopa i utoliko veće kvalitetno polje slike. 

Zatvorena tuba ove vrste teleskopa dobro štiti optiku, tako da teleskop zahteva minimalno održavanje. Kolimacija je važna, ali zahteva manje pažnje nego kod "običnog" Newton teleskopa, zbog toga što je dijagonal stabilnije montiran (na meniskusu) i zato što je sferno ogledalo manje osetljivo od paraboličnog u pogledu kolimacije. Sa druge strane, kombinacija zatvorene tube i mase meniskusa čine da ova vrsta teleskopa znatno sporije dostiže termalnu stabilnost od Newton teleskopa iste veličine. Zato se kod većih apertura ovde ćesto koriste ugrađeni ventilatori koji pomažu da se ovaj problem ublaži. Još jedan nedostatak prisustva meniskusa je da teleskop zahteva jaču, težu tubu, a time i veću, solidniju montažu. Sve u svemu, ovakav teleskop je otprilike dva puta skuplji od ekvatorijalno montiranog Newton teleskopa iste veličine.

4. Schmidt-Newton katadioptricki teleskop

4Schmitd Newton katadiptricki teleskop
Schmidt-Newton teleskop, optička šema. Raspon apertura 150 mm – 250 mm. Raspon telativnih apertura: f/4 – f/6. dužina približno jednaka žižnoj daljini.

Jedina razlika između Schmidt-Newton i Maksutov-Newton teleskopa je u korektoru. Za razliku od masivnog, zakrivljenog meniskusa Maksutov korektora, Schmidt korektor je znatno tanji, ravan sa jedne i blago asferizovan sa druge strane. Schmidt-Newton ima oko dva puta veću komu od Maksutova, ali još uvek oko 40% manju komu od Newton reflektora. Ovakav teleskop bi trebalo da košta nešto manje - ne mnogo - od Maksutov-Newton teleskopa (manje stakla za korektor, lakša tuba). U praksi, na američkom tržištu je više nego dva puta jeftiniji. Razlog treba tražiti u nižem kvalitetu izrade i, vezano sa tim, lošom reputacijom u pogledu kvaliteta slike. Mada izgleda da meniskus korektor generalno prouzrokuje niži nivo neželjenih refleksija, zahvaljujući svojim zakrivljenim površinama, ovo samo po sebi ne bi trebalo da prouzrokuje bitnu razliku u kontrastu slike. Verovatno je teškoća precizne izrade komplikovane asferizovane povrsine Schmidt korektora glavni razlog. 

5. Cassegrain reflektor

5Cassegrain reflaktor
Cassegrain reflektor, optička šema. Raspon apertura 200 mm – 400 mm. Raspon relatine aperture: f/12 – f/20. dužina tube približno jednaka žižnoj daljini primarnog ogledala. 

Klasičan Cassegrain (koji se sastoji od paraboličnog primarnog i hiperboličnog sekundarnog ogledala) je izgubio na popularnosti sa pojavom njegovih katadioptričkih srodnika (Maksutov-Cassegrain, Schmidt-Casegrain), koje je lakše (citaj: jeftinije) napraviti u vrlo kompaktnoj formi. U poređenju sa Newton reflektorom, Cassegarin je isto toliko kratak, ili kraći kao i najkraći Newton i, uz okular smešten na dnu tube, ima još manja ograničenja od ovog u pogledu veličine aperture. Mada za istu relativnu aperturu ima istu jačinu kome kao Newton reflektor, Cassegrain po pravilu ima 3-4 puta manju relativnu aperturu, i desetak i više puta manju komu (koja je srazmerna kvadratu relativne aperture). Međutim, zakrivljenost njegovog polja slike je veća, što delom smanjuje ovu prednost u veličini kvalitetnog polja. Može se reći da je nivo kome u Cassegrain reflektoru zanemarljiv iz amaterskog ugla, mada se u profesionalne svrhe skoro isključivo koristi aplantička (bez kome) varijanta sa hiperboličnim ogledalima, tzv. Ritchey-Chretien. Jedan od razloga što Cassegrain nije popularniji je verovatno njegovo hiperbolično sekundarno ogledalo, koje je teško precizno izraditi. Kontrast u kvalitetnom Cassegrain reflektoru je nešto niži nego u kvalitetnom Newton reflektoru, zbog veće centralne opstrukcije, koja je obično oko D/3. Ovo je od manjeg značaja za veće aperture (od oko 300 mm nagore), zato što je kontrast u sve većoj meri određen atmosferskim faktorima. Opstrukcija može da se smanji ispod D/4 ako se relativna apertura smanji do oko f/20, ali po cenu bitno užeg ugaonog polja na raspolaganju. Generalno malo ugaono polje Cassegrain reflektora je još jedan minus u očima većine amatera.

Zahvaljujući kompaktnosti i položaju okulara, Cassegrain omogućava udobno posmatranje, mada je neophodna upotreba dodatnog dijagonalnog ogledala ispred okulara. Cassegrain je još osetljiviji na greške u kolimaciji nego Newton reflektor, tako da zahteva stalnu kontrolu da bi se kvalitet slike održao na zadovoljavajućem nivou. Termalna stabilnost mu je na sličnom nivou kao kod Newton reflektora. Održavanje se, takođe, uglavnom svodi na periodično čišćenje ogledala. Cena klasičnog Cassegraina je umereno veća od cene Newton reflektora približno istog kvaliteta  sa sličnim relativnim otvorom primarnog ogledala (f/4-f/5), i znatno veća ako je primarno "brže", oko f/2/5-f/3. 

6. Maksutov-Cassegrain katadioptricki teleskop

6 Maksutov Cassegrain
Maksutov-Cassegrain teleskop, optička šema. Raspon apertura 100 mm – 250 mm. Raspon relativnih apertura: f/10 – f20. dužina tube približno jednaka žižnoj daljini primarnog ogledala, koje je obično f/2 – f/3.

Slično Maksutov-Newtonian teleskopu, Maksutov-Cassegrain ima meniskus korektor na prednjem delu tube, kojim se koriguje sferna aberacija primarnog i, u ovom slučaju, sekundarnog ogledala. Ovi instrumenti su po pravilu vrlo kratki, ali teškoće u izradi većih korektora ograničavaju aperture ove vrste teleskopa u amaterskoj areni na oko 250 mm. Kontrast slike je vrlo dobar, uprkos prisustvu centralne opstrukcije od oko D/3. Sa manjim relativnim aperturama (oko f/20 i niže, po cenu veće zakrivljenosti, i manje ugaone veličine polja slike) moguće je smanjiti centralnu opstrukciju ispod D/4, i približiti se nivou kontrasta jednog apohromata. Ali i sa minimalnom centralnom opstrukcijom, bilo koji Cassegrain teleskop uvek ima mali kontrast-minus u poređenju sa refraktorom zbog toga što se ne može sprečiti da mala količina neželjene svetlosti dospe u cev koja vodi prema fokuseru i polju slike. Polje slike je vrlo zakrivljeno, što može ograničiti kvalitetno vizualno i fotografsko polje u manjim aperturama. Jačina zonalnih aberacija zavisi od toga da li je u pitanju dizajn u kome su sve površine sferne, i sekundarno je aluminizovani krug na unutrašnjoj strani korektora (tzv. Gregory Maksutov), ili jedan od naprednijih dizajna, bilo sa posebnim sekundarnim, ili sa asferizovanim (eliptičnim) primarnim ogledalom. Gregory-Maksutov ima vrlo jaku komu, blizu 6 puta jaču nego Newton reflektor iste relativne aperture. To znači da je kvalitetno polje slike (ograničeno komom) u f/15 Gregory-Maksutovu približno isto kao i polje u f/6 Newton reflektoru. Sa druge strane, dizajni sa posebnim sekundarnim (Intes) ili sa eliptičnim primarnim ogledalom imaju zanemarljiv nivo kome i, uopšte, zonalnih aberacija - za nešto veću cenu.  

Maksutov-Cassegrain je vrlo kratak, vrlo udoban za posmatranje, mada kao svi Cassagrain teleskopi zahteva dodatno dijagonalno ogledalo. Nedostatak je spora termalna stabilizacija, zbog zatvorene tube i masivnog korektora. Gregory-Maksutov ima tu prednost da je kolimacija stalna i ne zahteva nikakvu dodatnu pažnju. Dizajni sa posebnim sekundarnim moraju da se kolimuju, ali su znatno manje osetljivi od klasičnog Cassegrain reflektora (zahvaljujući sfernom sekundarnom ogledalu, kao i stabilnosti koju mu obezbeđuje korektor na koji je montirano). Optika je zaštićena u zatvorenoj tubi i zahteva minimalnu pažnju. Cena Maksutov-Newton teleskopa je 2-3 puta veća od cene ekvatorijalnog Newton reflektora iste aperture.  xxxxxx 

7. Schmidt-Cassegrain katadioptricki teleskop

7 Smidtr Cassegrain katadioptricki
Schmidt-Cassegrain teleskop, optička šema. Raspon apertura: 100 mm – 300 mm. Raspon relativnih apertura: f/10 – f/12. dužina tube približno jednaka žižnoj daljini primarnog ogledala (obično f/2 – f2,5)

Jedina bitna razlika u optickoj konfiguraciji u poređenju sa Maksutov-Cassegrain teleskopom je korektor. Posto je teškoća izrade Schmidt korektora manje vezana za njegovu veličinu nego u slučaju Maksutov korektora, Schmidt-Cassegrain nešto dostiže veće aperture. Oba korektora su približno jednako uspešna u korigovanju sferne aberacije ogledala, u teoriji. Schmidt korektor proizvodi vise sferohromatizma, ali ne u meri da bi to bilo primetno (sferohromatisam Schmidt korektora je otprilike na nivou apohromata). Veličina centralne opstrukcije je takođe približno ista za istu relativnu aperturu. Uprkos tome, rašireno je mišljenje da Schmidt-Cassegrain ima generalno lošiji kontrast od Maksutov-Cassegrain teleskopa. Verovatan razlog je prisustvo asfernih površina u Schmidt-Cassegrain dizajnu (korektor, sekundarno) koje je teze precizno izraditi u uslovima masovne proizvodnje. Takođe, Schmidt-Cassagrain je zbog asfericnog sekundarnog osetljiviji na greške u kolimaciji, sto uzrokuje srazmerno veći pad kvaliteta slike.

Cena Schmidt-Cassegraina be trebalo da bude priblizno ista kao cena Maksutov-Cassegraina ali je, bar na amrickom trzistu, generalno niza, i do dva puta. To sugerise generalno nizi kvalitet izrade, prvenstveno optickih elemenata.

8. Refraktor ahromat

8Refraktor ahromat
Refraktor ahromat, optička šema. Raspon apertura: 80 mm – 150 mm. Raspon relativnih apertura: f/10 – f/15. dužina tube približno jednaka žižnoj daljini objektiva.

Vise nego bila koja druga vrsta teleskopa u ovom pregledu, refraktor ahromat je ograničen u veličini kvalitetne aperture koju može da dostigne, a time direktno u svetlosnoj i razdvojnoj moći. Razlog je, naravno, hromatska aberacija - osobina ovih objektiva da razdvoje belu svetlost i fokusiraju različite boje u različite fokuse. Ako hromatska aberacija pređe određeni nivo, slika postaje upadljivo obojena veštačkim bojama (sto je manje zlo), dok se kvalitet i kontrast sve vise gube. Nivo hromatske aberacije se smatra prihvatljivim  za  objektive sa relativnom aperturom (D/f) manjom od 8/D(mm), i zanemarljivom kada je D/f manje od 5/D(mm). Posledica toga je da ovi teleskopi imaju vrlo dugačke tube u poređenju sa prečnikom objektiva, i da potrebna dužina tube raste sa kvadratom aperture. Ovo postavlja praktičnu granicu veličine aperture negde oko 150mm. Naravno, moguće je napraviti, i prave se ahromati sa većim relativnim otvorima (kraćim tubama), ali cena toga je niži kvalitet slike. U pogledu kontrasta slike, sve dok se hromatska aberacija drži pod kontrolom, ovi teleskopi imaju nekoliko prednosti nad reflektorima i katadioptricima. Jedna je da površina sočiva zahteva 4 puta manju tačnosti u izradi, za isti nivo kvaliteta, u poređenju sa površinom ogledala. Posto ahromat zahteva 4 optičke površine, u poređenju sa dve ili tri kod reflektora (i 4-5 kod katadioptrika), očigledno je da je lakše postići viši optički nivo u slučaju ahromata. Uz to, zahvaljujući konfiguraciji, ovi teleskopi imaju najniži nivo neželjene svetlosti u fokuseru, i u blizini polja slike. Takođe, odsustvo centralne opstrukcije daje dodatnu prednost u nivou kontrasta, posebno u poređenju sa sistemima koji imaju centralnu opstrukciju oko D/3, ili veću. Kada se tome doda niza osetljivost na greške u kolimaciji, veća termalna stabilnost, i niza podložnost atmosferskim faktorima (jedna prednost manjih apertura), nije teško zaključiti da ovakvi instrumenti imaju prednost u kvalitetu slike u poređenju sa reflektorima i katadioptricima slične aperture.

Polje slike dubleta ahromata ima poluprečnik zakrivljenosti približno jednak f/3 (trećina žižne daljine objektiva), sto je znatno više nego u Newton reflektoru, ali bolje nego u  i u kompaktnim Cassegrain sistemima. Takođe, polje slike ima zanemarljivo niske zonalne aberacije. Međutim, zbog nivoa defokusa crvene, plave i posebno ljubičaste svetlosti (na koje je oko mnogo manje osetljivo nego fotografska emulzija), celokupna slika refraktora ahromata nije ni približno tako kvalitetna za fotografske svrhe, kao sto je za vizuelna osmatranja. Tome se pridružuje nedovoljna fotografska brzina zbog malih relativnih apertura.

Udobnost osmatranja je osrednja, zbog dugih tuba.  Sa druge strane, zahtevi odrzavanja su sasvim minimalni. Cena ovakvog instrumenta (sa montažom) je blizu dva puta veca od cene ekvatorijalnog Newton teleskopa, i približno na nivou cena katadioptrika iste aperture.

9. Refraktor apohromat

9refraktor apohromat
Refraktor apohromat, optička šema. Raspon apertura: 70 mm – 200 mm.  Raspon relativnih apertura: f/5 – f/10. dužina tube približno jednaka žižnoj daljini objektiva. 

Zahvaljujući upotrebi specijalnog optičkog stakla i/ili trećeg sočiva u objektivu, refraktor apohromat ima u proseku 5 puta niži nivo hromatske aberacije od refraktora ahromata. Zato apo može da bude duplo kraci od ahromata, i da još uvek ima bolju hromatsku korekciju. I pored toga, tube postaju preterano dugačke i glomazne na oko 200mm aperture, tako da im je potencijal svetlosnog kapaciteta i razdvojne moći veći samo od ahromata. Kontrast slike u ovim teleskopima je na najvišem nivou, ne samo zbog niskog hromatizma i odsustva centralne opstrukcije, nego i zato sto su ovi teleskopi po pravilu izrađeni na vrlo visokom nivou optičkog i mehaničkog kvaliteta. Kada bi reflektori i katadioptrici bili izrađivani na istom nivou kvaliteta, razlika u kvalitetu slike bi bila primetno manja. Na žalost, slično bi se dogodilo i razlici u ceni. Dublet apo ima sličnu zakrivljenost slike kao i dublet ahromat, dok tripleti i tzv. Petzval apohromati (sa dva široko razdvojena para sočiva) imaju praktično ravno polje slike. Uz veoma niske zonalne aberacije, ovo omogućuje izuzetno kvalitetno vizualno polje slike. Za fotografiju je kvalitet polja bitno bolji nego kod ahromata, i jedino je još mogući problem stepen defokusa ljubičaste svetlosti.

Zahvaljujući kraćoj tubi, udobnost posmatranja je veća nego kod ahromata iste aperture, ali još uvek ne tako dobra kao kod različitih Cassegrain sistema. Zahtevi održavanja su zanemarljivi. Cena, u poređenju sa ahromatom iste aperture, je u obrnutoj srazmeri sa stepenom sniženja hromatizma: oko 5 puta visa.

10. Zaključak

Zašto je nemoguce reci koji je od ovih teleskopa bolji nego ostali? Zato sto je nemoguće dati konačan odgovor na pitanje: "Šta je važnije: količina svetlosti i razdvojna moć, kontrast slike, kvalitet polja slike, ahromatizam, ili nešto peto?". Odgovor se menja u zavisnosti od svrhe i objekta posmatranja, ili fotografisanja. Najviše sto se može je dati uopšten pregled toga kako se ove vrste teleskopa "plasiraju" u pogledu bitnih karakteristika teleskopa kao instrumenta. Odgovor je u tabeli koja sledi. Najbolji teleskop, ili teleskopi, u datoj kategoriji su označeni sa "1", sledeći niži nivo sa "2", i tako dalje. Sto je zbir manji, to je teleskop bolji za generalnu upotrebu. Teleskopi su označeni sa:

DN=Dobson-Newton
EN=ekvatorijalni Newton
MN=Maksutov-Newton 

SN=Schmidt-Newton
C  =klasicni Cassegrain
MC=Maksutov-Cassegrain

SC=Schmidt-Cassegrain
A  =ahromat 
AP=apohromat

                         DN  EN  MN  SN   C   MC      SC   A   AP
Svetlosna moć*            1   2   4   4   1    5       3  10    6
Razdvojna moć*            1   2   3   3   1    3       3   4    3
Slika:
-kontrast                 2   2   2   3   3    2       3   2    1
-vizuelno polje, širina   1   1   1   1   3    3       2   2    1
-vizuelno polje, kvalitet 3   3   2   3   2    2(3)**  2   1    1
-fotografsko polje        3   3   2   3   2    2(3)    2   3    1
-fotografska brzina       1   1   1   1   3    2(3)    2   3    2
-osetljivost(kolimacija)  3   3   2   2   4    2(1)    3   1    1
-termalna stabilnost      2   2   3   2   2    3       2   1    1
OPTIČKI ZBIR             17  19  20  22  21   24(26)  22  32   17
Udobnost osmatranja       2   3   3   3   1    1       1   3    2
Prenosivost               1   2   2   2   1    1       1   2    1
Odrzavanje                2   2   1   1   2    1       1   1    1
Cena  po jed. aperture    1   2   4   3   3    4       3   4   20
PRAKTIČNOST (ZBIR)        6   9  10   9   7    7       6  10   24
TOTALNI ZBIR             23  28  30  31  28   31(33)  28  42   41

*Svetlosna i razdvojna moc su određeni na osnovu priblizne cene po jedinici aperture; dakle, koliko aperture kupuje određena suma, toliko se dobija svetlosti i razdvojne moci. 
**Gregory-Maksutov

Treba napomenuti da je ovo samo približna klasifikacija. Na primer, neke (loše) osobine mogu se popraviti (kao fotografsko ili vizuelno polje pomoću upotrebe korektora, termalna stabilnost pomoću upotrebe ventilatora, fotografska brzina pomoću tele-kompresor sočiva, dok se neke druge, kao ograničenost aperture, ili losiji kontrast slike, moraju prihvatiti kakve jesu. Najzad, kao sto je već pomenuto, ovo je vrlo uopštena klasifikacija, zasnovana na približnom proseku. Razlike u kvalitetu izrade, kao i razlike u ceni (na primer, između teleskopa proizvedenog u Kini, i teleskopa proizvedenog u Japanu ili USA) mogu bitno da izmene iznos zbira za bilo koji "stvaran" teleskop.

Vladimir Saček

Mali rečnik teleskopske terminologije

Refraktor vs reflektor


Dodaj komentar


 
 leksikon 190


stranica posmatraci2019

CURRENT MOON


tvastronomija18

ŠTA DA GLEDAM?
 
KARTE NEBA
wikisky
KORISNO
Mere - Koliki ugao nebeske sfere zauzima ispružena šaka