Astronomi nikad nisu zadovoljni mogućnostima svojih teleskopa i uvek su im potrebini veći i moćniji. Naprave jedan gigantskih razmera, a pre nego što on i proradi već kuju planove za  veći. Istorija teleskopa je borba za većim sočivima i ogledalima.

Giant Magellan Telescopekada bude završen, 2024. godine imaće prečnik od 25,448 metara. Njegova lokacija je u Čileu. Ali on će biti manji od Thirty Meter Telescopekoji će, kako mu ime kaže imati prečnik od 30 metara. Taj teleskop će biti smešten na planini-vuklanu Mauna Kea na Havajima, a treba da proradi oko 2022. godine. Ali taj teleskop neće dugo biti najveći jer se već gradi teleskop od 39,3 metara koji s obzirom na svoju veličinu nosi prigodno ime: Extremely Large Telescope, a gradi ga u pustinji Atakama Evropska južna opservatorija. Treba da proradi 2025. godine. 

To je sve sjajno, ali Davis Kipping, docent na Univerzitetu Columbia ima plan za još veći teleskop. Zapravo mnogo, mnogo veći - teleskop veličine Zemlje. Evo njegove ideje: atmosfera Zemlje prelama upadnu svetlost baš kao što to čini i sočivo teleskopa. Uz nešto napora i dosta fizike taj prelom bi mogao da se iskoristi za pravljenje zbilja velikog teleskopa. Kipping ga je nazvao „terrascope“. 

Jasno je da bi se tokom realizacije ove ideje ispoljili brojni problemi i prepreke ali to nikako ne znači da sama ideja nije dobra i da ne treba na njoj raditi. Kipping ju je detaljnije objasnio u svom radu koji možete pročitati ovde.

Galilej pokazuje Mesečevu topografiju dvojici kardinala. Slike: Jean Leon Huens

Evo i veideo prezentacije u kojoj Kipping ukratko govori o istorijatu nastanka i evolucije teleskopa da bi onda izneo i svoje rešenje za terrascope.