9/10/2006
Kada su pre više godina objavljene one već čuvene Hablove Deep Space fotografije, svi su bili očarani rezolucijom i kvalitetom. Mnogi su se tada zapitali šta bi se desilo kada bi moćno ogledalo bilo okrenuto ka Zemlji. Šta bi se videlo? Ljudi i životinje? Ili je naša planeta preblještava za njega?
Suprotno opštem mišljenju, Zemlja (kao ni Mesec!) nisu previše svetli za Hablov teleskop. Ali nije to glavni problem: Habl zapravo ne može da prati Zemlju ispod sebe. On se okreće prebrzo da bi mogao da kompenzuje takvo pomeranje, tako da bi posmatrani predmeti na Zemlji ostavljali na slici samo dugačke zamrljane linije. Bilo bi to isto kao kada bi pokušali da snimamo kamerom iz automobila u pokretu: predmeti ispred objektiva bi brzo proletali ispred njega, dok bi oni udaljeni išli prividno sporo ili čak bili nepokretni. To je glavni razlog zašto je Hablovom svemirskom teleskopu lakše da prati udaljene astronomske objekte nego nešto što je tu odmah ispod njega.
Na slici je fotogenični Kopernikov terasasti krater prečnika 93 km, snimljen Hablovim teleskopom još 1999. godine. Habl je u stanju da na Mesecu razazna detalje veličine do 85 metara.
Kada bi ipak Habl bio u stanju da prati Zemlju, mogao bi na njoj da uoči predmete veličine mobilnog telefona. Međutim, to nije razlog da držite svoje zavese spuštene. Za Habla, mi se krećemo suviše brzo da bi mogao jasno da nas vidi i naše slike bi bile nalik nekoj dugačkoj zamagljenoj glisti.
Ako se sve ovo zna, možda će za većinu biti iznenađenje da čuju da je i pored toga Hablova redovna praksa da povremeno bude upravljen ka Zemlji! On koristi sjajnu, osvetljenu Zemlju za podešavanje jedne od kamera iz svog arsenala. Njegova širokougaona kamera Wide Field Planetary Camera 2 (WFPC2, izgovara se "whiff pick 2") predstavlja elektronski uređaj za detekciju svetlosti i u principu radi kao i svaka obična digitalna kamera. Naravno da je daleko osetljivija, i astronomi su jako zahtevni kada je u pitanju razumevanje rada jednog takvog uređaja. Naravno i da žele da budu sigurni da je svaki deo detektora kalibrisan na najbolji mogući način. Kada posmatraju neki astronomski objekat hoće da budu sigurni da je ono što vide stvarno tako, a ne produkt nekog problema ili ograničenja kamere.
Jedan od načina da se takva kamera kalibriše je da se okrene ka nekom snažno osvetljenom objektu. Ako je, na primer, neki deo detektora osetljiviji od drugog, tada će i jedan deo objekta izgledati sjajniji iako to u stvarnosti nije tako. To može da se iskoristi za korekciju bilo koje kasnije načinjene slike. Takav tip fotografije se naziva "flat field", zato što se teži da vidno polje bude što ravnomernije.
Svima je jasno da u kosmosu ne postoje takva ravnomerna svetla polja koja bi u tu svrhu mogli da iskoristimo sem jednog baš ispred kamere: Zemlje. Za kalibrisanje WFPC2, Habl se ponekad usmeri direktno ka Zemlji. Kako tlo (okean ili bilo šta drugo) prolazi preko vidnog polja kamere tako se stvara vrlo gruba "flat field" slika. Takve fotografije se nazivaju "streak flat" i izgledaju zbilja neverovatno. Drveće, kuće, svi mogući objekti na slici izgledaju kao dugačke zamrljane linije. Potrebno je mnogo sofistikovanog kompjuterskog procesuiranja da bi se od jedne takve slike dobio "flat field" potreban Hablu, ali srećom tamo radi puno pametnih ljudi koji rešavaju takve probleme. Rezultat je kamera čije funkcionisanje naučnici dobro razumeju, a slike koje pravi često nam zaustavljaju dah.
Više podataka o kameri WFPC2 možete naći na WFPC2 Home Page, od kojih su neki prilično tehnički. U svakom slučaju, uvek možete da pogledate do sada napravljene fotografije go look at Hubble images instead.
Druge zanimljivosti o teleskopu Habl
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
