Astronomski razgovori
30. juli 2016.
Darko Donevski je na Astro kampu Letenka 2016 predstavio radioastronomiju, veoma značajnu oblast astronomije koja nam pomaže da otkrijemo ono što postoji a mi to ne vidimo jer naše oči ne reaguju na fotone koji nam dolaze sa tih nebeskih objekata. Naša percepcija je percepcija lovca, mi vidimo samo ono što nam obezbeđuje funkciju predatora ili pomaže da preživimo ili opstanemo u svetu svekolikih sila kojima smo neprestano izloženi. Za viđenje drugih stvari, sila i pojava nama trebaju drugačije “oči” i “uši” koje nam pojačavaju i proširuju moć percepcije i nevidljivo čine vidljivim. To su radio teleskopi. Darko je predstavio značajnije svetske radioastronomske opservatorije, postojeće i one koje se grade i kosmičke objekte viđene pomoću njih. To je naše novo “oko” koje nam omogućava novi pogled na kosmos, koje će nam otkriti ono što danas još uvek ne znamo.
Sa mladim naučnikom koji je do sada boravio i radio na više, značajnih radioastronomskih opservatorija, a sada radi u opservatorijama u Marseju i Lajdenu, razgovarale su Marina Ajder, Milica Eleković, Jovana Turinski, učenice OŠ “Vuk Karadžić” iz Zrenjanina i Lenka Stojkov, učenica Zrenjaninske gimnazije.
Lenka: Molim vas za početak da nam se predstavite. Šta radite, čime se bavite?
Darko Donevski: Bavim se istraživanjem galaksija na institutu u Francuskoj, inače radim kao saradnik u astronomskoj opservatoriji.
Jovana: Šta je za vas astronomija?
Darko Donevski: Astronomija, za mene je, ljubav. Vremenom je ta ljubav postala posao, ali ja mislim da i dalje taj posao tretiram kao ljubav. Ako se neko od vas bude bavio astronomijom videće da ta dva, nekada moraju da idu zajedno. Ali u suštini, kao uvek u životu nađete zadovoljstvo u svemu tome što radite, tako, da ja astronomiju i dalje radim sa zadovoljstvom.
Milica: Kojom oblašću astronomije se bavite?
 |
 |
Darko Donevski: Ja se bavim istraživanjem galaksija i načinom na koji su one živele, rasle i umrle, od rođenja, od nekih 13 milijardi godina u prošlosti do danas. Znači istražujemo na koji način su prve galaksije nastale i razvijale se u svemiru.
Galaksije su skupovi zvezda, i onda kada istražujete galaksije morate da znate i gde su zvezde nastale. Moj zadatak, nije da direktno proučavam zvezdu po zvezdu, pošto ih ima puno u galaksiji. Moj zadatak je da proučavam galaksije, kao velike sisteme i da proučavam pravilnost ili nepravilnosti u njihovoj evoluciji, njihovom životu.
Marina: Možete li da nam kažete još nešto o ranim galalsijama i tome kako ih pronalazite?
Darko Donevski: Rane galaksije je jako teško pronaći zato što je to, otprilike, kao kada biste pokušali da vozite bicikl na nekom putu a ispred sebe čekate kolonu kamiona koja ide od, ne znam, Zrenjanina do Žablja. Sada, vi ne znate koliko kamiona imate ispred, možda ste na početku te neke velike kolone. Ispred nekog velikog kamiona nalazi se još neki bicikl. Sada u astronomiji morate da otkrijete taj prvi bicikl, a da bi ste to našli vaš teleskop, kojim posmatrate mora da prođe jako veliku udaljenost, odnosno, u prevodu, signal koji vi dobijate kao čovek prelazi jako velika rastojanja. I kako prelazi ta velika rastojanja tako se on “umara”, signal se “umori”, energija mu opada tako da signali koji dolaze danas do nas su samo delići onih velikih energija koje su se nekad davno desile u svemiru. Nekada su se u svemiru dogodile eksplozije ali mi danas ne možemo da vidimo sve te eksplozije nego vidimo samo male deliće, ostatke tih nekada velikih eksplozija.
Moj zadatak je da pravim kompjuterske programe koji će, da na neki način simuliraju to što se nekada davno desilo u prošlosti. Vi igrate neke igrice, pretpostavljam na računaru, i šta ja znam, to je otprilike kao da napravite neku kompjutersku igricu koja će da vam objasni na koji način se tamo neka mala struktura, nekada davno razvila, i uvećala svoju energiju toliko mnogo da mi možemo danas da je snimimo. Inače, kad već pričamo o tome šta ima u ranim galaksijama, u njima nema samo ove materije koju mi vidimo golim okom, materije od koje smo mi napravljeni, nego imaju neku materiju koja se zove tamna materija. Svaka galaksija oko sebe ima oblak tamne materije. Kao kad stojite na suncu i stavite šesir i kada vas neko gleda od gore ne vidi kako vi izgledate a zna da ste vi tu. Tako i mi znamo da je galaksija negde, da ima oblak tamne materije i ne znamo koliko je ta galaksija velika ili mala zato što je taj oblak tamne materije ogroman. To je zapravo molekul, imate bilion stvari koje vidite ali ima jos više stvari koje nemate pojma šta su i zato ih mi istražujemo.
Lenka: Kako vi vidite Svemir i pošto tako duboko zalazite u njega, šta mislite, šta je bilo pre Velikog praska?
Darko Donevski: Postoje dve teorije. Ono što ja lično mislm da se desilo pre Velikog praska jeste da su postojali razni neki multiverzumi. To znači da je nekada u velikom prostoru postojalo više univerzuma, kao neki mehurići i da su se ti mehurići vremenom ujedinili u jedan univerzum, da su se ostali mehurići izduvali, tako da je ostao taj jedan.
Međutim postoji neka druga teorija, koju zastupaju američki naučnici, koji kažu da je vrlo verovatno da nije postojalo ništa pre Velikog praska, odnosno da nije postojao nikakav multiverzum nego da je jednostavno Veliki prasak, sam po sebi bio potpuno slučajan, redak događaj koji se dešava, ko zna kad. Ono što znamo na osnovu ovoga što smo istraživali do danas, znači, sve to što smo istraživali porvrđuje ovu drugu teoriju, odnosno da pre Velikok praska nije bilo ničega, da je Veliki prasak, eksplozija, odnosno nastanak prostora i vremena samo po sebi. To sada zapamtite, kad budete učili u srednjoj školi, Veliki prasak se nije desio u nekom već postojećem prostoru, znači, nije već postojao neki prostor kao ovaj u šatoru pa da je u njemu nešto eksplodiralo, ne, znači nije postojao prostor. Taj veliki prasak koji se desio je eksplozija nekog kvantnog vakuma. To sad vama ništa verovatno ne znači, ali učićete o tome. U tom kvantnom vakumu, u tim mehurima je nastao sam prostor. Znači pre tog mehura nisu postojali apsolutno nikakvi događaji, nikakvo merenje vremena, ništa nije postojalo, tačka A, B…, ništa.
Jovana: Šta vas je podstaklo da se bavite astronomijom?
Darko Donevski: Pomračenje sunca koje se desilo 1999. Onda smo mi bili jako razočarani što nismo imali teleskop da posmatramo pomračenje, pa sam ja kao i većina mojih drugara, na ulici, sa nekim maskama za varenje gledao kako se to dešava. Nismo baš imali puno pojma o tome, i onda sam ja poželeo da čitam knjige pa je to tako krenulo. Onda je krenuo internet tih godina pa sam malo krenuo da čačkam po Guglu i onda je to rezultiralo time da se upišem na studije i na studijama sam počeo da se zanimam za galaksije.
Milica: Da li ste učestvovali u nekom otkriću?
Darko Donevski: Pa jesam, sad, ta otkrića nisu nešto epohalno, ali recimo rad koji trenutno radim, otkrili smo neke galaksije koje imaju jako veliku temperaturu prašine u odnosno na ono što teorija predpostavlja. Mislim da je to jedno lepo otkriće koje je obavljeno u nekom međunarodnom časopisu. Morate da shvatite zašto je to važno, zato što kada vi merite temperaturu prašine u galaksiji, vi ne znate gde se ta galalsija tačno nalazi. Kao da pokušavate da uhvatite teleskopom komarca a ne možete zato što se on brzo kreće. Onda ga jednostavno usnimite u nekom trenutku njegovog leta i onda kažete, aha, ajde da pokušamo da vidimo koliko on brzo leti. Tako smo mi našli galaksije u nekom vremenu, izmerili smo temperaturu prašine u njima i onda smo uporedili tu temperaturu sa onim što kažu u teoretskim knjigama, znači sa onim što kaže teorija. Ispostavilo se da teorija možda nije u pravu i taj rad mi je jako drag.
Drugo otkriće je teorijsko otkriće sa našom dragom profesorkom Tijanom Prodanović. Ona i ja smo prošle godine napisali jedan rad koji je takođe završio u međunarodnom magazinu. Pretpostavili smo da je radio zračenje, znači radio signal kod galaksija koje igraju jedna oko druge, koje kao da plešu neki ples, koje su u interakciji, da je radio zračenje takvih galaksija veće nego kod galaksija koje su same. To su znači dva otkrića u kojima sam ja eto učestvovao.
Marina: Šta preporučujete mladim astronomima?
Darko Donevski: Pa ne mora svaki čovek koji voli astronomiju da se bavi astronomijom. Možete vi da izaberete bilo koju profesiju. Možete da se bavite književnošću a da dolazite tako na Letenku, da uživate i da se družite.
Što se tiče profesijalnog saveta, preporučujem da aktivno postavljate pitanja svaki put kad naiđete na neku vest iz astronomije, nemojte uvek da verujete ako vam na vestima kažu, naučnici su potvrdili to i to. U nauci, ono što su naučnici tvrdili pre sto godina da se nikad neće desiti, recimo desilo se za samo deset godina. Tako da je najvažnije da stalno postavljate pitanja. Da li ćete nešto otkriti ili ne, uopšte nije bitno. Bitno je da imate tog crva radoznalosti, da vas probudi ako nešto klikne i da vi kažete, aha, sad ću ja da se zainteresujem.
Treća stvar koju bi preporučio jeste da stalno pokušavate, bar nedeljno jedanput, pola sata ako imate vremena da odete na neke sajtove koji imaju vesti iz astronomije pa da probate da razumete makar deo toga, jednu rečenicu, nije bitno i da probate to da povežete sa onim što učite iz fizike. Ako nađete jednu sličnu stvar, znači, ako možete da razumete, učili ste na primer zakon težine tela ili zakon gravitacije i vi znate da se zbog gravitacije dva tela privlače, ako takav primer možete da nađete u nekom astronomskom otkriću vi ste već napravili jedan veliki korak ka nauci, vi ste povezali nešto što učite u školi sa nečim što ne učite i to je najvažnije.
Lenka: Da li želite nešto da kažete što vas mi nismo pitale?
Darko Donevski: Pa ništa, samo da radite sjajnu stvar, toga nije bilo dok sam ja bio u školi. Tad nije bilo ni Letenke. Tako da je ovo sjajno, da izdvojite svoje vreme, da provedete malo letnjeg raspusta, da uživate i da se družite i da napravite nešto za školski sajt. Ja se nadam da ćemo da se sretnemo i sledeći put, da nešto više saznate, tako da na narednim Letenkama vi držite predavanje.
Hvala
| SVE JE FIZIKA Miša Bracić |
 |
AKL2016: Razgovor sa prof. dr Draganom Gajićem
Radio reportaža sa AKL REPORTAŽA
TV reportaša Srpske naučne televizije: SNT: Astronomski kamp "Letenka 2016"