U Astronomiji druge polovine 19. veka mozda  nije bilo genija, ali ce i sama pojava  Enkea, Struvea i Skjaparelija  biti dovoljna da se nastavi velika tradicija blistavih umova Galileja, Kopernika i Njutna. Njihovim  radovima se otvaraju novi vidici u astronomiji nagovestavajuci tako burna zbivanja koja ce obeleziti 20. vek. Tehnoloska revolucija koja je u punom zamahu, odlucujuce doprinosi daljem razvoju optickih instrumenata dajuci mogucnost astronomima  tog doba da prekorace granice Suncevog sistema i vinu put zvezda.Temelji moderne Astronomije  su time bili postavljeni.

Potpisnik ovih redova se, koristeci izuzetnu priliku, upoznao sa naucnom zaostavstinom jednog od te trojice astronoma , Djovanija Skjaparelija cije ime je ucinilo opservatoriju u Breri  poznatom u svetu.

* * *

SkjapareliPre sto i pedeset godina Brera je bila gradic ciji  je mir remetila samo po koja kocija prolazeci ulicama osvetljenim gasnim svetiljkama. To nije smetalo astronomima u opservatoriji; nocno nebo je bilo osuto zvezdama i posmatranja su tekla svojim uobicajenim tokom. Ali pred kraj veka, oni pocinju da upucuju zabrinute poglede prema obliznjem Milanu koji se sirio i cija svetla su sve vise  obasjavala horizont. Vremenom, u kupoli opservatorije je zavladala tisina…

Danas je Brera jedna od trideset sedam cetvrti visemilionskog Milana, do koje se od centra grada  stize metroom za desetak minuta. Obrevsi se u ulici koja nosi ime nekadasnjeg gradica, via Breri , ugledao sam zgradu istoimene Akademije sa istorijskom kupolom nekadasnje opservatorije. U prostranom dvoristu velikog zdanja koje nosi pecat kasne renesanse , vrvi od studenata, asistenata i po kojeg profesora prirodnih nauka koje se tu izucavaju. Tek u krilu zgrade namenjenom astronomiji vlada mirnija atmosfera te lako pronalazim radni kabinet gde me je ocekivao mladi naucni saradnik  Stefano Sandreli sa kojim sam  dogovorio posetu opservatoriji. Kako je vec proslo jedanaest sati i priblizavalo  vreme rucku ( Italijan nece nizasta na svetu da propusti rucak ) odmah smo krenuli  dugackim holom ka kupoli. Penjuci se zavojitim stepenicama oko masivnog stuba , Sandreli je objasnio da je to ustvari postamet visok 18 metara na cijem vrhu se nalazi montaza sa teleskopom i koji nije dodirivao ni sam pod kupole. To je bilo uradjeno zbog toga da se  vibracije nastale od kocija u obliznjoj ulici ne bi prenele na teleskop!

kanali
Mapa površine Marsa - Skjapareli

Unutrasnjost kupole je bila u mraku i pre nego sto sam se privikao na njega  moj pratilac je ukljucio osvetljenje.Trenutak koji ostaje : Obasjan diskretnom svetloscu sa zidova, preda mnom je stajao istorijski refraktor sa kojim je Skjapareli posmatrao unutrasnje planete, dvojne zvezde, komete i najzad, Mars. Nesvesno sam napravio pokret rukom da bih ga dotakao i upitno pogledao u Sandrelija. Sa smeskom je slegnuo ramenima shvativsi koliko bi to meni znacilo.

Dodir hladne mesingane povrsine izazvao je cudesan i neobjasnjiv osecaj, dovojlno jak da spoji dva vremena, sadasnji trenutak i  davnu  januarsku noc 1877 …

Prvi astronom opservatorije  Giovani Skjapareli se pripremao da nastavi posmatranje dvojnih zvezda i proracun njihovih orbita zapoceto nekoliko godina ranije. Dok je prelistavao zabeleske od prethodnih posmatranja i upisivao nove koordinate za ovu noc , nije primetio da je njegov asistent vec zavrsio sa otvaranjem kupole. Jos zamisljen nad proracunima, slucajno je  je podigao pogled i u tamnom otvoru osutom zvezdama ugledao Mars koji je blistao sjajem Velike opozicije. Neodoljiv poriv naucne radoznalosti naterao ga je da teleskop usmeri ka crvenoj planeti . Podesavajuci fokus , u pocetku nije primetio nista neobicno sve dok se disk planete nije jasno video u okularu. Astronom nije verovao svojim ocima : povrsina Marsa je bila ispresecana sivozelenim nitima na samoj granici prepoznatljivosti! Tokom noci je pokusavao da razlicinim uvecanjima i filtrima dobije sto verniju sliku mrezaste strukture. Te noci su nastale i prve skice Marsa a u beleznici je bio upisan datum – 23 . januar 1877 .

teleskop1
Teleskop kojim je Skjapareli otkrio kanale na Marsu
Foto: Slavko Stojanov
teleskop-i-ja
Teleskop i ja

Sledece noci se ponovila ista slika koja je ukazivala na pretpostavku da na Marsu postoji voda i vegetacija. Skjapareli je te formacije nazvao kanalima ( Canali na italijanskom ne znaci nista vise do prirodni rov, usek ). Istini za volju , prvenstvo u pogledu naziva pripada jednom drugom, ocu Sekiju katolickom svesteniku sa kojim je Skjapareli bio u prepisci.

Kao ozbiljan astronom , Skjapareli nije ni pomisljao da to mogu biti artefakti neke civilizacije , hipoteza nastala nakon poznatog “prevoda” na engleski jezik. Tokom osam opozicija , on je neumorno kartografise  planetu  ( od 1887 sa drugim , vecim refraktorom ) postavljajuci time osnove areografiji. Iako je vec duze vremena poznato da su kanali koje je video opticka varka nastala usled senki i albedo efekta marsove povrsine, njegov doprinos u istrazivanju planete ne sme da bude zanemaren.

opposizione1-
Beleške čuvenog astronoma

Bez obzira na cinjenicu da je Skjapareli posvetio veliki deo zivota posmatranju Marsa , stozernu vrednost njegovog doprinosa astronomiji pretstavlja izucavanje dvojnih zvezda i njihovih orbita, povezanost meteorskih rojeva i kometa ( kao u slucaju komete Svift-Tatl 1862  i Perseida ), istrazivanje Sunca, Merkura i Venere , otkrice asteroida Hesperije…

Mars--crtez
Skica površine Marsa - Skjapareli, 1888

Djiovani Skjapareli je bio direktor i prvi astronom opservatorije u Breri punih 38 godina, sve do 1900 kada mu vid naglo slabi.Do kraja zivota posvecuje se istoriji astronomije antickih vremena zahvaljujuci izuzetnom poznavanju helenske, ebrejske, indijske i vavilonske kulture. Umro je 1910 godine kada je posle 76 godina Halejeva kometa ponovo krasila nebo iznad Brere.

Author: Slavko Stojanov

Dodaj komentar