vanzemaljciPP170

Stiven Veb
ako u kosmosu nismo sami
GDE SU VANZEMALJCI?
312 strana
Cena u knjžarama: 1296 dinara
Cena kod izdavača 990 dinara
Cena preko AM: 890 dinara
(u cenu su uračunati troškovi pakovanja i isporuke)

Gde su vanzemaljci
Enriko Fermi
Fermijevo pitanje Paradoks
FERMIJEV PARADOKS

vanz-oko-170Fermijevi saradnici su hvalili njegovu gotovo nadljudsku sposobnost da direktno sagleda srž fizičkog problema i da ga zatim opiše običnim rečima. Zvali su ga od milja papa, jer im je izgledao nepogrešiv. Skoro isto toliko je ostavljala utisak njegova sposobnost da (izvodeći napamet složene proračune) proceni red veličine nekog rezultata. Fermi je pokušavao da usadi ovu sposobnost procenjivanja i svojim studentima. On bi, bez upozorenja, zahtevao od njih da mu ponude odgovore na naizgled nemoguća pitanja. Koliko je zrna peska na svetskim plažama? Koliko daleko može vrana da leti bez zaustavljanja? Koliko atoma Cezarovog poslednjeg daha uzmete u sebe sa svakim udisajem? Takvim „fermijevskim pitanjima" (kako ih danas zovemo) zahte¬vao je od studenata da se pri procenjivanju osvrnu na razumevanje sveta i svakodnevna iskustva više nego na udžbenike i stečeno znanje.

Tako je jednom prilikom Fermi, u tipično svom stilu, pitao američke studente: „Koliko u Čikagu ima klavir-štimera?" Umesto da gađamo naslepo, možemo i da kvalifikovano pogađamo na sledeći način. Prvo, pretpostavimo da u Čikagu živi tri miliona duša. (Nisam to proverio u nekom statističkom godišnjaku, ali je i sav smisao ove vežbe upravo procena – bez tačnih podataka. Čikago je velik grad, ali ne i najveći u Americi, pa možemo bezbedno zaključiti da u našoj proceni ne grešimo više od dva puta. Pošto smo pretpostavku izneli eksplicitno, možemo joj se kasnije vratiti i račun popraviti uz pouzdanije podatke.) Drugo, pretpostavimo da klavire imaju uglavnom porodice, a ne pojedinci, i zanemarimo one klavire koji se nalaze u institucijama kao što su škole, univerziteti i orkestri. Treće, ako pretpostavimo da tipična porodica ima 5 članova, onda procenjujemo da u Čikagu ima 600.000 porodica. Znamo da klavir nema svaka porodica; naša četvrta pretpostavka je da klavir ima jedna od 20 porodica. Tako dolazimo do 30.000 klavira u Čikagu. Postavimo sada pitanje: koliko je u godini dana potrebno štimovanja za 30.000 klavira? Naša peta pretpostavka je da svaki klavir treba štimovati jednom godišnje; dakle, svake godine se u Čikagu obavi 30.000 štimovanja. Šesta pretpostavka: klavir-štimer može da sredi 2 klavira na dan, a radi 200 dana godišnje. Jedan klavir-štimer, dakle, naštimuje 400 instrumenata godišnje. Da bi se redovno štimovali svi klaviri u Čikagu, u njemu mora biti, dakle, 30.000/400 = 75 klavir-štimera. Pošto želimo samo procenu, a ne tačan broj, dobijenu cifru zaokružujemo na 100.

Kao što ćemo kasnije videti, Fermijeva sposobnost da zahvati samu srž problema manifestovala se upravo u njegovom pitanju: „Gde su svi oni?"

Iz knjige:

VZ-uspravna85

ako u kosmosu nismo sami

GDE SU VANZEMALJCI?

50 REŠENJA FERMIJEVOG PARADOKSA
I PROBLEMA VANZEMALJSKO G ŽIVOTA

Stiven Veb



Dodaj komentar