neil-armstrong-rip

Umro je Nil Armstrong, legendarni američki astronaut, prvi čovek na Mesecu.

AL05358_lrg
Nil u dečačkom dobu

Nil Armstrong (Neil Alden Armstrong) je rodjen 5. avgusta 1930. u gradu Vapakoneta (Ohajo). Od 14 godine radio je kao raznosač u jednoj lokalnoj farmaceutskoj fabrici. Pri kraju srednje škole koju je za završio 1947. pohodio je časove letenja u gradskom avioklubu. Te iste 1947. upisao je Perdju univerzitet koji prekida posle dve godine zbog odlaska u armiju. Služio je u vazduhoplovnim snagama SAD. Godine 1950. poslat je u Koreju gde je učestvovao u borbenim letovima aviona F9F-2 sa nosača-aviona “Eseks”. Obavio je 78 borbenih misija. Za vreme jedne od njih, oboren je, ali je uspeo da skoči iz aviona i posle prizemljenja u džungli evakurian.

Dve godine kasnije, 1952. demobilisan je i vraća se na Perdju univerzitet koji je završio 1957. sa stepenom tzv. bačelora za nauku avijacione tehnike (što je ekvivalentno zvanju izmedju pogonskog i diplomiranog inženjera). Iste godine počinje da radi u Luisovoj laboratoriji za razvoj avionskih motora u Los Andjelesu, da bi 1956. prešao u Centar za proučavanje tehnike raketnih avionskih letova u vazduhoplovnoj bazi “Edvards”, u Kaliforniji (sada ovaj čuveni Centar nosi ime Čarlsa Drajpera). Tamo je leteo na avionima F-100A, F-100C, F-101 i F-104A. Učestovao je u eksperimentalnim letovima aviona X-1B, F-105, F-106, B-47 i KC-135.

Juna 1958. Armstrong je izabran u grupu vazduhoplovnih astronauta koja se pripremala u ovkiru programa MISS (“Čovek u kosmosu što je moguće ranije”), koji je posle odluke da se svi programi čovekovog leta u kosmos prebace pod nadležnost NASA-e prekinut.

Oktobra 1958. pristupa grupi pilota koji su leteli na čuvenom raketnom avionu X-15. Od 30. novembra 1960. do 26. jula 1962. Armstrong je obavio sedam letova na X-15, dok je tokom jednog od njih (aprila 1962.) dospeo do visine od 63 km.

246075main_E60-6286_1600_1600-1200

Aprila 1960. Armstrong je uvršten u tajnu grupu od sedam vojnih astronauta koji su trebali da učestvuju u program vojnog kosmoplana “Dajna sor” (Dyna-Soar), ali je i ovaj projekat kao neperspektivan dve godine kasnije ugašen.

Septembra 1962. Armstrong pristupa drugoj grupi astronauta NASA-e skupa sa pilotima koji će kasnije, kao i on, steći legendarnu slavu – Jang, Mekdivit, Vajt, Konrad, Borman, Lavel i Steford. Ova grupa je ubrzo, sa astronautima prve grupe (iz 1958.) počela obuku u okviru programa “Džemini” (Gemini) i “Apolo” (Apollo). Prema oceni njihovog šefa, Donalda Slejtona, bila je to najbolja grupa astronauta koja je ikada odabrana u SAD.

Prvi let u kosmos, Armstrong je obavio kao komandant misije “Džemini-8”, 16. marta 1966. skupa sa astronautom Dejvidom Skotom (David Scott). Zbog velikog broja problema, misija je morala biti prekinuta manje od 11 časova posle lansiranja (trebala je da traje 3 dana), ali je osnovni cilj – prvo spajanje u kosmosu – postignut. Armstrong je tada spojio “Džemini-8” sa bespilotnom letelicom “Ejdžina” (Agena). Zbog naglog rotiranja spojenog sistema, u poslednji čas Armstrong je uspeo da odvoji brod, ali kako su problemi nastavljeni doneo je odluku da aktiviranjem svih raketnih motora na brodu – uključujući i kočećih – zaustavi opasno rotiranje broda. Ono je na kraju zaustavljeno, ali je to takodje značilo da se brod mora znatno pre vremena vratiti na Zemlju.

Ubrzo zatim, Armstrong je pristupio pripremama u mesečevom programu “Apolo”. Istina, kao komandant jedne od rezervnih posada. Kako je tadašnje pravilo u NASA-i bilo da rezervne posade lete u trećoj misiji od one u kojoj su dubleri, bilo je jasno da će pre ili kasnije posada Armstronga krenuti u kosmos, samo se nije znalo hoće li to biti upravo prva misija na Mesec. Takodje, u osvit “Apoloa” rukovodioci NASA-e su imali tri kandidata za prvog čoveka na Mesecu – medju njima nije bilo Armstronga. Onda je posle tragedije na Kejp Kenediju januara 1967. kada su poginuli astronauti prve misije “Appolo”, medju kojima je bio i prvi kandidat za let na Mesec Virdižl Grisom (Virgil Grissom), došlo do serije rotacija posada i sleda dogadjaja koji su izbacili posadu Armstronga za prvu mesečvu misiju “Apolo-11”. Pored Armstronga, u posadi su bili pilot komandnog modula (CSM) nazvanog “Kolumbija” Majkl Kolins (Michael Collins) i pilot mesečevog modula (LM) “Orao” Edvin Oldrin (Edwin Aldrin).

 

480px-Apollo_11_Launch2
Moćna raketa Saturn nosi prve ljude na Mesec. Misija Apola 11 je počela

Šesnaestog jula 1969. “Apolo-11” je lansiran prema Mesecu. četiri dana kasnije Armstrong i Oldrin su sleteli na Mesec, posle čega je Armstrong kročivši na površinu Meseca postao prvi čovek koji je stupio na tle jednog drugog nebeskog tela.  Njegove prve reči na Mesecu - “Ovo je mali korak za čoveka, a veliki za čovečanstvo”, za koje mu je ideju dao slavni Artur Klark, ušle su, kao i sam Nil Armstrong u istoriju. Na površini Meseca, izvan LM-a Armstrong je proveo 2 časa i 17 minuta i prevalio hodajući, ili bolje rečeno skakućeći po njoj oko hiljadu metara. Misija je uspešno završena posle 8 dana, 3 časa i 18 minuta, privodjenjem komandnog modula “Apola-11” na talase Pacifika.

Apollo_11_first_step As11-40-5886
Armstronogov Prvi korak Na Mesecu

Po povratku na Zemlju, Armstrong, Kolins i Oldrin su posetili mnoge zemlje sveta. Beograd je imao izuzetnu priliku da ugosti prve osvajače Meseca, dok je uvaženi gospodin Milivoj Jugin, koji je izveštavao sa Kejp Kenedija i iz Hjustona tokom istorijske misije “Apola-11” organizovao susret sa astronautima u studiju TV Beograd.

draft_lens2107958module10855131photo_1218216220tito-vesoljci

Poseta Jugoslaviji. Prijem kod tadašnjeg predsednika Tita.

Do 1971. Armstrong je radio kao zamenik rukovodioca jednog departemnta u NASA-i, da bi avgusta 1974. napustio Kosmičku agenciju i prešao u privatni biznis. Pored toga, od 1971. do 1979. radio je kao profesor na univerzitetu Sinsinati, dok je od 1980-1982. bio u Savetu direktora kompanije “Kardvel” (Cardwell) u Ohaju. Od 1982. do 1992. bio je predsednik kompanije “Kompjuting tehnolodžis” (Computing Technologies) u Virdžiniji, a istovremeno do 1999. radio je u Savetu direktora kompanije “Iton” (Eaton).

Posle tragedije šatla “Čelandžer” (Challanger), januara 1986. Armstrong je radio u komisiji koja je analizirala uzroke nesreće, da bi 2000. bio izabran u Savetu direktora kompanije EDO koja je proizvodila elektroniku za aviokosmičku industriju.

Na našem sajtu smo već javili da je pre nekoliko nedelja Armstrongu ugradjen bajpas. Problemi u radu srca prvog čoveka sa Meseca prvi put su registrovani februara 1991. kada je, tokom skijanja doživeo blaži srčani udar. Bilo je to takodje u vreme razvoda od supruge Dženet sa kojom je bio u braku od sredine pedesetih i sa kojom je imao dva sina.

Iako je “tehnički” otišao u penziju 2002. Armstrong je nastavio da radi, putujući po svetu, držeći predavanja o značaju kosmičkih istraživanja (bio je, izmedju ostalog, član Kraljevske akademije Maroka). Bio je često u društvu dece i unučadi, puno je čitao, pisao (istina, njegovu autorizovanu autobiografiju “Prvi čovek” napisao je 2005. novinar Džejms Hansen), igrao golf, čak je obavio nekoliko letova za komandama starih aviona.

Nil Armstrong je jedan od najvećih junaka mog detinjstva. O njemu sam pročitao sve materijale do kojih sam mogao doći u tim ranim sedamdesetim godinama prošlog veka, kada me je kosmos zauvek prigrlio. Sećam se serijala italijanske novinarke Orijane Falači o prvim ljudima sa Meseca, u kome je zebre koje su se kupale u jezeru Kosmičkog centra u Hjustonu okarakterisala kao najhumanijim bićima na koje je tamo naišla. Takodje, opisa gospodina Jugina kada se prvi put sreo sa Armstrongom.

Sa Armstrongom lagano, jedan za drugim životnu scenu napuštaju heroji jednog izuzetnog vremena, heroji generacija rodjenih krajem 50-ih i početkom 60-ih kojima je kosmos bio ljubav i inspiracija, vremena istorijskih legendarnih kosmičkih misija, jednod od najslavnijih perioda u istorji čovečanstva. U njemu, lik Nila Armstronga ostaje zauvek.

NeilArmstrong1

Grujica Ivanović
Author: Grujica Ivanović
Menadžer planiranja električnih mreža u australijskoj kompaniji Ergon Energy, magistar elektrotehnike. Napisao je veliki broj članaka iz oblasti istraživanja kosmosa koji su objavljeni u časopisima "Galaksija", "Front", "Duga", "Planeta", "Astronomija", "Astronomski magazin", Spaceflight i “Vasiona”, i u dnevnim listovima "Politika", "Večernje novosti" i "Srpska reč". Takođe, u časopisu Power Transmission and Distribution objavljuje stručne tekstove iz elektrotehnike. Pre odlaska u Australiju radio je u EPS/"Elektrokosmet", dok je na RTV Priština uređivao televizijske emisije “Horizonti nauke” i “Ekološki krug”. Autor je dve knjige iz kosmonautike: "Kosmički vremeplov" (1997, BIGZ, Beograd) o prvim programima čovekovog leta u kosmos i "Salyut: The First Space Station - Triumph and Tragedy" (2008, Springer-Praxis, London-New York) o tragediji posade prve orbitalne stanice "Saljut". Jedan je od inicijatora projekta prvog srpskog veštačkog satelita "Tesla-1". Član je Britanskog interplanetarnog društva i Instituta inženjera Australije.

Zadnji tekstovi:


Komentari   
Accu
0 #2 Accu 01-12-2017 12:13
A da nam prvo saopštiš cenu, pa da vidimo kako...
MILOS
+1 #1 MILOS 30-11-2017 21:41
POSEDUJEM ORIGINALNU FOTOGRAFIJU FORMATA A4 KADA APOLO 11 POLECE SA ZEMLJE, NA JOJ SU ORIGINALNI POTPISI SVE TROJICE ASTRONAUTA, KAKO MOGU DA PRODAM
Dodaj komentar


 
 leksikon 190


stranica posmatraci2019

CURRENT MOON


tvastronomija18