posada

U novoj, 37. posadi Medjunarodne kosmičke stanice (MKS) nalaze se komandant misije Oleg Kotov i brodski inženjeri Sergej Rjazanski i Majkl Hopkins. Listajući njihove impresivne biografije, nije teško zaključiti da u kosmos leti jedna od najzanimljivijih posada MKS. Dva kosmonauta i jedan astronuat, dva lekara i jedan inženjer, dva pilota i jedan "kosmički" lekar, jedan veteran i dva kosmička debitanta, unuk slavnog konstruktora raketno-kosmičke tehnike, probni pilot-inženjer bombardera, dva magistra, učesnik eksperimenta simulacije leta na Mars, ljudi iza koji je šest završenih univerziteta, fakulteta i akademija. ...

To je ukratko lična karta posade kosmičkog broda "Sajuz TMA-10M" koji je danas, 26. septembra 2013. poleteo sa Bajkonura prema MKS. Evo detaljnije biografije Olega Kotova, Sergeja Rjazanskog i Majkla Hopkinsa. 


Kotov RjazanskiHopkins


Komandant misije Oleg Valerijevič Kotov

Kotov

Stoti sovjetsko / ruski kosmonaut i 455. zemljanin u kosmosu, veteran dva kosmička leta sa 360 dana provedenih u orbiti i gotovo 17 časova nakupljenih tokom tri izlaska u otvoreni kosmos. Lekar, pilot, inžnjer, čovek sa tri završena fakulteta, penzionisani pukovnik medicinske službe ruskog ratnog vazduhoplovstva, zamenik načelnika Centra za obuku kosmonauta, otac dvoje dece. To je ukratko Oleg Kotov, jedan od najikusnijih ruskih kosmonauta, komandant sledeće misije Medjunarodne kosmičke stanice MKS-37/38.

Oleg Kotov je rodjen 27. oktobra 1965. u Simferopolju, u Ukrajini. Iza njega je vrlo impresivna akademska biografija. Prvo je 1988. diplomirao na fakultetu vazduhoplovne i kosmičke medicine Vojne medicinske akademije "Kirov" u Lenjingradu. Četiri godine kasnije, završio je Moskovski industrijski institut na katedri za inovacije, a 1998. Kačinsko vazduhoplovno učilište i dobio zvanje "pilot-inženjer".  

Paralelno sa studijama, Kotov je osam godina (od 1988-1996.) radio u Centru za pripremu kosmonauta (CPK) kao lekar i učestvovao u pripremama posada koje su letela na orbitalnom kompleksu "Mir". Nadgledao je pripreme kosmonauta u barokomori, bavio se problemima fizologije na velikim visinama i uticajima faktora kosmičkog leta na čovekov organizam. Takodje, bio je odgovoran za medicinski deo obuke kosmonauta za radove u otvorenom kosmosu i obučavao članove posade stanice "Mir" za medicinske eksperimente.

Iako je godinama radio u CPK, njegov prvi pokušaj da postane kosmonaut (1993.) nije uspeo. Tri godine kasnije, februara 1996. postaje kandidat-kosmonaut a dve godine kasnije, posle završetka redovne obuke, dobija status punopravnog kosmonauta. Samo nekoliko meseci kasnije, maja 1998. imenovan je za dublera posade stanice "Mir" EO-26. Kasnije je bio koordinator CPK u Hjustonu, a od decembra 1999. praktično počinje sa pripremama za misije na MKS, prvo u sastavu grupe kosmonauta.  

Oktobra 2000. imenovan je za dublera u misiji MKS-6, ali je gotovo godinu dana kasnije zamenjen drugim kosmonautom. Jedno vreme krajem 2002. pripremao se za kratkotrajnu petu misiju posete MKS, ali su posade rasformirane posle katastrofe šatla "Kolumbija" i prelaska na dvočlane ekipe. Tokom 2003/2004. pripremao se kao dubler u posadama misija MKS-13 i MKS-14. Godine 2004. iako još uvek nije leteo u kosmos, naznačen je za komandanta grupe kosmonauta CPK. Krajem jula 2005. ulazi u sastav grupe kosmonauta koje su se pripremale za misije MKS-15,16 i 17, da bi konačno maja 2006. imenovan za člana osnovne posade MKS-15, skupa sa Fjodorom Jurčihinom (koji se trenutno nalazi na MKS) i američkim astronautom Klejtonom Andersonom.

Prvi kosmički let kao član posade MKS-15 i komandant kosmičkog broda (KB) "Sajuza TMA-10" Kotov je obavio od 7. aprila do 21. oktobra 2007. U posadi su se nalazili Jurčihin i kosmički turista Čarls Šimoni. Tokom ove misije, Kotov je dva puta izlazio u otvoreni kosmos. Povratak na Zemlju je tekao po balističkoj putanji, tako da je kapsula KB "Sajuz TMA-10" sletela 370km daleko od panirane tačke.  

Drugi kosmički let Kotov je započeo 21. decembra 2009. kao komandant KB "Sajuz TMA-17" i misije MKS-23. U posadi su se nalazili Amerikanac Timoti Kramer i Japanac Soći Noguti. Tokom leta koji je trajao 165 dana, Kotov je jedan put izlazio u otvoreni kosmos.    

Godinu dana posle imenovanja za komandanta misije MKS-37/38, početkom 2012. učestvuje u radu komisije CPK koja je odabrala poslednju generaciju ruskih kosmonauta.

Oleg Kotov je heroj Ruske federacije, kosmonaut prve klase, instruktor-istraživač i "oficir-ronioc" CPK.

Hobi su mu plivanje i kompjuteri. Talisman njegovog trećeg leta je ponovo mali plišani crni mačak nazvan "Dimlar", po prvim slovima imena dece Olega Kotova. Pored toga što ih veže za porodice, talisman služi kosmonautima i da odrede tačan trenutak kada nastaje bestežinsko stanje. Još jedna zanimljivost vezana za prezime komandanta misije Kotova ("kot" na ruskom znači "mačak") i izbora talismana.

Kotov je oženjen je i ima dvoje dece.

Brodski inženjer Sergej Nikolajevič Rjazanski

Rjazanski

Iako nije ranije leteo u kosmos, Sergej Rjazanski je sa kosmosom čvrsto povezan još iz slavnih vremena sovjetske kosmonautike. Naime, njegov deda Mihail Rjazanski, generalni konstruktor sistema radio-upravljanja raketa, bio je član Saveta glavnih konstruktora u kome su bili tvorci sovjetske raketno-kosmičke tehnike Sergej Karaljov, Valentin Gluško, Nikolaj Piljugin, Vladimir Barmin.

Rjazanski je rodjen 13. novembra 1974. u Moskvi. Godine 1996, završio je Moskovski državni univerzitet "Lomonosov", na katedri virusne biologije, a 2000. završava aspiranturu na Institutu za biomedicinske problema (IBMP) Ruske akademije nauka na odseku za vazduhoplovnu, kosmičku i pomorsku medicinu. IBMP je inače vodeća ruska institucija za kosmičku medicinu. Godine 2006. odbranio je kandidatsku desertaciju bioloških nauka (ruski ekvivalent magistarskog stepena).

Od 1996. Rjazanski radi u IBMP gde je učestvovao je mnogobrojnim eksperimentima provere uticaja faktora simuliranog kosmičkog leta na ljudski organizam. Prvo je 2000. učestvovao u eksperimentu SFINCSS u sastavu sedmočlane posade koja je provela 28 dana u simulatoru kosmičkog modula, onda je 2001. proveo sedam dana u eksperimentu dugotrajne hipokineze, pa 2002. takodje sedam dana u bazenu u eksperimentu hidro-bestežinskog stanja, da bi novembra 2007. proveo dve nedelje kao komandant posade eksperimenta programa "Mars-500". Konačno, 2009. proveo je 105 dana u simulatoru marsijanskog broda u sledećoj etapi eksperimentalnog programa "Mars-500" tokom koga su imitarani elementi leta prema "Crvenoj planeti".    

Sergej Rjazanski je postao kandidat za kosmonauta Instituta IBMP juna 2003. Dve godine kasnije, sa odličnom ocenom je završio osnovnu obuku i postao kosmonaut-istraživač. Posle učešća u eksperimentu "Mars-500" i provedenih 105 dana "leteći prema Marsu" (tada je pročitao 79 knjiga), pristupa teoretskim i trenažnim pripremama u Centru za pripremu kosmonauta. Zanimljivo je da je njegov dubler Oleg Artemjev bio takodje učesnik ovog eksperimenta. Decembra 2010. "Roskosmos" donosi odluku da se tri grupe ruskih kosmonauta (CPK, IMBP i RKK "Energija") objedine u jedinstvenu grupu pri Centru za pripremu kosmonauta CPK.

Prvog januara 2011. Rjazanski kao prvi prelazi u objedinjenu grupu kosmonauta CPK, a manje od mesec dana kasnije imenovan je za brodskog inženjera misije MKS-37/38 bez, što je vrlo neobično, ijednog dublerstva.

Sergej Rjazanski je 117. sovjetsko / ruski kosmonaut i 533. zemljanin koji leti u kosmos.

Rjazanski je autor 19 naučnih radova i 12 prezentacija na nacionalnim i medjunarodnim konferencijama posvećenim medinskim aspektima kosmičkih letova.          

Bavi se takodje istorijom kosmonautike, numizmatikom, fudbalom i rukometom.  

Oženjen je i ima troje dece.

Brodski inženjer Majkl Hopkins

HopkinsMajkl Skot Hopkins (Michael Scott Hopkins) je vazduhoplovni potpukovnik, prvi astronaut 20. grupe NASA-e iz juna 2009. koji leti u kosmos.

Rodjen je 28. decembra 1968. u gradu Libanonu, država Misuri. Bilo je to samo jedan dan posle završetka jedne od najznačajnijih kosmičkih misija svih vremena "Apolo-8", tokom koje su ljudi prvi put obleteti Mesec.

Diplomirao je 1991. na katedri za vazuhoplovno-kosmički inženjering Univerziteta Ilinois, a godinu dana kasnije dobija stepen magistra nauka iz ove oblasti na Univerzitetu Stanford. Odmah prelazi u Američko ratno vazduhoplovstvo (USAF) i radi na razvoju novih kosmičkih tehnologija u jednoj vojnoj bazi u Nju Meksiku. Završio je školu inžnjera eksperimentalnih letova posle čega je učestvovao u ispitivanjima aviona C-17 i C-130.

Godine 1999. odlazi u Kanadu u okviru programa razmene vojnog personala izmedju dve države. Tamo je radio u Kanaskom centru probnih letova, da bi 2002. obavio polugodišnjo učenje stranih jezika. Odlazi u Italiju, i tamo na Univerzitetu u Parmi studira političke nauke. Godine 2005. prelazi u Pentagon gde je uznapredovao do specijalnog pomoćnika načelnika generalštaba, kada je ujedno postao i astronaut.    

Hopkins je odabran u grupu kandidata astronauta u junu 2009. Osnovnu obuku je obavio u Dožnsonovom kosmičkom centru u Hjustonu, da bi ubro po njenom završetku bio imenovan za člana posade MKS-37/38, skupa sa dva ruska kosmonauta-lekara, Olegom Kotovim i Sergejem Rjazanskim.

Oženjen je i otac dva sina.


Biografije


 

Grujica Ivanović
Author: Grujica Ivanović
Menadžer planiranja električnih mreža u australijskoj kompaniji Ergon Energy, magistar elektrotehnike. Napisao je veliki broj članaka iz oblasti istraživanja kosmosa koji su objavljeni u časopisima "Galaksija", "Front", "Duga", "Planeta", "Astronomija", "Astronomski magazin", Spaceflight i “Vasiona”, i u dnevnim listovima "Politika", "Večernje novosti" i "Srpska reč". Takođe, u časopisu Power Transmission and Distribution objavljuje stručne tekstove iz elektrotehnike. Pre odlaska u Australiju radio je u EPS/"Elektrokosmet", dok je na RTV Priština uređivao televizijske emisije “Horizonti nauke” i “Ekološki krug”. Autor je dve knjige iz kosmonautike: "Kosmički vremeplov" (1997, BIGZ, Beograd) o prvim programima čovekovog leta u kosmos i "Salyut: The First Space Station - Triumph and Tragedy" (2008, Springer-Praxis, London-New York) o tragediji posade prve orbitalne stanice "Saljut". Jedan je od inicijatora projekta prvog srpskog veštačkog satelita "Tesla-1". Član je Britanskog interplanetarnog društva i Instituta inženjera Australije.

Zadnji tekstovi:


Dodaj komentar