Posle duge bolesti, 21. oktobra 2013. u 81. godini preminuo je pukovnik Dmitrij Aleksejevič Zajkin, jedan od poslednjih članova prve grupe sovjetskih kosmonauta formirane 1960. Vrhunac njegove karijere kosmonauta je dublerstvo komandanta kosmičkog broda “Vashod-2” 1965. Tokom ove misije prvi čovek je izašao u otvoreni kosmos. Zajkin je devet godina bio aktivni kosmonaut, do oktobra 1969.

ZajkinZajkin je rodjen 29. aprila 1932. u selu Jekaterinovka, Rostovska oblast. Posle osnovne škole u Rostovu je upisao specijlanu Vojno-vazduhoplovnu čkolu. Po završetku Armavirskog vojnog avijacionog učilišta pilota (VAUL) 1952. postaje vojni pilot i do 1960. leti na lovačkim avionima. Godine 1955. završava takodje VAUL u gradu Frunze. Leteo je u vazduhoplovnim divizijama stacioniranim u Belorusiji.

U martu 1960. Zajkin je imenovan za kosmonauta-kandidata u prvoj grupi od 20 sovjetskih kosmonauta. U prvom Odredu kosmonauta nalazili su se, izmedju ostalih, piloti koji će tokom 1961-1963. leteti u programu “Vastok” - Gagarin, Titov, Nikolajev, Popovič i Bikovski.

Osnovnu obuku Zajkin je obavio od aprila 1960. do decembra 1961. Obuka je obuhvatala teoretske, tehničke, fizičke i padobranske pripreme. Za vreme jednog padobranskog skoka glavni padobran se nije otvorio, ali je Zajkin u poslednji čas uspeo da aktivira rezervni padobran i sleti nepovređen.

Posle položenih ispita, decembra 1961. (tada su Gagarin i Titov već obavili prve kosmičke letove) Zajkin dobija status kosmonauta Vazduhoplovnih snaga. U period januar-mart 1965. Zajkin je bio komandant rezervne posade KB “Vashod-2”. Drugi pilot u rezervnoj ekipi je bio Jevgenij Hrunov, dok su članovi osnovne posade bili Pavel Bjeljajev i Aleksej Leonov.

Na Bajkonuru, pre lansiranja “Vashoda-2” Zajkin je pobedio generala Kamanjina (koji je rukovodio obukom i izborom prvih kosmonauta) u šahu. Znajući osvetoljubivi karakter Kamanjina, Hrunov mu je tada besno prebacio što nije pustio Kamanjina da ga pobedi i da će zbog toga obojica platiti. Osveta je stigla vrlo brzo, već sledećeg dana. Na veliko iznenadjenje, za razliku od Hrunova, Kamanjin nije dozvolio Zajkinu da u skafandru kako dolikuje dubleru otprati članove osnovne posade do rampe. Kao što je poznato, Leonov je tokom misije “Vashod-2” postao prvi čovek koji je izašao u otvoreni kosmos.

Sve u svemu, Zajkin nikada nije poleteo u kosmos, dok je Hrunov ipak obavio jedan kosmički let januara 1969.

Posle misije “Vashod-2”, Zajkin se nekoliko meseci pripremao kao rezervni komandant još jedne misije KB “Vashod” (misija 3KD “Vihod”). Tokom 1966-1968. bio je u grupi kosmonauta koji su se pripremali za vojne kosmičke letove na brodovima 7K-VI (jedna od vojnih verzija “Sajuza”). Kao i “Vashod”/“Vihod”, program 7K-VI je ugašen bez ijednog obavljenog kosmičkog leta.

Istovremeno za obukom, Zajkin je pohadjao poznatu Vazduhoplovnu akademiju “Žukovski”, na kojoj je diplomirao u januaru 1968. U maju 1968. posle redovne medicinske kontrole odstranjen je sa obuke, a u oktobru 1969. i iz grupe kosmonauta.

Radio je u Centru za pripremu kosmonauta u Zvezdanom gradu na različitim dužnostima, uglavnom vezanim za obuku novih kosmonauta-kandidata i pripremu eksperimenata sve dok 1996. nije otišao u penziju.

Smrću Dmitrija Zajkina broj prvih sovjetskih kosmonauta koji su još uvek sa nama smanjen je na samo pet ljudi. Najjaktivniji medju njiima je Leonov (1934.), koga često možemo videti kako dočekuje ruske kosmonaute sa MKS ili kako redovno učestvuje na različtim konferencijama o kosmičkim letovima.

Povremeno, sa njim se na tim skupovima mogu videti Boris Volinov (1934.), Anatolij Filipčenko (1928.) i Viktor Gorbatko (1934.), veterani prvih misija programa “Sajuz”.

Poslednji iz ove legendarne “Gagarinove” grupe kosmonauta Valerij Bikovski (1934.) već godinama samoinicijativno živi povučeno od javnosti. Prvi put posle nekoliko godina imali smo priliku da ga vidimo juna 2013. na prijemu kod predsednika Putina povodom 50. godišnjice njegovog i letaValentine Terješkove.


Legendarni astronauti
Legendarni astronauti

Jurij Gagarin

Pedeset godina od kosmičkog leta Terješkove

TAJNE VALENTINE TERJEŠKOVE


 

Grujica Ivanović
Author: Grujica Ivanović
Menadžer planiranja električnih mreža u australijskoj kompaniji Ergon Energy, magistar elektrotehnike. Napisao je veliki broj članaka iz oblasti istraživanja kosmosa koji su objavljeni u časopisima "Galaksija", "Front", "Duga", "Planeta", "Astronomija", "Astronomski magazin", Spaceflight i “Vasiona”, i u dnevnim listovima "Politika", "Večernje novosti" i "Srpska reč". Takođe, u časopisu Power Transmission and Distribution objavljuje stručne tekstove iz elektrotehnike. Pre odlaska u Australiju radio je u EPS/"Elektrokosmet", dok je na RTV Priština uređivao televizijske emisije “Horizonti nauke” i “Ekološki krug”. Autor je dve knjige iz kosmonautike: "Kosmički vremeplov" (1997, BIGZ, Beograd) o prvim programima čovekovog leta u kosmos i "Salyut: The First Space Station - Triumph and Tragedy" (2008, Springer-Praxis, London-New York) o tragediji posade prve orbitalne stanice "Saljut". Jedan je od inicijatora projekta prvog srpskog veštačkog satelita "Tesla-1". Član je Britanskog interplanetarnog društva i Instituta inženjera Australije.

Zadnji tekstovi:


Dodaj komentar