mks-a

posada-c posada-d SHL 33031

 Aleksandar Mihailovič Samokutjajev

samokutjajevKomandant kosmičkog broda "Sajuz TMA-14M" Aleksandar Samokutjajev (44) je 109 sovjetsko/ruski kosmonaut i 521. Zemljanin u kosmosu. Leteo je jedanput u kosmos, gde je nakupio nešto više od 164 dana. Takodje, ima jedan izlazak u ortvoreni kosmos u trajanju od 6 časova i 22 minuta.

Samokutjajev je rodjen 13. marta 1970. u Penzi, gde je završio srednju školu. Dok je bio u srednjoj školi bavio se i sportskim padobranstvom. Godine 1987. upisao je Penzenski politehničku institut, ali ga je posle godinu dana napustio i prešao na Černigovsko više vojno avijaciono učilište, koje je završio 1992. i dobio zvanje "pilot-inženjer". Pored toga, 2000. je diplomirao na Vojno-vazduhoplovnoj akademiji koja nosi ime Jurija Gagarina.

Tokom 1992-98. bio je instruktor na Černigovskom učilištu pilota, zatim u školi pilota helikoptera u Ukrajini, posle čega je upućen na Daleki istok gde je u sastavu prve vazdušne armije bio načelnik eskadrile. Kada je postao kosmonaut, doneta je odluka da se status svih vojnih kosmonauta promeni u civilni, tako da je u maju 2012. isključen iz Vazduhoplovnih snaga u činu pukovnika (u rezervi).

Vojni je pilot treće klase sa naletom od preko 680 časova i 250 padobranskih skokova. Osvojio je avione "Vilga-35A", L-13 "Blanik", L-39 i Su-24M.

Samokutjajev je postao kosmonaut maja 2003. Posle dvogodišnje osnovne obuke, prelazi u grupu kosmonauta koja se pripremala u okviru programa MKS.  

smokutjajevPrvo imenovanje u jednu kosmičku posadu dobio je jula 2008. kada je naznačen u rezervnu posadu misije MKS-25 koja je počela aprila 2010 (kosmički brod "Sajuz TMA-18M"). Nekoliko meseci kasnije, objavljeno je da je Samokutjajev imenovan u sastav osnovne posade ekspedicije MKS-27, skupa sa kosmonautom Andrejom Borisenkom i astronautom Skotom Kelijem, koji je kasnije zamenjen Ronaldom Garanom.

Njegov prvi let je započeo 4. aprila 2011. lansiranjem kosmičkog broda "Sajuz TMA-18M" prema MKS. Zanimljivo je da kako je tada obeleževana 50. godišnjica prvog čovekovog leta u kosmos, ovom kosmičkom brodu je po prvi put u ruskoj praksi pilotiranih kosmičkih letova, dato ime jednog čoveka - "Gagarin". Prva misija Samokutjajeva je trajala 164 dana, 5 časova i 41 minut. Pored obimnog naučno-istraživačkog programa, Samokutjajev je tokom ove misije jedanput izlazio u otvoreni kosmos. Tom prilikom je na spoljašnjoj površini modula "Pirs" postavljena platforma sa kontejnerima eksperimenta "Biorisk". Takodje, kosmonauti su iz otvorenog kosmosa lansirali mikrosputnjik "Kedr" (nazvan u čast pozivnog znaka Gagarina). Misija je završena 16. septembra 2011.

Samo godinu dana kasnije, neočekivano, Samokutjajev je imenovan za komandanta posade u kojoj su se nalazili Serova i Vilmor. Naime, usled nesuglasica sa rukovodstvom Centra za pripremu kosmonauta (CPK), prvobitni komandant posade Dmitrij Kondratjev je napustio pripreme (i CPK). Na njegovo mesto imenovan je u septembru 2012. Samokutjajev, tako da se od tada priprema za svoju drugu kosmičku misiju. Pre njenog početka, marta 2014. bio je dubler komandanta posade MKS-39/40. Istovremeno sa pripremama, Samokutjajev u CPK obavlja dužnost načelnika grupe kandidata - kosmonauta.  

Samokutjajev je heroj Ruske federacije, pilot-kosmonaut.

Oženjen je Oksanom Nikolajevnom, sa kojom ima ćerku Anastasiju (19).

Voli automobile, putovanja i hokej na ledu.


Jelena Olegovna Serova

serova

Jelena Serova (38) je prva Ruskinja u kosmosu posle 20 punih godina i prva Ruskinja na MKS. Ona je 119. sovjetsko/ruski kosmonaut, tek četvrta žena-kosmonaut iz SSSR/Rusije i 540. osoba u kosmosu.  

Rodjena je 22. aprila 1976. u selu Vozdviženka, u oblasti Usurijska.

Godine 1993. završila je srednju školu u Grosenhajnu, u Nemačkoj, gde je njen otac bio na vojnoj službi. Tokom 1998. nekoliko meseci je radila kao tehničar niskih temperatura na Moskovskom avijacionom institutu (MAI). Diplomirala je marta 2001. na aerokosmičkom fakultetu MAI i dobila zvanje "inženjer-istražuvač". Na MAI je inače iznedrena plejada legendarnih civilnih kosmonauta-inženjera koji su se od 1966. pripremali za letove u kosmos.

serova-b

Posle diplomiranja, avgusta 2001. počinje da radi u RKK "Energija". Tri godine kasnije, dok je radila u RKK "Energija", završila je Moskovsku državnu akademiju mašinogradnje i informatike i dobila drugo akademsko zvanje "ekonomist". Od decembra 2004. radi kao inženjer druge kategorije u Glavnoj operativnoj grupi upravljanja Centra kontrole letova (CUP).

  serova-c
  serova-d

U leto 2005. priedala je zahtev za prijem u grupu kosmonauta RKK "Energija". Po završetku medicinskih ispitivanja, februara 2006. dobila je zeleno svetlo Glavne medecinske komisije (GMK) i time postala prvi pretendent na učlanjenje medju kosmonaute RKK "Energija". Naime, niko od drugih kandidata nije prošao iz prve GMK. Oktobra 2006. postala je kandidat za kosmonauta 16. grupe RKK "Energija" (poznate takodje i kao "Grupa 2006".).

Jelena je provela dve godine na osnovnoj obuci (OKP), da bi juna 2009. sa ocenom "dobar" primljena medju punopravne kosmonaute sa kvalifikacijom "kosmonaut-istraživač". Tokom osnovne kosmonautske obuke, 2008. Serova je zaokružila svoju impresivnu akademsku biografiju završetkom postdiplomskih studija.

Kada je početkom 2011. "Roskosmos" odlučio o stvaranju objedinjenog odreda kosmonauta na bazi Centra za pripremu kosmonauta (CPK), Jelena je skupa sa kosmonautima-inženjerima RKK "Energija" prešla u CPK, gde su se do tada nalazili samo vojni kosmonauti.

Nekoliko meseci kasnije, u decembru 2011. Jelena je naznačena za brodskog inžnjera misije MKS-41/42. Nezvanično saznajemo da je tadašnji direktor "Roskosmos", nedavno preminuli Vladimir Popovkin, odigrao presudnu ulogu u imenovanju Serove za jednu od sledećih misija na MKS.  

serova-skafander

Posle dubliranja u misiji MKS-39/40, Serova je skupa sa Samokutjajevom i Vilmorom naznačena u osnovnu posadu misije MKS-41/42.

Udata je za bivšeg kosmonauta Marka Serova koji nije leteo u kosmos. Godine 2010. posle sedam godina provedenih na pripremama, odlukom GMK proglašen je nepogodnim za specijalnu obuku. Medjutim, Mark Serov još uvek ima status kosmonauta RKK "Energija" i učestvuje u testiranjima novog ruskog kosmičkog broda. Sa njim, Jelena Serova ima destegodišnju ćerku koja nosi njeno ime.


 Beri Judžin Vilmor (Barry Eugene Wilmore)

vilmor

Najstariji član posade Beri Vilmore (52) je obavio jedan kosmički let, u trajanju od gotovo jedanaest dana. Tada je postao 508. Zemljanin u kosmosu i 328 američki astronaut. U ovoj misiji, Vilmor ima ulogu drugog brodskog inžnjera kosmičkog broda "Sajuz TMA-14M" i komandanta misije MKS-42.

Vilmor je rodjen 29. decembra 1962. u gradiću Marfrisboro (Murfreesboro), država Tenisi. Godine 1981. završio je srednju školu u gradu Maunt Džulijet (Mt Juliet) u Tenesiju, a četiri godine kasnije diplomirao je elektrotehniku (elektro-inženjering) na Tehnološkom univerzitetu države Tenesi (TTU). U anglosaksonskom žargonu, tada je dobio zvanje "bačelora", što je ekvivalentno inženjeru elektrotehnike u srpskoj akademskoj terminologiji. Vilmor iza sebe takode ima i dve magistrature, obe odbranjene 1994 - prvu za avijacione sisteme, a drugu za elektrotehniku (1994.)    

Od 1985. Vilmor služi u pomorskim snagama SAD. Za 16 godin vojne službe, kao pilot pomorskih snaga (US Navy), učestvovao je u četiri velike opreacije brobenih špijunskih osmatranja na avionima A-7E i FA-18, baziranih na nosačima aviona "Forestal", "Kenedi", "Enterprajz" i "Ajzenhauer". Učestvovao je u obezbedjenju operacija "Štit pustinje", "Pustinjska oluja" i "Južno osmatranje" iznad Iraka.

Takodje, Vilmore je učestvovao i u operacijama iznad Bosne i Hercegovine i Republike Srpske, u, kako stoji u njegovoj biografiji "zaštiti interesa SAD i NATO". Koliko mi je poznato, posle belgijskog astronauta Franka De Vinea (koji je bombardovao Srbiju) Vilmor je drugi astronaut, koji je učestvovao u brobenim operacijama iznad prostora bivše Jugoslavije.  

vilmor-skafandar

Godine 1992. Vilmor je završio pomorsku školu probnih pilota i testirao trenažni avion T-45. Ispitivanja su obuhvatala letove pod velikim napadnim uglovima i sletanje na palubu nosača aviona u različitim vremenskim uslovima. Do 2000. služio je kao instruktor u Vazduhoplovnoj školi probnih pilota u bazi "Edvards" u Kaliforniji, poznatoj po tome što je bila odskočna daska za NASA-u i let u kosmos mnogobrojnih legendarnih američkih astronauta.

Od 2009. Vilmor ima zvanje mornaričkog kapetana, što je ekvivalentno zvanju pukovnika. Ima nalet od 5900 časova i 663 sletanja na nosač-aviona.    

Vilmor je prvi put pokušao da postane astronaut 1998. tokom selekcije 17. grupe astronauta NASA-e, ali tada nije uspeo, omanuo je na medicinskom pregledu. U drugom pokušaju, u julu 2000. sve je prošlo bez problema i uvršten je medju kandidate 18. grupe astronauta NASA-e, posle čega je prošao kroz redovnu dvogodišnju obuku.

U septembru 2008. imenovan je za pilota misije STS-129 šatla "Atlantis", koja je obavljena u novembru 2009. u okviru opsluživanja MKS. Misija je trajala 10 dana, 19 časova i 16 minuta.

U decembru 2011. objevljeno je da je Vilmor odabran za komandanta misije MKS-42 i drugog brodskog inženjera kosmičkog broda "Sajuz TMA-14M". Posle dubliranja Stivena Svonsona u posadi kosmičkog broda "Sajuz TMA-12M" koja se pre nekoliko dana vratila na Zemlju, Vilmor je nastavio pripreme za let u kosmos u okviru misije MKS-41/42.

Oženjen je Dinom Njuport (Deanna Newport).

 


Fotografije: iz Centra za pripremu kosmonauta (CPK).


 

Grujica Ivanović
Author: Grujica Ivanović
Menadžer planiranja električnih mreža u australijskoj kompaniji Ergon Energy, magistar elektrotehnike. Napisao je veliki broj članaka iz oblasti istraživanja kosmosa koji su objavljeni u časopisima "Galaksija", "Front", "Duga", "Planeta", "Astronomija", "Astronomski magazin", Spaceflight i “Vasiona”, i u dnevnim listovima "Politika", "Večernje novosti" i "Srpska reč". Takođe, u časopisu Power Transmission and Distribution objavljuje stručne tekstove iz elektrotehnike. Pre odlaska u Australiju radio je u EPS/"Elektrokosmet", dok je na RTV Priština uređivao televizijske emisije “Horizonti nauke” i “Ekološki krug”. Autor je dve knjige iz kosmonautike: "Kosmički vremeplov" (1997, BIGZ, Beograd) o prvim programima čovekovog leta u kosmos i "Salyut: The First Space Station - Triumph and Tragedy" (2008, Springer-Praxis, London-New York) o tragediji posade prve orbitalne stanice "Saljut". Jedan je od inicijatora projekta prvog srpskog veštačkog satelita "Tesla-1". Član je Britanskog interplanetarnog društva i Instituta inženjera Australije.

Zadnji tekstovi:


Dodaj komentar


 

tranzit logo


leksikon 190


 

stranica posmatraci2019


 

CURRENT MOON


tvastronomija18