Misija MKS-44/45, "Sajuz TMA-17M"

Oleg Kononjenko (RKA), Kimiya Yui (JAXA), Kjell Lindgren (NASA)

posada

Posada misije MKS-44/45 - (l-d) Lindgren, Kononjenko i Jui


Oleg Dmitrijevič Kononjenko (Олег Дмитриевич Кононенко)

olegKomandant kosmičkog broda "Sajuz TMA-16M" Oleg Kononjenko je veteran dve kosmičke misije, sa ukupnim naletom od preko 391. dana. Tri puta je izlazio u otvoreni kosmos, gde je proveo 18,5 časova. Kononjenko je 102 ruski kosmonaut (u ovaj broj se računaju i kosmonauti bivšeg Sovjetskog Saveza), i 476. čovek u kosmosu.

Kononjeko je rodjen 21. juna 2964. u Turkmeniji, u grad Čardžou. Tamo je 1981. zavšrio srednju školu, posle čega je godinu dana radio u jednoj aviotehničkoj bazi. Zatim se upisao na Harkovski avijacioni institut Šukovski gde je 1988. diplomirao na katedri za motore letećih aparata i dobio zvanje inženjera vazduhoplovne mehanike. Zanimljivo je da je za vreme studija Kononjenko bio direktor muzeja kosmonautike fakulteta. Godine 1996, završio je Više državne kurseve za rukovodjenje inženjersko-tehničkih inovativnih i patentnih procesa. Takodje, trenutno pohadja filijalu Ruske akademije državne službe na katedri za državno i regionalno upravljanje.      

Prvo radno iskustvo Kononjenko je dobio u rodnom gradu, gde je u aviotehničkoj bazi radio na obradi podataka. Posle diplomiranja, prelazi u Centralni specijalizovani konstruktorski biro (CSKB) "Progres" u Kujbiševu (sada je to fabrika "Progres", a grad je preimenovan u Samaru). Tamo je radio na projektovanju elektroenergetskih sistema kosmičkih aparata.    

U februaru 1996. Kononjenko postaje kandidat za kosmonauta CSKB "Progres". Dve godine kasnije, po završetku osnovne obuke, dobija status kosmonauta-istraživača i samo nekoliko meseci kasnije pristupa grupnim pripremama u okviru programa MKS. U CSKB "Progres", koji je 60-ih radio kao filijala Karljovljevog OKB-1, sada se grade rakete-nosači serije "Sajuz" i različiti veštački sateliti. I pored nekoliko pokušaja, ova firma nikada nije formirala oficijelni odred kosmonauta, tako da se Kononjenko može smatrati prvim i jedinim kosmonautom ove renomirane raketno-kosmičke kompanije.

Medjutim, već u januaru 1999. on prelazi u odred kosmonauta RKK "Energija", a dve godine kasnije imenovan je za dublera brodskog inženjera treće misije posete (MKS-EP3) kosmičkog broda "Sajuz TM-34" (april 2002.).

U februaru 2002. odredjen je za brodskog inženjera posade misije MKS-9 skupa sa Genadijem Padalkom (RKA) i Majklom Finkom (NASA). Početak misije je bio planiran za jesen 2003, ali je posle tragedije šatla Columbia program letova prema MKS promenjen. Tada je odlučeno da buduće posade MKS broje samo po dva člana (po jednog iz Rusije i SAD) tako da je Kononjenko morao da napusti pripreme u sklopu ove posade.

Maja 2006. imenovan je za brodskog inženjera misije MKS-17 i kosmičkog broda "Sajuz TMA-12" koji je lansiran aprila 2008. Pored njega, u posadi su se nalazili Sergej Volkov i Južnokoreanka Li So Jon. Tokom svoje prve misije koja je trajala gotovo 199 dana (završena je oktobra 2008.) dva puta je izlazio u otvoreni kosmos.          

Po povratku iz prvog kosmičkog leta, Kononjenko se pripremao u jednoj od rezervnih posada, da bi decembra 2011. poleteo u drugu ekspediciju kao komandant kosmičkog broda "Sajuz TMA-03M" i misije MKS-31 u kojoj su bili Holandjanin Andre Kajpers i Amerikanac Donald Petit. Tokom misije koje je trajala 193 dana, jedanput je izlazio u otvoreni kosmos.

U decembru 2012. Kononjenko je imenovan za komandanta kosmičkog broda "Sajuz TMA-17M" i brodskog inženjera misije MKS44/45 u posadi sa Kimijom Juijem iz Japana i Čelom Lindgrenom, astronautom NASA-e. Pre treće misije, Kononjenko je skupa sa ovim astronautima bio u rezervnoj posadi broda "Sajuz TMA-15M".

Na konferenciju za štampu u Zvezdanom gradu, pred odlazak na Bajkonur, Kononjenko je medju eksperimentima koje će obaviti u kosmosu, izdvojio daljinsko upravljanje dva robota sa MKS. Naime, Kononjenko će pomerati dva robota na Zemlji. Jedan će se nalaziti u Sankt Petersburgu, a drugi u Minhenu. Cilj ovog eksperimenta je da se provere tehnologije koje će se koristiti za upravljanje robotima na površinama drugih planeta sa njihovih orbita. Slične eksperimente su već u dva navrata obavljali američki i evropski astronauti sa MKS-a.      

Kononjenko je heroj Ruske Federacije, nosilac je ordena za zasluge prema otadžbini, medalje za zasluge u osvajanju kosmosa i ordena "Zvezda predsednika" Turkmenistana.

Pored kosmosa, Kononjenko obožava odbojku (kao srednjoškolac završio je školu za olimpijske rezervne ekipe), čitanje knjiga i crtanje. Medjutim, najviše voli da provodi vreme sa porodicom u kojoj skupa sa suprugom Tatjanom ima jedanaestogodišnje blizance - Andreja i Alisu - jedine "kosmičke blizance" u Zvezdanom gradu.      


Kimija Jui (Kimiya Yui, 油井亀美也)

kimijaIako ima obrazovanje mašinskog inženjera, Kimija Jui je šesnaest godina proveo u Vazduhoplovnim snagama Japana, što kao pilot vojnih aviona, što kao instruktor. U činu poptukovnika napušta vojnu službu i prelazi u Japansku kosmičku agenciju (JAXA). Sedam godina kasnije, Kimija kreće u svoju prvu kosmičku ekspediciju, kao 542. Zemljanin i deseti astronaut Japana u kosmosu.

Kimija Jui je rodjen 30. januara 1970. u oblasti (prefekturi) Nagano. Tamo je 1988. završio srednju školu, posle čega je upisao Akademiju nacionalne odbrane Japana. Diplomirao je 1992. na katedri za mašinstvo, da bi odmah posle toga pristupio Vazduhoplovnim snagama Japana gde je prošao obuku za pilota aviona T-3, T-1 i T-2 u Japanu i T-38 i AT-38 u SAD-u. Od 1996. leti kao pilot aviona F-15, a četiri godine kasnije prelazi da radi u Akademiji nacionalne odbrane Japana kao instruktor.      

Tada je takodje pohadjao školu probnih pilota u Japanu, tako da je do 2006. bio probni pilot aviona F-15. Boravio je takodje u SAD u okviru razmene vojnog personala dve zemlje. Do napuštanja armije 2009. (u činu potpukovnika) radio je u departmentu za odbrambene planove štaba vazduhoplovnih snaga Japana. Kao pilot, nakupio je oko 2000 časova za komandama različitih tipova borbenih aviona.

Jui je odabran za kandidata pete grupe astronauta Japanske kosmičke agencije (JAXA) u februaru 2009. Nekoliko meseci kasnije pristupa programu osnovne obuke u Kosmičkom centru Cukuba (Tsukuba), posle čega nastavlja obuku u Džonsonovom kosmičkom centru u Hjustonu, skupa sa astonautima 20 grupe NASA-e. U okviru obuke u SAD učestvovao je u 12-dnevnom eksperimentu NEEMO16 u podvodnoj laboratoriji NASA-e Aquaris.

U julu 2011, po završetku osnovne obuke Jui dobija status astronauta. U oktobru 2012. JAXA saopštava da je Juji imenovan za člana posade misije MKS-44/45 koja je trebala da krene u kosmos krajem maja 2015. Dva meseca kasnije, posade ove misije je zvanično i saopštena. Pored Jujija, koji je odredjen za brodskog inžnjera broj jedan, u sastav posade ulaze komandant Oleg Kononjenko (RKA) i Čel Lindgren (NASA), koji je bio drugi brodski inženjer. Oni su takodje imenovani za rezervnu posadu kosmičkog broda "Sajuz TMA-15M" koji je lansiran u kosmos novembra 2014. Kononjenko, Jui i Lindgren su započeli obuku u Centru za pripremu kosmonauta (CPK) u Zvezdanom gradu početkom 2013. na simulatorima kosmičkog broda "Sajuz TMA-M" i modulima ruskog segmenta MKS. Povremeno, posada je odlazila i u Hjuston gde se prepremala u simulatorima američkih modula, dok je Jui pored toga imao indivudualnu obuku u simulatoru japanskog modula Kibo.

Kimija ima obiman program naučnih eksperimenata na MKS. Iako svaki od njih ima svoje specifičnosti, on izdvaja seriju unikatnih eksperimenata na proučavanje tamne materije Vasione pomoće aparature koju će za nekoliko nedelja na MKS doneti japanski teretni brod HTV.  

Kimija Jui je oženjen, ima jednu šerku i dva sina. Voli da igra golf i tenis i da čita knjige.


Čel Kjel Norvud Lindgren (Kjell Norwood Lindgren)

kjeliKao i Juji, Dr Lindgren je novajlija u kosmosu. Medjutim, kako se na listi svetskih kosmičkih letača debitanti medju brodskim inženjerima upisuju po njihovom rednom broju, kao brodski inženjer broj dva ove misije, Lindgren je 543. Zemljanin na orbiti. Na listi američkih astronauta koji su lansirani u kosmos, Lindgren zauzima mesto broj 338.

Rodjen 23. januara 1973. u Tajpeu, na Tajvanu, Lindgren ima skandinavske korene. Njegovo kršteno ime je Kjel Norvud Lindgren. Medjutim, po odlasku u SAD, menja norveško ime Kjel koje se na anglosaksonskom izgovarala "Hel" ("Pakao"), u više neutralno ime Čel.  

Godine 1995. Lindgren završava Vazduhoplovnu akademiju, dok je magistarski stepen dobio na katedri za fizilogiju kardiovaskularnog sistema na Univerzitetu Kolorado. Tamo je takodje doktorirao medicinu. Pored toga, ima zvanje magistra zdravstvene zaštite sa Univerziteta Teksas. Na ovom univerzitetu je radio kao docent na fakultetu kliničke profilaktičke medicine i na katedri porodične medicine. U okviru zajedničkog programa Univerziteta Teksas i NASA-e, Lindgren je učestvovao kao lekar astronauta programa Space Shuttle, MKS i Constellation.

U junu 2009. Lindgren je uključen u 20. grupu astronauta NASA-e. Prvo je, tokom obavezne dvogodišnje obuke, imao status kandidata, da bi u drugoj fazi, jula 2011. postao punopravni član porodice američkih astronauta. Zanimljivo je da su se tokom obuke, 20. grupi astronauta NASA-e pridržuli i japanski astronauti medju kojima je bio i Kimija Jui.

Manje od godinu kasnije, pojavilo se saopštenje da je Lindgren imenovan u sastav posade misije MKS-43/44, koja je trebala da bude lansirana marta 2015. Medjutim, u jesen 2012. kada su objavljena imena članova posade koji su trebali biti dubleri posada misija planiranih za 2014. njegovog imena nije bilo na spisku. Razlog, tada je odlučeno da NASA i "Roskosmos" obave jednogodišnju kosmičku misiju na MKS, što je dovelo do promena kako u grafikonu trajanja budućih ekspedicija, tako i u sastav posada planiranih za misije na MKS tokom 2015.

Medjutim, već u decembru 2012. Lindgren skupa sa Kononjenkom i Juijem biva imenovan u sastav posade misije MKS-44/45, u svojstvu brodskog inženjera broj dva.        

Lindgren je oženjen Kristianom Džons. Imaju jednu ćerku i dva sina koji su prisustvovali njegovom lansiranju u kosmos. Upravo su mu sinovi dali ideju da tradicionalni indikator bestežinskog stanja bude igračka robota AR-2 iz TV serijala "Zvezdani ratovi". Članovi svih kosmičkih posada gtradicionalno nose sa sobom svojevrstan talisman koji visi iznad njihovih glava u kabini broda "Sajuz" tokom lansiranja. Kada nastupi bestežinsko stanje, on počne da lebdi i time signalizira posadi da je brod ušao u orbitu. Dok komandant bira pozivni znak misije - u ovom slučaju "Antares" - za izbor talismana je uglavnom zadužen prvi brodski inženjer. Sada je, medjutim Juji pristao da Lindgren (odnosno njegova deca) odabere talisman posade.      

Pored porodice, medicine i kosmosa, Lindgren obožava plivanje, astronomska osmatranja, čitanje i kompjutere. Takodje, vrlo je aktivan i pri crkvi.  

 

21609531441   46426475421   32196884811
26918498202   37107150611   41020857601
47038017841   DSC 6451111   53189083671
55455686791   DSC 6730111   61041357021
62440957691   56494403041   47460023401
DSC 7505111   SHL 00431   SHL 04411

U kosmos na jednom “krilu” – započeta je ekspedicija MKS-44/45

 

Grujica Ivanović
Author: Grujica Ivanović
Menadžer planiranja električnih mreža u australijskoj kompaniji Ergon Energy, magistar elektrotehnike. Napisao je veliki broj članaka iz oblasti istraživanja kosmosa koji su objavljeni u časopisima "Galaksija", "Front", "Duga", "Planeta", "Astronomija", "Astronomski magazin", Spaceflight i “Vasiona”, i u dnevnim listovima "Politika", "Večernje novosti" i "Srpska reč". Takođe, u časopisu Power Transmission and Distribution objavljuje stručne tekstove iz elektrotehnike. Pre odlaska u Australiju radio je u EPS/"Elektrokosmet", dok je na RTV Priština uređivao televizijske emisije “Horizonti nauke” i “Ekološki krug”. Autor je dve knjige iz kosmonautike: "Kosmički vremeplov" (1997, BIGZ, Beograd) o prvim programima čovekovog leta u kosmos i "Salyut: The First Space Station - Triumph and Tragedy" (2008, Springer-Praxis, London-New York) o tragediji posade prve orbitalne stanice "Saljut". Jedan je od inicijatora projekta prvog srpskog veštačkog satelita "Tesla-1". Član je Britanskog interplanetarnog društva i Instituta inženjera Australije.

Zadnji tekstovi:


Dodaj komentar


 


leksikon 190


 

stranica posmatraci2019


 

CURRENT MOON


tvastronomija18