Ocena korisnika:  5 / 5

Zvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivna
 

Na netu ima svašta. Razne ideje, razne teorije, različiti prilazi problemima, i to je legitimno, što kaže naš predsednik. Ipak ne ostavljaju svi isti utisak na mene. Još kad sam pročitao ko daje pare za ovakve nebuloze, eto ti nove priče za naš sajt.

  1. godine u Moskvi se u porodici jevrejskih intelektualaca rodio Juri Borisovič Miljner (Ю́рий Бори́сович Ми́льнер). Doktorirao je teorijsku fiziku na državnom univerzitetu i sa nepunih 30 odlazi za SAD i počinje da švercuje računare za Rusiju. Kao vredan i pametan jevrej, zapošljava se Svetskoj banci u Vašingtonu i počinje da radi za privatni sektor. Osniva brokersku kompaniju sa ruskim oligarhom Mihajlom Hodorkovskim, a 1996. postaje podpredsednik pa predsednik investicionog ogranka Menatep banke. Uskoro stvara internet kompaniju a američko znanja prenosi na rusko tržište, te ga tadašnji predsednik Rusije, Dmitri Medvedev, postavlja za člana Komisije za modernizaciju zemlje.

Upoznavši osnivača Facebooka, Marka Zukenberga, takođe jevreja, kupuje jedan deo akcija, i osnima adekvatnu mrežu u Rusiji. Uskoro njegova kompanija „DST Global“ postaje jedan od lidera u tehnološkom investiranju, u čijem potrfoliju su bile i internet kompanije Facebook, Zynga, Twitter, Flipkart, Spotify, Zocdoc, Groupon, JD.com, Planet Labs, Xiaomi, OlaCabs, Alibaba, Habito, WhatsApp, Snapchat, Airbnb, itd.

Kompanija „Digital Sky Technologies, Ltd.“ (danas poznata kao “DST Global“/“Mail.ru Group“) bila je vizionarski fokusirana na internet investicije na tržištu na ruskom govornom području. Pod njegovim rukovodstvom, „Mail.ru Group“ je izvela oko 75 transakcija i danas je lider među websajtovima na ruskom jeziku.“Mail.ru Group“ je trenutno sedmi najpopularniji websajt po broju poseta stranicama ili minutima provedenim online.

U leto 2012. Juri i Julija Milner su osnovali dobrotvornu fondaciju „Breakthrough Prize“, koja je stimulisala tri oblasti: osnovnu fiziku, zdravstvo i matematiku. Svaki laureat dobija nagradu od $3 miliona, što je financijski najveća nagrada u tim oblastima na svetu. Do marta 2017. nagrade u ukupnoj vrednosti od $174,8 miliona podelilo 70 naučnika i 4 velika istraživačka tima. Dodela nagrada je veliki medijski događaj a gala-ceremoniju uveličavaju brojni gosti iz sveta filma, muzike, biznisa itd. Poslednje ceremonije su vodili Morgan Freemen, Kevin Spacey i Seth MacFarlane a gost je bio Stephen Hawking.

Juri se već godinama nalazi na svim svetskim listama najbogatijih („Forbes“), najpametnijih („Fortune“) ili najuticajnijih multimilijarderskih bogataša na svetu („BlumbergMarkets“). Kažu da ima najmanje 72 kompanije u koje je investirao stotine miliona.

Sineopsis priče je zanimljiv, ali je to samo uvod a ne tema današnje priče.

Naime, Juri Milner i Stephen Hawking su prošle godine na Konferenciji u Njujorku obelodanili „Breakthrough StarShot“, projekat vredan $100 miliona, a koji ima za cilj da razvije tehnologiju koja će poslati međuzvezdane sonde na 20-godišnje putovanje na Alfu Kentaura.

sk1
Direktor kompanije i finansijer projekta Juri Milner predstavlja svoju ideju na prošlogodišnjoj Konferenciji u Njujorku.

sk2
Na Konferenciji je bio i Stephen Hawking, koji je dao podršku projektu.

sk3

Kako kaže tovariš-mister Milner, da bi pogurao potragu za inteligentnim životom van naše planete, on je i ove godine uplatio još jednu tranšu projektu u vrednosti od novih 100 miliona zelembaća.

Još pre dve godine, legendarni investitor Milnar je sa prijateljima sedeo i razbijao glavu svojom omiljenom dilemom: Da li smo MI sami u kosmosu? Da bi rešio dilemu, odlučio je da da $100 milion za projekat „Breakthrough Initiative“, čija bi prva faza trebalo da bude „Breakthrough Listen“. To osluškivanje je trebalo da upotrebi dva najveća teleskopa na našoj planeti i da na različitim frekvencijama lovi signale iz kosmosa.

Pošto nije dobio rezultate, rešio je da će (iz pomoć Hawkinga i Zukerberga) preći na sledeću fazu projekta, nazvanu „Breakthrough StarShot“.

Radilo se o nečem što do sada nikom nije palo na pamet da lansira u kosmos. Projekat uključuje nano-kosmičke letilice teške poput jedne spajalice, opremljene senzorima, laserima za prenos podataka na Zemlju, kamerom, nuklearnom bateriom, računarima i ostalim uređajima potrebnim za međuzvezdana putovanja. „StarShip“ bi bio veličine poštanske marke, a ne bi bio pokretan raketom nego – samom svetlošću.

Elem, projekat se sastoji iz tri osnovna dela, od kojih je svaki tek od skora postao moguć zahvaljujući tehnološkom proboju (engl. breakthrough).

Prvi je minijaturni silicijumski vafer. Moorov zakon dozvoljava moćne računske operacije u vrlo malim razmerama. Zbog toga Milner smatra da će naučnici i tehnolozi ubrzo biti u mogućnosti da izrade potpuno funkcionalne kosmičke sonde, zajedno sa laserima, komunikacionim sistemima i kamerama, ukupno ne većim od ljudskog dlana.

Drugi deo čini lako svetlosno jedro. Zahvaljujući novim tehnološkim pronalascima, tim će biti u stanju da napravi jedro debljine svega nekoliko stotina atoma, široko par metara i težine par grama. Ta lagana jedra će biti zakačena za nanoletilice i biti gurana ... (već pogađate!) svetlošću!

Poslednji deo slagalice je zrak svetlosti, odn. vrlo jak laser. To je do sada bio najskuplja i najkomplikovanija komponenta, ali zahvaljujući mogućnosti da se sinhronizuju brojni manji laseri, biće moguće proizvesti zrak svetlosti dovoljno jak da odgura te nanoletilice daleko u kosmos.

Jednom u kosmosu, usmereni u pravom smeru, ka dalekim zvezdama i njihovim planetnim sistemima, letilice će biti dalje prepuštene inerciji.

budući da su nanoletilice tako male i osetljive na uticaje međuzvezdane prašine i sl., Milner planira da pošalje odjednom nekoliko stotina sondi da bi osigurao da makar njih nekoliko stigne do odabranih destinacija.

Ali u kom pravcu ih usmeriti?

sk4
Mikrosonda „Breakthrough Starshot“ se približava potencijalno zemljolikoj planeti Proxima b.

sk5

Alfa Kentauri, najbliži sistem našem solarnom sistemu, izgleda kao najpogodniji za potragu za inteligentnim životom. Međutim, danas bi najbržem našem brodu trebalo makar 30.000 godina da postigne taj cilj. Ali nove tehnologije omogućiće znatno skraćivanje tog perioda, jer će nanoletilice leteti približno petinom brzine svetlosti.

Harvardski profesor astronomije Dimitar Sasselov je na panel-diskusiji na univerzitetu Stenford izvjavio da bi on lično želeo makar 10 ovih malih 1-gramskih letilica. On je predložio da neke od njih ne proleću pored dalekih planeta već da se neke – jednostavno „zakucaju“ u njih. Na osnovu toga kako bi sagorele u atmosferi, ostale sonde bi mogle da prate i pošalju podatke o karakteristikama atmosfere tih dalekih svetova.

Ovakva samoubilačka strategija takođe izgleda realna i profesoru fizike iz Santa Barbare, Phillipu Lubinu, koji radi na razvoju pomenutih pogonskih lasera za „Breakthrough StarShot“.

Možda ćemo poslati mali teretni brod koji će ispaljivati male ćerke i slati ih u atmosfere obližnjih planeta,“ smatra on. I tako dalje...

Ne bih hteo da dalje smaram čitaoce jer je svakom jasna intencija. Ja se slažem da nisam neki stručnjak ta međuzvezdana putovanja – čak naprotiv – ali nisam ni . ako u ovim pričama ima ičeg sem moždane onanije sečem glavu. Kakva međuzvezdana putovanja, kakvi bakrači ... I još težine 1 gram! Sad će one da šalju odande signale i slike i mi ćemo – kao – da tolovimo i stičemo znanja o egzoplanetama. Jes' malo sutra. Svaka šuša zna da se takvim projektima pre svega suprotstavljaju zakoni fizike, i to oni najelementarniji. Nema te elektronike koja bi mogla takve stvari da obavlja ni na orbiti oko Meseca a nekmoli oko Kentaura. Nema ni takvog nuklearnog generatora koji bi mogao da toliko dugo daje toliko struje pa makar svi bili napravljeni od kriptonita a ne od plutonijuma. Lično mislim da se Ruja malo pogubio od silnih miljardi pa ne zna gde udara. Bolje bi mu bilo da donira pare ljudima koji ipak malo bolje vladaju materijom od njega ...

Draško Dragović
Author: Draško Dragović
Dipl inž. Drago (Draško) I. Dragović, napisao je više naučno popularnih knjiga, te više stotina članaka za Astronomski magazin i Astronomiju, a učestvovao je i u nekoliko radio i TV emisija i intervjua. Interesuje ga pre svega astronautika i fizika, ali i sve teme savremenih tehnologija XXI veka, čiji detalji i problematika često nisu poznati široj čitalačkoj publici. Izgradio je svoj stil, lak i neformalan, često duhovit i lucidan. Uvek je spreman na saradnju sa svojim čitaocima i otvoren za sve vidove komunikacije i pomoći. Dragovićeve najpoznatije knjige su "KALENDAR KROZ ISTORIJU", "MOLIM TE OBJASNI MI" i nova enciklopedija "NEKA VELIKA OTKRIĆA I PRONALASCI KOJA SU PROMENILA ISTORIJU ČOVEČANSTVA"

Zadnji tekstovi: