Američka kompanija "Boing" (Boeing) je ponudila NASA-i dopunska mesta za  američke astronaute na ruskim kosmičkim brodovima "Sajuz". Ova ponuda je deo ugovora potpisanog sa ruskom Raketno-kosmičkom korporacijom (RKK) "Energija" koja gradi "Sajuze".

Da, ovo je veoma zanimljiva vest. Naime, od sredine 2011. NASA plaća "Roskosmosu" mesta za svoje i astronaute ESA-e, Japana i Kanade u okviru posebnih ugovora koje ove dve kosmičke organizacije periodično obnavljaju. Poslednji takav ugovor je potpisan pre dve godine na iznos od 490 miliona dolara za šest mesta na ruskim "Sajuzima" za lansiranja do kraja 2018. i povratak sa Međunarodne kosmičke stanice (MKS) početkom 2019. To znači, da je cena jednog mesta tada iznosila 81,7 miliona dolara.

Sada, međutim pet dodatnih mesta na ruskim "Sajuzima" NASA-i prodaje američka kompanija "Boing"! Ona naime nudi NASA-i, da pored postojećih mesta koje je NASA ranije zakupila od "Roskosmosa" po jedno dodatno mesto u 2018. i 2018. i tri u 2019. Cena mesta koje "Boing" prodaje NASA-i nije saopštena, ali o tome malo kasnije. Sigurno se pitate kako je moguće da američka kompanija "Boing" prodaje mesta na ruskim "Sajuzima" američkoj kosmičkoj administraciji - NASA-i, mimo "Roskosmosa"?

Odgovor na ovo pitanje leži u - "Morskom startu"! Naime, RKK "Energija" i "Boing" su skupa sa jednom firmom iz Norveške i dve iz Ukrajine bili suvlasnici plovećeg kosmodroma "Morski start". Posle bankrota "Morskog starta" 2010. "Boing" koji je bio zadužen za pripremu korisnog tereta (satelita) za lansiranje, tužio je svoje partnere kalifornijskom sudu ("Morski start" je ukotvljen u Kaliforniji) za nanetu štetu ovoj kompaniji. Svi partneri, osim RKK "Energija" su podmirili svoje obaveze prema "Boingu", dok je između ruske i američke kompanije ostalo 330 miliona dolara neplaćenog duga. U međuvremenu, prošle godine, "Morski start" je prodat ruskoj avionskoj korporaciji S7 biznismena Vladislava Filjova, tako da je već tada postalo jasno da je između "Boinga" i RKK "Energija", koji je bio vlasnik plovećeg kosmodroma, došlo do nekakvog dogovora. Sada vidimo i kakva j priroda tog dogovora.

launch

Zavadio dugogodišnje kosmičke partnere - "Morski start"

Naime, u leto 2016. dve strane su se dogovorile da RKK "Energija" ustupanjem pet mesta "Boingu" za letove američkih astronauta kompenzuje svoj dug. Kako je dug iznosio 330 miliona dolara, ispada da je "Boing" dobio jedno mesto po ceni od 66 miliona dolara. Međutim, kako ugovor obuhvata i druge vidove otplate duga, u kome je ovih pet mesta glavni deo, moguće je da je cena po sedištu u "Sajuzu" još manja. To je bio prvi korak.

U okviru druge faze, "Boing" je predložio NASA-i ovih pet dodatnih mesta, povrh onih koje je NASA već zakupila od Rusa. Time bi NASA na MKS mogla da poveća broj svojih astronauta sa tri na četiri i time poveća mogućnosti za dodatna naučno-tehnička istraživanja na američkog segmentu MKS. Nije saopšteno po kojoj je ceni "Boing" ponudio mesta NASA-i, zna se da je reč o fiksnoj ceni, koja je sigurno mnogo manja od one koju je NASA do sada plaćala "Roskosmosu". Moguće je da je u rangu od oko 50 miliona dolara.

iss

Pomirio "Boing" i RKK "Energija" - ruski kosmički brod "Sajuz MS"

Očekuje se da NASA donese odluku hoće li od "Boinga" zakupiti ova dodatna mesta za svoje astronaute veoma brzo, možda i pre isteka ovog meseca. Ako NASA pozitivno odgovori, praktično već u septembru 2017. još jedan njen astronaut bi mogao da leti u sklopu misije MKS-53/54 skupa sa Aleksandrom Misurkinom ("Roskosmos") i Markom Vande Hajom (Mark Vande Hei, NASA) na kosmičkom brodu "Sajuz MS-06". Kao što je poznato, Rusija počev od sledeće ekspedicije na MKS smanjuje broj ruskih članova posade MKS sa tri na dva. Time će praktično posade koje lete ka MKS na brodovima sa parnim brojevima (u proleće na "Sajuzu MS-04" i u na jesen na "Sajuzu MS-06") imati po dva člana, dok će brodovi sa "neparnim" brojevima ("Sajuz MS-05" u maju i "Sajuz MS-07" u novembru 2017.), imati  tročlan ekipe. Posle septembarske, dodatni američki astronaut može poleteti na brodu "Sajuz MS-08" (MKS-55/56) u martu 2018. skupa sa još uvek neimenovanim ruskim komandantom i američkim astronautom Endrujom Fostelom (Andrew Feustel). Zatim će tokom 2019. NASA moći da u ruskim "Sajuzima" dobije još tri dodatna mesta. Time će RKK "Energija" otplatiti dug "Boingu" za oko dve godine.

ISS 51 b
Vande Hej i Misurkin (levo), snimljeni sa članovima posade MKS-51, će u septembru 2017. leteti sa još jednim astronautom NASA-e 

Ovaj neobičan plan ima još jednu važnu dimenziju. Naime, kao što znamo "Boing" sa NASA-om ima ugovor o gradnji privatnog kosmičkog broda "Starlajner" (Starliner, poznato od ranije pod oznakom CST-100) za letove astronauta ka MKS počev od 2018. Time NASA namerava da prestane korišćenje ruskih "Sajuza" i dvema američkim privatnim kompanijama (pored "Boinga", druga kompanija je SpaceX) plaća usluge lansiranja njenih astronauta ka MKS i povratka na Zemlju. "Boing" je već nekoliko puta pomerao datume prvog eksperimentalnog lansiranja "Starlajnera". Prema poslednjem planu, prvi probni let ovog kosmičkog broda sa dvočlanom posadom astronauta NASA-e planiran je za avgust 2018, a u decembru 2018, ako sve bude išlo u redu, "Starlajner" takođe sa dvočlanom posadom, treba da se spoji sa MKS. Naravno, sasvim je moguće da ovi planovi budu promenjeni. Reč je o prvim privatnim kosmičkom brodovima, i ujedno prvim brodovima projektovanim na bazi kapsule još od vremena "Apola" iz sredine 60-ih godina prošlog veka, tako da je mnogo toga ovde novo i zahteva dugotrajna ispitivanja. NASA ima veoma stroge kriterijume bezbednosti kosmičkih letova, posebno posle dve nesreće spejs šatla koje su ukazale da analize i procene rizika nisu bile na najvišem nivou. Prodajom dodatnih mesta na ruskim "Sajuzima" NASA-i, "Boing" na neki način želi da izbegne neugodnosti ukoliko "Starlajner" kasni.

Boeing

Kosmički brod "Starlajner" kompanije "Boing"

Kao što smo naveli, NASA trenutno ima po dva astronauta na MKS, dok je treće mesto rezervisano za jednog astronauta partnera u projektu MKS. Dodatno mesto na "Sajuzu" i to po povlašćenoj ceni bi itekako dobro došlo. Pored toga, ukoliko "Dragon v2" kompanije SpaceX ili "Starlajner" kasne, NASA-e će praktično do kraja 2019. imati mogućnosti da na MKS šalje svoje astronaute na ruskim "Sajuzima MS".

Trenutno, u Centru za obuku kosmonauta u Zvezdanom gradu pripremaju se američki astronauti Džek Fišer (MKS-52, april 2017.), Rendolf Breznik (MKS-52, maj 2017.), Mark Vande Haj (MKS-53, septembar 2017.) i Skot Tingl (MKS-54, novembar 2017.) za misije planirane 2017. Pored njih, za misije u 2018. pripremaju se Endrju Fostel (MKS-55, mart 2018.) i Dženet Eps (MKS-56, maj 2018.), prva Afroamerikanka koja treba da leti na leti na MKS. Pre nekoliko dana, u Zvezdani grad su stigli astronauti Tajlor Hejg i Serena Aunon-Čenselor koji će najverovatnije biti uvršteni u posade MKS-57 i MKS-58 koje trebaju da budu lansirane u septembru, odnosno novembru 2018. Sa dva dodatna mesta u 2017. i 2018, doći će do izvesnih rokada među američkim članovima posada, tako da će njih dvoje ranije poleteti u kosmos, a da za tri mesta na "Sajuzima" u 2019. u Rusiju stigne nova grupa astronauta NASA-e.      

astronaut
Pored astronauta Fostela (u prednjem planu, sa kosmonautom Prokopjevim) moguće je da u martu 2018. poleti još jedan astronaut NASA-e 

trening

Epsova za vreme treninga spuštanja na vodu

Kako u budžetu "Roskosmosa" američki dolari imaju posebnu vrednost, gubitak posla sa Amerikancima na prevozu astronauta do MKS i natrag bi se itekako odrazio na finansiranje ruskog pilotiranog kosmičkog programa. Ukoliko bi preko ovog novog ugovora američki astronauti nastavili da lete do kraja 2019. na "Sajuzima MS", istina u okviru potpuno drugačijeg ugovora, sigurno bi i u "Roskosmosu" bili zadovoljni ovakvim ishodom. Pored toga, za "Roskosmos" je veoma važno da se sva dugovanja vezana za "Morski start" eliminišu, a ovaj ugovor između RKK "Energija" i "Boinga" upravo pomaže da se to i desi. Time, na neki neobičan način, stari dobri "Sajuz" pomaže NASA-i da poveća obim naučnih istraživanja na modulima MKS, a "Morskom startu" daje novi zalet za novi proboj na svetsko kosmičko tržište.

Grujica Ivanović
Author: Grujica Ivanović
Menadžer planiranja električnih mreža u australijskoj kompaniji Ergon Energy, magistar elektrotehnike. Napisao je veliki broj članaka iz oblasti istraživanja kosmosa koji su objavljeni u časopisima "Galaksija", "Front", "Duga", "Planeta", "Astronomija", "Astronomski magazin", Spaceflight i “Vasiona”, i u dnevnim listovima "Politika", "Večernje novosti" i "Srpska reč". Takođe, u časopisu Power Transmission and Distribution objavljuje stručne tekstove iz elektrotehnike. Pre odlaska u Australiju radio je u EPS/"Elektrokosmet", dok je na RTV Priština uređivao televizijske emisije “Horizonti nauke” i “Ekološki krug”. Autor je dve knjige iz kosmonautike: "Kosmički vremeplov" (1997, BIGZ, Beograd) o prvim programima čovekovog leta u kosmos i "Salyut: The First Space Station - Triumph and Tragedy" (2008, Springer-Praxis, London-New York) o tragediji posade prve orbitalne stanice "Saljut". Jedan je od inicijatora projekta prvog srpskog veštačkog satelita "Tesla-1". Član je Britanskog interplanetarnog društva i Instituta inženjera Australije.

Zadnji tekstovi:


Dodaj komentar


 

tranzit logo


leksikon 190


 

stranica posmatraci2019


 

CURRENT MOON


tvastronomija18