Juče smo objavili vest iz magazina Astronomy o nameri kineskih stručnjaka da u nisku orbitu oko Zemlje postave veštački mesec koji bi noću reflektovao Sunčeve zrake na neko, odabrano mesto na Zemlji, čime bi se napravile znatne uštede u električnoj energiji. Ceo projekat treba da se realizuje do 2020. godine, nakon čega bi bila postavljena još tri satelita – meseca (do 2022), a dalji razvoj razbijanja noćnog mraka, u slučaju ovog početnog uspeha, bio bi sigurno neslućen.

Ali, ima onih koji baš i ne očekuju naročit uspeh od ovog poduhvata. Ideja jeste primamljiva, ali samo na prvi pogled, jer postoje problemi koji znatno ugrožavaju njenu realizaciju.

Mesec pejsaz3
Mesec nad Bartislavom - Miroslav Grnja

Pre svega postoji problem sa odabranom orbitom. Ako ostavite satelit u nisku orbitu on juri oko planete brzinom od skoro 30 hiljada kilometara na sat te prema tome ne lebdi u mestu što je inače suština ideje veštačkog meseca. A ako biste zaustavili satelit, on bi pao! Mogao bi da lebdi u mestu jedino uz pomoć neke posebne sile, recimo uz pomoć raketnih motora - što podrazumeva visok trošak za gorivo. A to se jednostavno ne isplati i u suprotnosti je sa namerom da se pomoću veštačkog meseca uštedi neki novac. 

Druga mogućnost za realizaciju plana osvetljavanja nekog mesta je da se postavi veći broj satelita u nisku orbitu koji bi kružili oko planete i smenjivali se u osvetljavanju određenog područja. Ali čak i u tom slučaju problemi i dalje postoje. Na toj visini još uvek se nalaze čestice atmosfere, istina vrlo razređene, ali koje ipak usporavaju kretanje tela u orbiti, a time mu obaraju visinu. Na niskoj orbiti nalazi se Međunarodna svemirska stanica, koja kao što ponekad u sumrak možete da vidite, ne lebdi nad jednom tačkom na Zemlji, već juri brzinom od 7,66 kilometara u sekundi te oko planete napravi krug za 92-93 minuta. Da ne bi pala na Zemlju Stanicu povremeno pogura teretni brod kako bi je ubrzao i tako malo podigao.

Da biste imali u mestu lebdeći satelit morali biste ga podići na geostacionarnu orbitu koja se nalazi na visini od nekih 30 hiljada kilometara, što je 60 puta veća visina od ove planirane. Samo, da bi reflektovano svetlo sa te visine imalo neki učinak veštački mesec bi morao da bude gigantskih razmera a njegovo svetlo ne bi moglo tako precizno da se usmerava kako predviđa kineski plan.

Dakle, ili je nemoguće da stvar na visini od 500 kilometara lebdi nad jednom odabranom tačkom, ili je preskupo ako je u toj poziciji održavamo radom motora.

Mesec pejsaz1
Mesec -  Slavko Stojanov

Sem pomenutog postoji i veliko i važno pitanje: da li takvo svetlo nekom gradu uopšte treba? Veliki gradovi u svetu bore se da svetlost noću smanje kako bi se smanjilo svetlosno zagađenje i kako bi nebo nad njima bilo tamnije, a ne svetlije. Jasno je da svetlo tokom noći remeti san i aktivnosti noćnih životinja, i da remeti zapravo čitavu životnu sredinu datog područja. I jasno je da zvezde u slučaju veštačkog meseca ne bi mogle da se vide.

Da dodamo da su Rusi 1994. testirali veštački mesec. Poslali su u orbitu aluminijumski točak, presvučen plastikom, prečnika 65 metara, koji je lansiran iz svemirske stanice Mir. Bio je to polovičan uspeh. Kosmonauti sa stanice su videli bledi trag svetlosti koji se spuštao na Zemlju. Istovremeno, posmatrači sa Zemlje su videli samo povremeno treperenje na nebu. Drugi satelit koji je u okviru istog projekta trebalo da bude postavljen u orbitu upao je u neke probleme i čitav projekat je napušten. Inače, da bi se obezbedilo dovoljno reflektovanog svetla bile su potrebne divovske površine prečnika od 650 metara. Treba dodati još i to da problem preciznog usmeravanja ovih meseca nije bio rešen na zadovoljavajući način. Sve u svemu ideja nije nikud vodila i od nje se odustalo.

Kad se sve ovo uzme u obzir izlazi da svetlost veštačkog meseca nije ni potrebna. U većini gradova imamo uličnu rasvetu koja je ionako preglomazna. A što se uštede tiče, pa tu su LED sijalice, dugotrajne i ekonomične. 

Ali ipak da vidimo šta će uraditi Kinezi.

Mesec pejsaz2
Bors Saksida

Prema Astronomy


Komentari   
Okavango
0 #4 Okavango 06-11-2018 08:29
Zaboravih da odgovorim, da, meni lično vrlo zanimljiva tema, pogotovo što je ideja već isprobana, ponovo najavljena i čini mi se, vrlo izvodljiva.
Okavango
-1 #3 Okavango 05-11-2018 22:02
Vau, super! Hvala, izgleda da je to zaista to - februar ranih 90-ih, odsjaj je putovao od južne Francuske do Rusije - tu bi zasigurno bila i severna Italija. Prečnik 5km koji prelazi preko određene tačke brzinom od 8km/s, dakle posmatrači su videli snažan odsaj u trajanju od oko 1 sekunde, to mi se skroz uklapa u ono što sam tada čuo.

Što se tiče ove nove ideje, i meni je prvo zasmetao podatak o orbiti - bez kompjuterski usmeravanog ogledala imali bi svega po 1 sekundu svetlosti od svakog staelita, što je besmisleno. U tom slučaju trebao bi im prsten reflektora oko cele planete koji na smenu osvetljavaju jednu tačku. A geosinhrona je previše daleko, trebala bi im ogromna ogledala. E sad, ova 'sun' sinhrona koja se pominje u člancima, nisam siguran šta je - da li je moguće da je ona na 1700km? Mislim - to bi bilo idealno - 4 -5 ogledala 'izroni' sa zvezdama duž neba, i polako zađe sa nadolaskom jutra. Za to vreme blago podešavanje ugla ogledala. Samo, ja tu orbitu nekako ne mogu da zamislim u glavi - jel' oni onda 'stoje' u prostoru na noćnoj strani planete? To mi više zvuči kao nekakva Lagranžeova tačka... Ne znam, možda ne bi bilo loše malo razmrsiti te pojmove.

A ako je tako, pa to bi bilo u dometu naših dalekoistočnih komšija - već je pokazano da 20-metarsko ogledalo radi, dostići orbitu na 1700km nije komplikovano, ogledala su relativno lagana ako su od folije, samo da vidimo kako razviti površinu od 200m i to je to. Obasjaš neki grad i vidiš da li radi...

I ovaj Siromjatnikov, kakav šmeker :lol:
Aleksandar Zorkić
+3 #2 Aleksandar Zorkić 05-11-2018 16:36
Citat Okavango:
Hvala na lepom članku. Aleksandre, ima li možda neka informacija kako se zvao taj projekat iz '94, da može malo da se pretraži? ...

Hvala. Ima. https://en.wikipedia.org/wiki/Znamya_(satellite).

A ovde je čitava lista naslova o tome:
https://goo.gl/z9i5ir

I javite ako nađete da je priča zanimljiva.
Okavango
+3 #1 Okavango 05-11-2018 10:18
Hvala na lepom članku. Aleksandre, ima li možda neka informacija kako se zvao taj projekat iz '94, da može malo da se pretraži? Ja se kao sećam iz detinjstva nekih vesti iz Italije kako je neka iznenadna svetlost obasjala pojedine delove i svedočenja prolaznika, čini mi se da je bilo vezano za Ruse, tamo, kraj 80-ih, početak 90-ih...
Dodaj komentar