Najverovatnije pročitavši najnoviji text na našem sajtu o Nasinom roveru i Jezeru, javili su se i Kinezi: i oni traže lokaciju za spuštanje svog rovera na Mars!

Kina je takođe ovih dana odabrala dve preliminarne zone na Marsu na koje planiraju da izvedu svoj prvi pokušaj sletanja na drugu planetu, što bi trebalo da pokušaju početkom 2021.

Misija ambiciozno kombinuje orbiter i rover i trebalo bi da bude lansirana u leto 2020. sa flotom sličnih letilica drugih zemalja, u koje spada Marsov rover 'Al-Alam' Arapskih Emirata i površinska platforma 'ExoMars 2020' koju prave ESAi Roskosmos.

Na donjoj topografskoj mapi su prikazane dve zone-kandidati a kao osnova je uzet snimak instrumenta MOLA (Mars Orbiter Laser Altimeter) Nasine letilice MGS (Mars Global Surveyor) lansirane 1996.

Prva zona je Chryse Planitia, u blizini mesta sletanja 'Vikinga 1' i 'Pathfindera', dok druga pokriva Isidis Planitia i proteže se do zapadne granice regiona Elysium Mons.

km1
Mapa Marsa sa dve moguće zone sletanja kineskog rovera prikazana je na sastanku COPUOS u Beču u junu 2018.

km2
Na ovoj mapi su obeležene moguće lokacije spuštanja Nasinog rovera 'Mars 2020'. Već sam pisao o tome: odabran je krater Jezero.

Mapa se prvi put pojavila na letošnjoj prezentaciji Komiteta Ujedinjenih nacija za miroljubivo korišćenje spoljnjeg kosmosa (COPUOS) i ponovo na prezentaciji inženjera misije na kongresu IAC u Nemačkoj prošlog meseca.

Pošto će to biti prva kineska nezavisna međuplanetna misija, timovi će morati da se oprobaju u čitavom nizu tehnoloških izazova, uključujući ulazak u orbitu i sletanje. Kina je nedavno napravila napredak na tom frontu uspešno testirajući supersonični padobran i isprobavši u oktobru podpovršinski detekcioni radar sa balona na topli vazduh.

Kineski mediji su početkom septembra objavili da je na zapadu Kine lansirana saunding raketa 'Tianying-6' sa supersoničnim padobranom u razmeri 1:1 na visinu između 44 i 54 km, simulirajući putovanje kroz 'tanku' Marsovu atmosferu. Izveštaji govore da se padobran otvorio uspešno, dajući vredna aerodinamička saznanja proveravajući subsisteme. Slične testove je sprovela i NASA 7. septembra na ostrvu Wallops u Virdžiniji za svoju budiću misiju rovera 2020.

PRVI MARS EDL POKUŠAJ

Prema radovima koje je tim sa kineske Akademije za kosmičku tehnologiju (CAST) prezentovao na kosmičkoj Konferenciji u Pekingu 2017, odabir lokacije za sletanje je bio složen proces u kojem su ograničenja inženjerijskog sistema uravnotežena sa naučnim ciljevima, istovremeno dopuštajući ispunjavanje naučnih ciljeva projekta.

Dve odabrane zone se nalaze u relativno niskim regionima koji nude prednost za prvi Marsov ELD(entry, descant and landing), smatra Mason Peck, profesor sa univerziteta Kornel i bivšeg glavnog Nasinog tehnologa.

'Marsova atmosfera je stvarno neugodna. Previše je debela da bi je zanemarili – dakle, aerotermalno zagrevanje je bitno – ali je i dovoljno retka da bi korišćenje padobrana bilo jednostavno. Dakle, što je manja visina, to ima više atmosfere ispred letilice na putu ka površini, pa je i lakše usporiti,' kaže Peck. 'Ako neko nije siguran u svoju tehnologiju usporavanja, ovo mu je najbolji pristup.'

Sletanje će uključivati upotrebu aerodinamike tzv. 'blunt body'[1], otvaranje supersoničnog padobrana i sletanje uz pomoć motora da bi rover sigurno dospeo na površinu. Deo tima koji je razvio lunarni lender i rover 'Chang'e-3', koji su uspešno sleteli u Mare Imbrium 2013, radi i na Marsovoj misiji, mada ona predstavlja drugačiji i veći izazov: znatno veća daljina, jača gravitacija, prisutnost tanke atmosfere i manje solarne energije koja dospeva do planete.

'Sve to je jako teško,' smatra Peck. 'I najmanja greška u orbitnim manevrima ili greška u preciznosti atmosferskog modela može da ima katastrofalne konsekvence.' Do danas, otprilike polovina misija na Mars je omanula, iako NASA ima vrlo dobar niz.

'ELD sekvence nose puno rizika. Brojne tehnologije će morati da rade perfektno, prvi put: termički štit, aerodinamički usporivač (ili padobran), merenje položaja i brzine u odnosu na tlo, i sletni podsistem,' podseća Peck. ''Svaki od ovih segmenata sam za sebe predstavlja neverovato tehničko dostignuće. Za sletanje na Mars potrebni su svi zajedno...'

km3
Kineski rover 'Mars 2020'.

Dr Peck je podvukao da su Nasina naučna znanja – uključujući Marsova atmosferska merenja – javno dostupna i da omogućavaju drugima da koriste benefite koje je agencija sakupila još od 'Vikingovih' lendera iz 70-ih godina.

Na osnovu dostupne dokumentacije, sletna elipsa kineske misije – zona u koju će letilica statistički najverovatnije da sleti – ima dimenzije 100×20 km, što je jako slično sa ESA-Roskosmosovom misijom 'ExoMars' ili Nasinim MER roverima, ali znatno veća od 20×7 km, kojiko je iznosila elipsa za 'Curiosity' 2012. (očigledno je NASA neke brojeve sačuvala za sebe).

'Odabrali su kandidate za sletanje koji su ziceri: ravne i široke površine, odlične za prvipokušaj sletanja rovera na Mars,' primećuje dr Tanya Harrison, planetni naučnik i direktor Kosmičke tehnološke inicijative na univerzitetu Arizona.

Rover na solarni pogon težak 240 kg će biti dvaput teži od kineskih lunarnih rovera i, prema izveštajima, nosiće 6 instrumenata. To će biti navigaciona i topografska kamera, multispektralna kamera, subpovršinski radar, laserski spektroskopski instrument sličan 'Curiosityjevog' instrumenta LIBS, Marsov površinski magnetni detektor i Marsov klimatski detektor.

km4

Nakon što stignu do Marsa, orbiter i lender će ostati nekoliko meseci u orbiti da bi se pripremili za sletanje. Radni vek rovera je određen na najmanje 90 dana.

Zbog udaljenosti Marsa, koja će iznositi između 54,6 miliona do 401 milion km od Zemlje, i koja će izazvati odlaganje u komunikaciji, Kina raznija autonomnu kontrolnu tehnologiju i za orbiter i za rover.

Misija će biti lansirana teškom raketom 'Dugi Marš 5' sa obalskog lansirnog centra Wenchang u julu ili avgustu 2020. 

km5 

[1]Oblik padajućeg telai napadni ugao određuju silu otpora. Ako preovlatava pritisak a ne trenje, onda takvo telo zovemo 'blunt body'. Verovatno naši aerodinamičari koriste neki drugi izraz, ali ja ga ne znam.

Draško Dragović
Author: Draško Dragović
Dipl inž. Drago (Draško) I. Dragović, napisao je više naučno popularnih knjiga, te više stotina članaka za Astronomski magazin i Astronomiju, a učestvovao je i u nekoliko radio i TV emisija i intervjua. Interesuje ga pre svega astronautika i fizika, ali i sve teme savremenih tehnologija XXI veka, čiji detalji i problematika često nisu poznati široj čitalačkoj publici. Izgradio je svoj stil, lak i neformalan, često duhovit i lucidan. Uvek je spreman na saradnju sa svojim čitaocima i otvoren za sve vidove komunikacije i pomoći. Dragovićeve najpoznatije knjige su "KALENDAR KROZ ISTORIJU", "MOLIM TE OBJASNI MI" i nova enciklopedija "NEKA VELIKA OTKRIĆA I PRONALASCI KOJA SU PROMENILA ISTORIJU ČOVEČANSTVA"

Zadnji tekstovi:


Dodaj komentar


 


leksikon 190


 

stranica posmatraci2019


 

CURRENT MOON


tvastronomija18