Pre više od dva meseca iranske vlasti su najavile naredno lansiranje rakete 'Safir 1B' sa malim satelitom 'Tahid 1' ('Venera' na persijskom jeziku) iz kosmičkog centra 'Imam Homeini'. Dani su prolazili a o misiji se nije čulo ni reči, sve dok 24. avgusta slike komercijalnog satelita kompanije 'Planet Labs. Inc.' nisu otkrili da su pripreme za lansiranje započele. Rampa kosmičkog centra je bila sveže prefarbana da bi se pokrili ožiljci prethodnog neuspeha koji se dogodio u februaru. Međutim, 29. avgusta raketa je eksplodirala na rampu, očito tokom predlansirnih priprema...
Slika koja se tvitovao Donald Trump prikazivala je rampu kosmičkog centra 'Imam Homeini' nakon eksplozije rakete 'Safir'. Sliku je napravio[1] satelit 'USA-224', odn. 'KH-11 Block 4'.
Vest o neuspehu 'Safira' još jednom su potvrile slike komercijalnih satelita američkih kompanija 'Maxar' i 'Planet Labs'. Na njima se jasno uočavao dim i tragovi eksplozije. No, neočekivanim obrtom scenarija, američki predsednik Donald Trump se pridružio priči 30. avgusta, otkrivši na Twitteru sliku oštećene rampe u visokoj rezoluciji. Detalji su bili toliko dobrog kvaliteta da su se nametale samo dve mogućnosti: slika je dobivena ili iz aviona – ili bespilotne letilice – ili nekim špijunskim satelitom.
Slika rampe i rakete 'Safir' tokom priprema za prethodno lansiranje.
Slike komercijalnog satelita kompanije 'Planet Labs' na kojima se vide pripreme na rampi za lansiranje krajem avgusta. Pita li se ko kako to američki komercijalni sateliti snimaju iranske lansirne rampe i rakete?
Slika rampe nakon 29. avgusta koju je napravio drugi komercijalni satelit kompanije 'Maxar'.
Prva opcija jeste moguća, ali kosmički centar 'Imam Homeini' se nalazi u srcu zemlje i bilo čiji avion bi morao da probije ogroman zid naprednog sistema protivvazdušne odbrane da bi stigao do njega. Iran je 2011. oborio 'Lockheed Martinov' stealth bespilotni dron RQ-170 'Sentinel' a ove godine i 'Northrop Grummanov'RQ-4 'Global Hawk'[2]. To, naravno, ne znači da je nemoguće da se dron nekako privukao lansirnom centru, ali ubrzo nakon objavljivanja Trumpove slike, brojni fanovi satelitskog promatranja – poput Ceesa Bassa i Marca Longbroeka – objavili su da je američki špijunski satelit 'USA-224' proleteo baš iznad tog područja 29. avgusta.
Brza analiza je potvrdila da su se ugao snimanja rampe sa satelita i uslovi osvetljenja savršeno podudarali s položajem 'USA-224' u vreme nadletanja. Doista, i koliko god to moglo da izgleda apsurdno, Trump je na Twitteru objavio tajnu sliku špijunskog satelita (tehnički i pravno gledano, od trenutka kada ga je objavio, to više nije klasifikovano, budući da američki predsednici imaju tu moć).
Mogući izgled satelita KH-11 'KENNAN'. Bilo ih je najmanje 15. Kasnije su nazivani 'CRYSTAL', pa 'Evolved Enhanced CRYSTAL System' i sa šiframa '1010' i 'Key Hole'. Svako ko vidi sličnost sa Hablovim teleskopom, dobro vidi. Sateliti su snimali SSSR i Kinu, kasnije Sudan i Afganistan, a sada i Iran.
Ali o kakvom satelitu se radi?
'USA-224' (NROL-49) je satelit koji pripada američkoj Nacionalnoj izviđačkoj agenciji NRO[3] (National Reconnaissance Office), i koji je lansiran 20. januara 2011. iz vojne baze Vandenberg raketom 'Delta IV Heavy'[4]. Pojedinosti misije strogo su tajne, ali svi se stručnjaci slažu da je u pitanju optički izviđački satelit serije KH-11 'Advanced Crystal'. Ovi sateliti su u osnovi svemirski teleskopi koji su okrenuti 'u pogrešnom smeru i, zapravo, optika teleskopa 'Hubble' poteče iz prve generacije elektronsko-optičkih špijunskih satelita KH-11 'KENNEN'. Zahvaljujući samom 'Hubbleu', pozitivno znamo da su ti 'KH-11' sateliti prve generacije imali primarno ogledalo prečnika 2,4 metra (usput, slike 'KH-11' se šalju ka zemaljskim stanicama smeštenim u SAD-u i savezničkim zemljama zahvaljujući vojnoj satelitskoj mreži 'Quasar' ili SDS).
Mogući izgled u preseku.
Najnovija generacija satelita 'KH-11' – oznaka 'KH-12' je pogrešna – u deklasifikovanoj literaturi je dobila naziv 'Impruved Crystal' ili 'Advanced KENNEN', iako dokumenti koje je Edward Snowden objavio 2013. govore o poboljšanim sistemima 'Crystal' i 'EECS' (Evolved Enhanced Crystal System).
Nije poznato kojoj tačno generaciji pripada 'USA-224', iako stručnjaci veruju da je u pitanju 'KH-11 Block 4', odn. da je to deo četvrte generacije 'KH-11', predstavljene 2001. godine (nepotrebno je podsetiti da je blokovska klasifikacija potpuno neslužbena). Nakon što je između 2001. i 2013. lansirao četiri 'KH-11 Blocka 4', NRO je u januaru ove godine u orbitu izbacio 'USA-290' (NROL-71), satelit za koji se veruje da je prvi primerak serije 'KH-11 Block 5'. Ministarstvo odbrane već godinama zna da je prečnik glavnog ogledala ovih teleskopa takođe 2,4 metra, iako iz očitih razloga nedostaju službene potvrde tih podataka. Zbog ograničenja težine i zapremine raketa koje se lansiraju, stručnjaci sumnjaju da bi veličina optike mogla da bude značajnije veća. Uz to, dva špijunska teleskopa koje je NRO darovao Nasi 2012. imali su prečnike 2,4 metra[5], i to uprkos tome što su dolazili iz drugog satelitskog programa, budući da su verojatno bili namenjeni za optičke satelite 'FIA-O' (Future Imagery Architecture–Optical), program koji je već otkazan[6]. Stoga se čini da je prečnik od 2,4 metra postao svojevrsni standard za NRO.
Pošto se na našem sajtu povela mala polemika o propulzivnim sistemima satelita, da 'KH-11' podesuju hidrazinske trastere za podšavanje orbite. Pređašnje verzije su imale mogućnost popunjavanja gorivom i to su trebali da rade šatlovi. Detalji se ne znaju, ali se šuška da je pogonski modul proistekao iz kontrolne sekcijeSCS koju je 'Lockheed' napravio za 'KH-9'.
Ono što mene uvek kopka, to je lova – koliko košta? Procenjuje se da, sa lansiranjem, cena jedinke iznosi između \(2,4 i 3,36 milijardi! Našao sam da je republikanski senator K. Bond izjavio da su narudžbe za dva 'KH-11' od 'Lockheeda' 2005. bile skuplje od tada najnovijeg nuklearnog nosača aviona klase 'Nimitz'(CVN-77), čija je projektovana cena iznosila oko \)6,35 milijardi. Godine 2011, nakon lansiranja 'USA-224', tadašnji direktor NRO, general avijacije B. Carlson, izjavio je da je satelit koštao oko \(4,9 (sadašnjih) milijardi.
Mogući izgled 'KH-11' baziran na slici 'Habla'.
Zanimljivost fotografije koju je objavio Trump jeste u tome što je moguće da se izračuna udaljenost od satelita do rampe pa, prema tome, i veličinu ogledala. Slika je imala rezoluciju od najmanje 10 cm po pikselu (originalna slika je možda imala veću rezoluciju, ali nije poznato da je to bio slučaj). Dalje, fotografija je snimljena iskosa kada je 'SAD'-224' bio udaljen 382 km. Budući da je orbita 'USA-224' mogla da dosegne oko 260 kilometara tokom svog perigeja, to je impliciralo da je maksimalna rezolucija ovog satelita iznosila oko 6 ili 7 cm. Ti podaci su bili kompatibilni sa primarnim ogledalom od približno 2,7 metara, ali ako uzmemo u obzir pogreške u slikama i nesigurnost u rasponu talasnih dužina na kojima kamera radi, ne može se isključiti da je ogledalo imalo veličinu od 2,4 metra. To je činjenica koja se uklapala u ono što smo već znali.
Pozicije satelita u vreme pravljenja slike (Marco Langbroek).
Mnogi mediji su požurili da istaknu visoku rezoluciju satelita i novitete koji su iz toga sledovali. Kao što smo videli, tu nije bilo ničeg novog. Maksimalna rezolucija optičkog satelita ne zavisi od nekih čarobnih kriterijuma, već je ograničavaju samo na dva bitna faktora: veličina primarnog ogledala i minimalna udaljenost do cilja, tj. perigej orbite (atmosferska distorzija je još jedan faktor koji utiče na kvalitet slike). S ogledalom od 2,4 metra, maksimalna rezolucija 'KH-11' u orbiti s perigejem od oko 250 kilometara iznosi otprilike 7 centimetara, upravo ono što sledi iz analize slike koja je procurela Trumpu. S druge strane, iako prvi put posmatramo snimke koje je gotovo sigurno napravio napredni satelit 'Advanced Crystal'/'KH-11 Block 4', nije prvi put da analiziramo slike 'KH-11'. Još 1984. slike koje je analitičar Samuel Morison poturio magazinu 'Jane'potvrdile su da je rezolucija 'KH-11' prve generacije iznosila oko 13 cm (u to vreme satelit je bio u nešto višoj orbiti) i da su ovi sateliti u stanju da fotografišu pod prilično izraženim uglom.
U svakom slučaju, Trumpova slika je poslužila za potvrđivanje performansi ovih satelita.
Slika sovjetskog nosača aviona 'Admiral Gorškov'[7] napravljena špijunskim satelitom 'KH-11 Block 1' procurela u vojnom časopisu 'Jane' 1984.
Posebno pitanje je predstavljao sarkastični ton Trumpovog tvita, jer se hvalio da je nesreća 'Safira 1B'verovatno sabotaža ili nešto slično. Očito je da nisu postojali dokazi koji bi podržali tu pretpostavku i moglo je da se jednostavno radi o predsednikovom 'vicu'. Ali istina je da je Iran ove godine već pretrpeo tri neuspela pokušaja lansiranja. Incidentu od 29. avgusta treba dodati neuspelo lansiranje drugog 'Safir 1B' koje se dogodilo 5. februara, kao i neuspeh prve misije rakete 'Simorgh'[8] (سیمرغ, 'Feniks' na farsi jeziku) 15. januara. Svakako, nije potrebno prizivati crnu dlakavu ruku da bismo objasnili ovaj niz loše sreće: iranska stopa neuspeha u kosmosu je otprilike usporediva sa Severnom Korejom, zemljom s kojom Iran deli tehnologiju vezanu za kosmičke rakete i balističke projektile, ali porazno je što Iran ne uspeva da podigne glavu na kosmičkom planu.
[1] Trump je uneo paniku u US službe, jer je pre ovog tvita, jedina slika porodice špijunskih satelita 'KH-11' koja je procurela poticala je iz 1984, a jedina slika koja je bila javno objavljena poticala je od 'KH-9' i bila je objavljena 2011.
[2] Letos je iznad Hormuskog tesnaca Persijskog zaliva oboren američki dron raketom 'Raad', koja je zapravo kopija ruskog projektila sistema 'Buk 3M'. Dron košta \)222 mil.
[3] U predgovoru priče koju sam pre par godina posvetio ovoj agenciji, napisao sam sledeće: 'Mnogi se slažu da na planeti danas ne može ni muva da p(r)oleti a da Amerikanci to ne saznaju. S pravom, jer SAD zvanično imaju 16 obaveštajnih službi koje brinu o čvrstom snu radničke klase i poštene inteligencije u SAD. Ali, isto kao i kod nas, ni tamo nisu sve službe iste – postoji 'Pet Velikih' – a danas ćemo upoznati jednu od njih. Zašto baš nju, shvatićeš kad pročitaš da su njeno glavno oruđe špijunski sateliti...'
[4] Jedna od najboljih i najinteresantnijih raketa ikad napravljenih. Svojevremeno sam o njoj napisao strava priču.
[5] Ako te kopka o čemu se radi, pročitaj ovde i saznaćeš.
[6] Ta dva poklonjena ogledala su za satelit-opservatoriju 'WFIRST' (Wide Field Infrared Survey Telescope).
[7] Nosači klase 'Kijev' (12 aviona 'Jak-38' i 16 helikoptera) napravljeni su u četiri varijante koje su se nalazile u naoružanju sovjetske i ruske mornarice. Prva dva broda su kasnije prodata Kini kao muzeji, a treći je isečen i pretopljen. Četvrti 'Admiral Gorshkov', prodat je 2004. Indiji i nakon godina prepravljanja i modiifikacija danas plovi kao INS 'Vikramaditya'.
[8] Mala trostepena raketa dužine samo 27 m i sa nosivošću od 150 kg. Od 2016. bila su tri pokušaja lansiranja, ali uspeo je samo onaj prvi.
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
