Ovo je posmatračima Meseca dobro poznato područje. Sasvim levo fotografijom dominira veliki krater Copernicus, nazvan po astronomu, matematičaru, pravniku, lekaru i ekonomisti, a istovremeno i sveštaniuku visokog ranga Nikoli Koperniku koji je živeo od 1473. do 1543. U istoriji nauke zapisan je kao naučnik koji je formulisao heliocentrični model svemirskih tela. 

Krater ima u prečniku 93 kilometra. U njegovoj blizini je mesto gde je 12. maja 1965. pala Luna 5, drugi sovjetski brod koji je dosegao površinu našeg suseda. 

Malo bliže centru fotografije vidimo jako lepo krater Eratosthenes, prečnika 59 kilometara. To je jako lepo krater sa fino izvajanim centralinim vrhom. Ime je dobio po Eratostenu iz Sijene koji je živeo od 276. godine pre nove ere, pa do 194 p.n.e. 

Eratosten je slavno ime u istoriji nauke. On je u to davno vreme od pre više od 23 veka, uz pomoć „štapa i kanapa“ dokazao da je Zemlja okrugla i čak izmerio vrlo precizno njen obim. 

Od ovog kratera ka nama na slici pruža se venac planina Montes Apenninus koji je nastao pre 3,9 milijardi godina. 

Zatim sledi krater Conon, mali ali prilično upadljiv krater u bespućima Apenina. Nazvan je po grčkom astronomu koji je rođen 260. godine pre nove ere. Krater ima prečnik od 20,96 kilometara.

Sasvim gore, desno nailazimo na planinu Mons Hadley, visine 1361 metar, a maksimalnog prečnika od 25 kilometara. Južno od te planine 7. avgusta 1971. godine spustio se Apollo 15.

 

Mesec predeo

Autor ove zadivljujuće slike je Sean Doran koji je za ovu fotografiju koristio podatke sa kamere
Lunar Reconnaissance Orbitera
Pogledajte istu fotografiju u drugim rezolucijama.

Dole je fotografija sa Nasinog sajta a ovde služi kao legenda za gornji snimak

NasaMoon 

 

Još od Dorana:

 

 


Dodaj komentar