Naša galaksija, Mlečni put, spada u velike. U Lokalnom jatu galaksija kome pripada, druga je po veličini, iza Velike galaksije u Andromedi, ili M 31. Kako je ona toliko narasla?

O ovome smo već nešto pisali ranije, a evo nekih novih detalja.

Pre deset milijardi godina galaksija koju su astronomi nazvali Gaia-Enceladus, četiri puta manja od Mlečnog puta, našla se u gravitacionoj zamki i naša galaksija, kao veća, ju je privukla i progutala. Jasno je da je takav proces trajao stotinama miliona godina, ali na kraju događaja, naš Mlečni put je postao bogatiji zvezdama, gasovima i svim ostalim sadržajem od kojih su galaksije sastavljene. Tako je Mlečni put postao masivniji i veći.

MilkyWayCannibal
Određujući starost i poreklo zvezda astronomi prate istoriju Mlečnog puta (Koppelman, Villalobos and Helmi/NASA/ESA/Hubble)

Astronomi odavno znaju za galaktički kanibalizam. Galaksije se sudaraju, spajaju i tako rastu i evoluiraju. Ali, što se tiče naše galaksije, astronomi su uspeli da dokuče i neke detalje pomenutog galaktičkog sudara. Uspeli su da rekonstruišu spajanje Mlečnog puta sa drugom galaksijom te da utvrde kako je takav sudar uticao na našu galaksiju. Ovo je zasluga španskog tima astronoma sa Astrofizičkog instituta na Kanarima.

Da bi saznali istoriju Mlečnog puta astronomi moraju da da odrede starost različitih populacija i jata zvezda unutar galaksije. To nije jednostavan zadatak. Oni posmatraju veće grupe zvezda i upoređuju ih sa modelima zvezdanih populacija. Zvezde nastaju u velikim leglima i prikupljanjem podataka o celoj grupi naučnici mogu da izvedu zaključke o istoriji njihovog razvoja. Ove podatke astronomi danas dobijaju prvenstveno od teleskopa Evropske svemirske agencije, Gaia.

Gaia ESA
Gaia, svemirski teleskop ESA

Astronomi sa Kanara su uspeli da uoče slične regione Mlečnog puta te su tako došli do zaključka o postojanju dve različite populacije zvezda. Neke zvezde su crvenkaste boje i bogate metalima (pod metalima astronomi podrazumevaju sve hemijske elemente iznad vodonika i helijuma). Druge su pak plavičaste i siromašne metalima. I obe populacije su izmešane u našoj galaksiji. Iz tih činjenica astronomi su zaključili da su obe populacije nastale u različitim sredinama i u različitim galaksijama. Prve, crvene su nastale u Mlečnom putu (koji je bogat metalima), a druge, plave, u manjoj galaksiji. Drugim rečima, Mlečni put je progutao manju galaksiju i svojim, dodao njene zvezde. 

Ali to nije sve. Astronomi su primetili da se zvezde u halou  galaksije, dakle iznad i ispod galaktičkog diska kreću brže od drugih zvezda, a rešenje te zagonetke je neki događaj u prošlosti koji im je dao takvu brzinu. Iz svega ovog proizišao je sledeći scenarij.

Oko tri milijarde godina od svog nastanka Mlečni put je postojao i razvijao se sam, a zatim se, pre 10 milijardi godina, sreo i spojio sa manjom galaksijom Gaia-Enceladus. Ovaj događaj je doveo do izbacivanja nekih zvezda Mlečnog puta u njegov halo. Sem toga u disk Mlečnog puta je ubačena velika količina gasove od kojih su počele da se rađaju nove zvezda. 

Naravno, sve ovo je još samo teorijska pretpostavka na osnovu podataka Gaie iz periodu od 2014. do 2016. godine i potrebni su novi podaci da bi se ona potvrdila i dopunila. Teleskop Gaia će, takav je plan, raditi do 2022. godine te se očekuju novi podaci koje kanarski astronomi sa nestrpljenjem očekuju. 

Prema Astronomy

Iz istorije Mlečnog puta


Dodaj komentar