Naša galaksija Mlečni put leži na početku crveno-zeleno-plave strelice (svaka predstavlja dužinu od 200 miliona svetlosnih godina). Mi se nalazimo na granici između velike praznine niske gustine i galaktičkog jata Virgo, visoke gustine.

voidmap

Astronomi sa Instituta za astronomiju (IfA) sa Univerziteta Havaji i međunarodni tim objavili su novu studiju koja otkriva ogromnu kosmičku strukturu koja okružuje našu galaksiju Mlečni put.

Univerzum je tapiserija galaktičkih zajednica i ogromnih praznina. U novoj studiji koja je objavljena u časopisu The Astrophysical Journal, tim Brenta Tulia mapira veličinu i oblik prostranog praznog područja, koje su nazvali Lokalna praznina, a koja se graniči sa galaksijom Mlečni put. Na osnovu opažanja kretanja galaksija, određuju distribuciju mase odgovorne za to kretanje i konstruišu trodimenzionalne mape našeg lokalnog Univerzuma.

Galaksije se kreću u sveukupnoj ekspanziji Univerzuma ali i reaguju na gravitaciono privlačenje svojih suseda sa velikom masom. One se kreću prema najgušćim područjima i udaljavaju od područja s malom masom – praznina.

Još 1987. godine Tuli i Ričard Fišer su primetili da se naša galaksija Mlečni put nalazi na rubu prostranog praznog područja koje su nazvali Lokalna praznina. Postojanje Lokalne praznine je široko prihvaćeno, ali je malo proučeno jer leži iza centra naše galaksije i zaklonjeno je od našeg pogleda.

Tuli i njegov tim su izmerili kretanje 18 000 galaksija i predstavili u kosmografu  Kosmički tokovi-3 i Kosmografija lokalne praznine koji daju pregled udaljenosti galaksija i granicu između materije i praznina. Koristili su istu tehniku od 2014. godine kada su identifikovali  superjato Laniakea.

Studija, Cosmicflows-3: Cosmography of the Local Void, objavljena je u časopisu The Astrophysical Journal, 22. jula 2019. godine.

Izvor: Institute for Astronomy, University of Hawaii 

 

SVE JE FIZIKA
Miša Bracić
MisaBracic portret 

 


Komentari   
dragant
+1 #2 dragant 27-07-2019 22:58
Pogledajmo kako je zgodno što Zemlja ima Mesec. Omogućava nam da za 3 dana stignemo do njega. Da se putaovanjem do i od njega, i boravkom na njemu razviju tehnologiju i stekenu iskustva za put do Marsa. Do Marsa može sa atomskim pogonom za 100 dana. Ideje su da se tamo napravi stalna kolonija sa mnogo ljudi. Sigurno je da će biti onih koji kada odu na Mars, više se neće vraćati na Zemlju jer neće želeti li neće moći. Tako će biti sa daljim naseljavanjem sunčanog sistema. Uglavnom put bez povratka. Putovanje do najbliže zvezde sa nekim novim pogonom koji bi pola puta ubrazvao letilicu, a drugu polovinu usporavao možda mogao da se završi za ne preterano mnogo decenija. Za polaznike bi to bio put bez povratak. Možda bi se neki njihovi naslednici odlučili za povratak na zemlju naročito ako nema uslova za život tamo gde su stigli. Mada će pre takvog leta dobro znati kakave planete okružuju tu zvezdu na koju se krenulo. I tako generacije kroz generacije čovek će se širiti po zvezdama, tj. njihovim planternim sistemima. Neke kolonije će se sigurno ugasiti kao što je bilo i u toku otkrivanju naše planete. Za nauku koja bude imala rešenje za međuzvezdani brod, navigacija neće predstavljati problem bez rešenja.
Trovach
+1 #1 Trovach 27-07-2019 18:23
Prikaz Svemira sa svim tim strukturama velivcine stotina miliona svetlosnih godina i vise me podseca na Kastanedin opis nekih struktura u knjizi "Umece sanjanja". Veoma je slicno.
S druge strane, nama je sada problem da dodjemo do najblize zvezde, putovanje po Mlecnom Putu je SF, a putovanje izmedju galaksija je nezamislivo.
Razmislite malo. Cak i kada bismo mogli putovati brze od svetlosti navigacija kroz Mlecni Put bi sa njegovim stotinama milijardi zvezda bila nemoguca. Kakva bi glavobolja bila da tome dodamo i navigaciju medju stotinama milijardi galaksija?
Dodaj komentar