superzemljausvemiru-crop

Složenica „super-Zemlja“ se pojavila nakon što su astronomi počeli masovno da otkrivaju vansolarne planete koje se, što je i logično, međusobno znatno razlikuju po masi. Prvo su pronađene velike, gasovite planete poput našeg Jupitera. Takve je najlakše detektovati pa nije čudo što ih u katalozima vanslolarnih planeta ima najviše. Generalno, za njih su se odomaćili nazivi Jupiteri i Neptuni, zavisno od mase.

Zatim su otkrivene i neke manje planete, ali veće od ove na kojoj mi živimo, pa su zbog toga nazvane super-Zemlje!

Super-Zemlja je vansolarna planeta sa masom većom od mase Zemlje, ali znatno manjom od mase gasovitih giganata. U ovoj definiciji akcenat je na masi i samo na masi. To „super“ se ne odnosi na površinu, strukturu, na orbitalne karakteristike ili na neke osobine koje sugerišu mogućnost nastanka i opstanka života. Ne, super-Zemlja je vanslolarna planeta mase veće od Zemljine, a manje od mase gasovitih planeta.

SuperZemlja-komparacija

planete-materijali
Poređenje veličine planeta različite kompozicije

Koliko? Koje su granice mase super-Zemlje? Oko donje granice ne postoji jasna saglasnost te je ona razvučena od jedne i malo više pa do čak pet masi Zemlje. Oko gornje postoji konsensuz i ona iznosi 10 masi Zemlje, što je 69% mase Urana. U našem planetarnom sistemu Uran je gasni gigant najmanje mase (za njim slede Neptun, Saturn i Jupiter).

U Sunčevom sistemu na postoji planeta koja odgovoara super-Zemlji. Najveća stenovita planeta, tj. terestrička planeta je Zemlja (reč terestrički dolazi od imenice Terra, što je latinski naziv za Zemlju). Sve veće od Zemlje je već gigantskih razmera i gasovito je.

Neke super-Zemlje

Prvu super-Zemlju su otkrili Aleksander WolszczanDale Frail oko pulsara PSR B1257+12. Bilo je to 1992. godine. Zapravo tada su otkrivene dve super-Zemlje, svaka sa masom od oko četiri puta većom od mase Zemlje.

Prva super-Zemlja oko zvezde glavnog niza (za potrebe ovog članka zadovoljićemo se da kažemo da su to zvezde koje konvertuju vodonik u helijum i po tome su slične Suncu) otkrivena je 2005. Ona orbitira oko zvezde Gliese 876 i dobila je oznaku Gliese 876 d (prethodno su u istom sisemu bila pronađena dva gasna giganta tipa Jupitera koji su dobili oznake Gliese 876 b i Gliese 876 c). Procenjena mase ove planete je 7,5 masi Zemlje.

SuperZemljaA aprila 2007. švajcarski tim astronoma je otkrio dve nove super Zemlje oko zvezde Gliese 581, obe u nastanjivoj zoni (područje oko zvezde gde su  tempreature takve da je moguće postojanje tečne vode na površini planete). Gliese 581 c ima masu bar pet puta veću od Zemljine i nalazi se na „vrućoj“ ivici nastanjive zone. Njena sestra, planeta Gliese 581 d, ima masu od 7,7 masi naše planete i leži unutar nastanjujuće zone.

Najmanja superZemja je pronađena 2008 i to je MOA-2007-BLG-192Lb. Veličine je oko 3,3 Zemljine mase i obilazi braon patuljka.

Inače do sada je otkriveno blizu 300 super-Zemlji.

U kreiranju ovog članka mnogo su pomogli: 

LINKOVI

Lista naj- vansolarnih planeta
Lista je napravljena s obzirom na do sada otkrivene vansolarne planete i svakako će se menjati sa novim otkrićima i saznanjima.

755 vansolarnih planeta
Prema popisu od 30. januara ove godine do sada je otkriveno 755 vansolarnih planeta u 605 planetarnih i 99 multiplanetarnih sistema...

Periodni sistem vansolarnih planeta
Do sada otkrivene vansolarne planete poređane prema masi i mestu u odnosu na nastanjivu zonu.

Naša galaktika vrvi planetama
Prema pisanju uglednog časopisa Nature (11. januar 2012.) u našoj galaktici nalazi se najmanje stotinu milijardi planeta. Rezultat je to višegodišnjeg istraživanja astronoma iz cijelog svijeta okupljenih oko kolaboracije PLANET (Probing Lensing Anomalies NETwork).

Ostali članci o vansolarnim planetama

O VANSOLARNIM PLANETAMA

superzemljausvemiru


Komentari   
ntf
0 #1 ntf 01-06-2016 06:39
hvala.
Dodaj komentar