10. avgust 2016.
Mala grupacija sjajnih plavih zvezda u gornjem levom uglu ogromne, nove, ESO slike od čak 615 megapiksela, predstavlja savršenu svemirsku laboratoriju za proučavanje života i smrti zvezda. Poznato pod imenom Mesije 18, ovo zvezdano jato sadrži zvezde koje su se formirale od istog masivnog oblaka gasa i prašine. Ova slika, koja takođe prikazuje i crvene oblake sijajućeg vodonika i tamne filamente prašne, uslikana je pomoću VLT Survey teleskopa (VST), koji se nalazi na ESO Paranal opservatoriji u Čileu.
Mesije 18 je jato koje je otkriveno i svrstano u katalog 1764. godine od strane Čarlsa Mesijea - po kome ime nose Mesijeovi objekti - tokom njegove potrage za objektima sličnim kometama [1]. Nalazi se unutar Mlečnog puta, približno 4600 svetlostnih godina udaljeno, u sazvežđu Strelca, te sastoji od mnogih zvezda "rođaka" koje su slabo vezane u strukturu poznatu kao razvejano zvezdano jato.
Postoji preko 1000 poznatih razvejanih zvezdanih jata unutar Mlečnog puta, sa širokim dijapazonom karakteristika kao što su veličina i starost, koji astronomima ukazuju na to kako se zvezde formiraju, evoluiraju i umiru. Ono što je najprivlačnije naučnicima kod ovih jata je činjenica da se sve zvezde u njima rađaju zajedno, od istog materijala.
Plave i bele boje zvezdane populacije u jatu Mesije 18, ukazuju na to da je jato zvezda veoma mlado, verovatno tek oko 30 miliona godina staro. To što su ove zvezde "rođaci" znači da će se razlike među njima javljati samo usled različitih masa, a ne njihove udaljenosti od Zemlje ili sastava materijala iz kojeg su rođene. Ovo čini jata veoma koristim kada se govori o detaljnim teorijama formiranja zvezda i njihove evolucije.
Astronomi danas znaju da se većina zvezda rađa u grupama, načinjene su od istog oblaka gasa koji je kolapsirao usled sopstvene privlačne sile gravitacije. Oblak preostalog gasa i prašine — molekularni oblak — koji okružuje nove zvezde, često biva razduvan usled uticaja jakih zvezdanih vetrova, čime gravitacioni okovi koji drže ove zvezde na okupu bivaju oslabljeni. Tokom vremena, slabo vezane porodice zvezda, kao ove prikazane na slici, često se rasipaju usped interakcija sa drugim, komšijskim zvezdama ili masivnim oblacima koji guraju ili vuku zvezde. Naša zvezda, Sunce, je verovatno i sama bila nekada deo jata koje je slično Mesije 18 objektu, sve dok se zvezde nisu postepeno razišle posvuda po Mlečnom putu.
Tamni puteljci koji se poput zmija prostiru svuda po slici predstavljaju filamente prašine koja blokira svetlost udaljenih zvezda. Nasuprot njima, crvenkasti oblaci koji su isprepletani oko zvezda sastoje se od jonizovanog vodonikovog gasa. Ovaj gas sija jer mlade, veoma tople zvezde kao što su ove, emituju jako ultraljubičasto zračenje koje uklanja elektrone iz okolnog gasa, zbog čega on slabašno sija, kao što se može videti i na ovoj slici. Ako se stvore uslovi, ovaj materijal bi mogao jednog dana i sam da kolapsira te proizvede novu turu zvezda u Mlečnom putu - bivajući deo procesa zvezda koji se samo nastavlja u budućnost (eso1535).
Ova izuzetno velika slika od 30 577 x 20 108 piksela je slikana pomoću kamere OmegaCAM koja se nalazi na teleskopu VLT Survey na ESO Paranal opservatoriji u Čileu.
 |
Zvezdano jato M 18 u sazvežđu Strelac Karta prikazuje bogato sazvežđe Strelac. Među mnogim zvezdanim jatima u ovom području Mlečnog puta nalazi seM18, sjajno jato zvezda nedaleko od Magline Omeg (M17). Autorska prava: |
 |
Širokougaoni pogled na područje oko zvezdanog jata M 18 Pored M 18 na ovoj fotografiji se nalazo i sjajna maglina Omega (M17) na vrhu. Autorska prava: |
Beleške
[1] Messier 18 nalazi se i u drugom katalogu - New General Catalogue kao NGC 6613.
[2] Tekst je prevela Jovana Petrović, Prirodno-matematički fakultet Novi Sad, Departman za fiziku; Matematički fakultet Beograd, Katedra za astronmiju
Više informacija
ESO je najistaknutija međunarodna astronomska organizacija u Evropi i najproduktivnija zemaljska opservatorija na svetu. Podržava je 16 zemalja članica: Austrija, Belgija, Brazil, Češka, Danska, Francuska, Finska, Nemačka, Italija, Holandija, Poljska, Portugal, Španija, Švedska, Švajcarska i Velika Britanija. ESO sprovodi vrlo ambiciozan program fokusiran na dizajn, izgradnju i upravljanje najmoćnijim astronomskim opservatorijama na Zemlji, koje će omogućiti značajna naučna otkrića. Takođe, ESO ima vodeću ulogu u promovisanju i organizovanju saradnje u oblasti astronomskih istraživanja. ESO vodi tri jedinstvene posmatračke lokacije u Čileu: La Sija, Paranal i Šahnantor. Na Paranalu, ESO upravlja Veoma velikim teleskopom, najnaprednijim teleskopom na svetu u oblasti vidljive svetlosti, a rukovodi i teleskopima za pregled neba. VISTA radi u oblasti infracrvene svetlosti i najveći je teleskop za pregled neba na svetu, dok je VST najveći teleskop dizajniran da sprovodi pretraživanja neba isključivo u oblasti vidljive svetlosti. ESO je evropski partner na revolucionarnom projektu ALMA, najvećoj astronomskoj opservatoriji današnjice. Na vrhu Sero Armazones, nedaleko od Paranala, ESO gradi 39-metarski Evropski izuzetno veliki teleskop, koji će postati “najveće svetsko oko upereno ka nebu”.
Linkovi
Kontakt
Ivana Horvat
Astronomsko društvo Novi Sad
Petrovaradin, Srbija
Email: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.
Richard Hook
ESO Public Information Officer
Garching bei München, Germany
Tel.: +49 89 3200 6655
Mob.: +49 151 1537 3591
Email: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.
Connect with ESO on social media
Ovo je prevod ESO saopštenja za javnost eso1628.
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
