Astronautika: istorija

"That's one small step...."

Buzz salutes the U.S. Flag

Početkom šezdesetih godina tadašnji predsednik Sjedinjenih Država Džon Kenedi obraćajući se Kongresu najavio je smeo i ambiciozan plan da do kraja decenije Amerika  na Mesec pošalje čoveka i zatim ga bezbedno vrati na Zemlju. 

U trenutku dok je držan ovaj govor, a to je bilo 25. maja 1961. Amerikanci su imali ukupno 15 minuta iskustva u astronautskim letovima. Ipak, osam godina kasnije, iz Svemirskog centra Džon Kenedi, lansiran je kosmički brod Apolo 11 sa tri člana posada u misiji čiji zadatak je bio spustanje na Mesec i zatim bezbedno vraćanje na Zemlju.

Bio je to jedan od onih događaja koji sa novinskih stranica i TV emisija odlaze direktno u istoriju čitave civilizacije. Kraj misije označio je i kraj trke za Mesec, vrlo tesne trke između SSSR-a i SAD. Nakon ove misije istraživanje svemira polako je prešlo iz ruku političara u ruke naučnika.

 

MISIJA               

 početak 

Apolo 11 je na svoj put krenuo iz Svemirskog centra Kenedi (Florida) 16. jula 1969. u 13:32:00. U orbiti oko Zemlje je proveo 2 časa i 33 minuta nakon čega su ponovo uključeni motori kako bi brod dobio dodatno ubrzanje i savladao gravitaciju Zemlje za let ka Mesecu.

cilj116Mesto sletanja

Mare Tranquillitatis (More Tišine)
0°4'5"N, 23°42'28"E

MORE TIŠINE je izabrano za sletanje prve zemaljske letelice zbog prostranog blagog i ravnog terena. To područje međutim obiluje malim kraterima i neposredno pre sletanja Armstrong je morao ručno da upravlja lunarnim modulom. Konačno modul se spustio nekih 6 kilometara dalje od planiranog mesta, na oko 400 metara zapadno od kratera West i oko 20 kilometara jug-jugozapadno od kratera Sabina D. To područje je prekriveno krhotinama stenja veličine od sitnih parčića do gotovo jednog metra.

 

Nakon 75 sati i 50 minuta leta brod je ušao u eliptičnu orbitu oko Meseca pod nagibom od 1,25 stepeni u odnosu na ravan Mesečevog ekvatora. Orbita Apola je zatim "zaokružena" kada je (vreme: 80:12) uključen pogonski motor servisnog modula. Za svaki krug oko Meseca Apolu je trebalo 2 sata. Za vreme obletanja površina Meseca je fotografski snimana radi prikupljanja detaljnih podataka o regionalnoj lunarnoj geologiji.

Posle 100 sati i 14 minuta od početka misije astronauti Armstrong i Oldrin ulaze u lunarni modul "Orao" i proveravaju sve sisteme modula. Zatim (101:36) uključuju motor modula koji za narednih 29 sekundi rada "šalje" modul ka površini Meseca. Motor je u fazi sletanja uključen još jednom radi korekcije leta.

ap11 lm as11 40 5927
Lunarni modul Eagle (Orao)

Konačno posle 102 sata 45 minuta i 40 sekundi od starta misije lunarni modul "Orao" dotiče površinu Meseca.

 na mesecu 

Odmah nakon sletanja Armstrong i Oldrin, kao meru predostrožnosti, pipremaju lunarni modul za uzletanje. Na zahtev astronauta planirani časovi spavanja su preskočeni i Armstrong i Oldrin počinju pripreme za izlazak iz modula.

Apollo 11 bootprint
Otisak - prvi trag živog bića na Mesecu

Prvi je izašao Armstrong. Njegov prvi korak usledio je tacno 109:24:19 od početka misije. On odmah prikuplja uzorke stenja za slučaj da misija bude ugrožena i da lunarni modul mora odmah da uzleti. Zatim iz modula izlazi i Oldrin.

Na Mesecu je postavljen seizmometar i specijalno ogledalo za laserske zrake upućene sa Zemlje. Najzad, za nogu postolja modula Orla pričvršćena je izgravirana ploča u znak secanja na ovaj važan događaj.

 memorijalna ploča 

Apollo 11 plaque closeup on Moon
U znak sećanja na veliki događaj, stupanja na Mesec, za platformu lunarnog modula pričvršćena je ploča sa upisanim datumom prve posete Mesecu i ucrtanom kartom Zemlje.

 Na ploči piše:

HERE MEN FROM THE PLANET EARTH
FIRST SET FOOT UPON THE MOON

JULY 1969 A.D.
WE CAME IN PEACE FOR ALL MANKIND

Ovu poruku su potpisali: predsednik SAD Ričard Nikson i članovi posade Apola 11 Nil Armstrong, Baz Oldrin i Majkl Kolins 


Šetnja astronauta je trajala nešto više od dva sata. Nakon toga oni odlaze u Orao na odmor. 

 povratak  

Povratak sa Meseca počeo je posle 21 časa i 36 minuta od sletanja (124:22 od početka misije). Usledilo je spajanje sa komandnim modulom i polazak ka Zemlji. Misija se okončala spuštanjem u Pacifik (13° 19'N i 169° 9'W) 24. jula u 16:50:35 a ukupno je trajala 195 sati 18 minuta i 35 sekundi.

Zatim je usledilo višegodišnje izučavanje donetih uzoraka Meseca, analizirani su rezultati misije itd. Astronauti su, zbog eventualne zaraženosti posle posete drugom svetu stavljeni u tronedeljni karantin da bi se nakon toga utvrdilo da su zdravi i u dobroj fizičkoj kondiciji. Ova mera, stavljanje astronauta u karantin nakon dolaska sa Meseca, je ukinuta nakon što je postalo jasno da je naš nebeski sused biološki mrtvo telo.

Danas tri mala kratera u neposrednoj blizini spustanja prvih ljudi na Mesecu nose nazive po imenima članova posade Apola 11: Armstrong, Aldrin i Collins. 

 posada        

1280px Apollo 11 Crew

Nil Armstrong [Neil A. Armstrong]

Misija

Datum

Dužnost

Primedba

Gemini VIII

16. mart  1966.

Pilot

 

Apollo 11

20-24. jul  1969.

Komandir

Prvi čovek koji je kročio na Mesec

Baz Oldrin [Buzz Aldrin]

Misija

Datum

Duznost

Primedba

Gemini XII

11-15. nov. 1966.

Pilot

Poslednja Gemini misija 

Apollo 11

20-24. jul 1969

Pilot LM

Drugi čovek koji je kročio na Mesec

Majkl Kolins [Michael Collins]

Misija

Datum

Duznost

Primedba

Gemini X

18-21. jul 1966.

Pilot

Treći Ameriakanac u šetnji svemirom

Apollo 11

20-24. jul  1969.

Pilot CM  

 

 tok misije Apolo 11 

Događaj

Datum i vreme (UT)

  Vreme misije

Lansiranje

16 jul   13:32:00

      00:00:00

Lunarno ubrzanje

 16 jul   16:16:16

      02:44:16

Spajanje CSM-LM

16 jul   16:56:03

      03:24:03

Ulaz u orbitu oko Meseca

19 jul   17:21:50

      75:49:50

Razdvajanje CSM-LM

20 jul   18:11:53

      100:39:53

Sletanje na Mesec

20 jul   20:17:40

      102:45:40

Provera sistema

21 jul   02:39:33

      109:07:33

Prvi korak na Mesecu

21 jul   02:56:15

      109:24:15

Uzletanje LM

 21 jul   17:54:01

      124:22:01

Spajanje LM-CSM

 21 jul   21:34:00

      128:03:00

Ubrzanje ka Zemlji

21 jul   16:54:42

      135:23:42

Sletanje u Pacifik

24 jul   16:50:35

      195:18:35

CSM - [Command Service Module] Komandno servisni modul

CM - [Command Module] Komandni mmoul

LM - [Lunar Module] Lunarni modul 

 šta je Armstrong zapravo rekao 

U najčuvenije rečenice ikada izgovorene spada i ona Armstrongova nakon što je kročio na Mesec. Ona glasi: "That's one small step for man, one giant leap for mankind."

Poznavaoci engleskog jezika dobro su uočili - rečenici nedostaje jedno slovo. Kažu da je Armstrong negirao da je napravio grešku sve dok mu nisu pustili snimak.

U pitanju je slovo 'a' [neodređeni član] izmedju 'for' i 'man' pa rečenica zapravo treba da glasi ovako: "That's one small step for a man, one giant leap for mankind." 

 osnovni podaci o misiji 

Apolo 11 je lansiran iz Svemirskog centra Kenedi [Kennedy Space Center] sa lansirnog mesta 39A.

Brod se nakon 102:45:40 h leta spustio na Mesec u More Tisine [Mare Tranquillitatis] na 0.67 N, 23.47 E.

Kosmonauti su istražili oko 250 metara Mečeve površine.

Uzeto je i na Zemlju doneseno 21,7 kg uzoraka.

Ukupno, posada je na Mesecu provela 21 h, 38 min i 21 sec. [od sletanja do uzletanja LM] 

Misija je okončana spustanjem komandnog modula u Pacifik na 13° 19'N i 169° 9'W 

Cela misija je trajala 195:18:35

       

 rezervna posada 

James A. Lovell

Misija

Datum

Dužnost

Gemini VII

4-18. dec. 1965.

Pilot

Gemini XII

11-15. nov. 1966.

Komandir

Apollo 8

21-27. dec. 1968.

Pilot CM  

Apollo 13

11-17. april 1970.

Komandir

William Anders

Misija

Datum

Duznost

Apollo 8

21-27. dec. 1968.

Pilot LM  

Fred W. Haise

Misija

Datum

Duznost

Apollo 13

11-17. april 1970.

Pilot CM  

 

Kontrola misije - pola veka 'Apolla 11, deo I

Užаsno i veličаnstveno! - Milovoj Jugin

Apolo 11

Apolo 11 – 50 godina kasnije


Komentari   
dragant
-1 #1 dragant 20-07-2019 07:11
Ne propustite! Apollo 11 u relanom vremenu. Prenos na YouTubu kompletnog leta Apolla 11 onako kako je bilo pre tačno 50 godina!
https://www.youtube.com/watch?v=vvQpaSKJaZA

Na donja vremena dodajte tačno 50 godina i videćete šta je kada na redu (naše vreme je GMT plus 2 sata):
Liftoff: July 16, 1969; 9:32 a.m. EDT (1332 GMT)
Lunar Orbit Arrival: July 19, 1969, 1:21 p.m. EDT (17:21 GMT)
Moon Landing: July 20, 4:17 p.m. EDT (2017 GMT)
Liftoff from the moon: July 21, 1969, 1:54 p.m. EDT (17:54 GMT)
Lunar Orbit Departure: July 22, 1969, 12:55 a.m. EDT (04:55 GMT)
Splashdown: July 24, 1969; 12:50 p.m. EDT (1650 GMT).

Za razliku od stvarnog prenosa ovde su dodati i titlovi razgovora kontrole i astronauta.
Dodaj komentar


 


leksikon 190


 

stranica posmatraci2019


 

CURRENT MOON


tvastronomija18