Astronautika: istorija

Istorija teorija (ima ih više) po kojima ljudi nisu bili na Mesecu je duga. Pojavile su se samo nekoliko godina nakon što je Armstrong ostavio otisak svoje čizme u prašini našeg nebeskog suseda.

Prema tim teorijama boravak ljudi na Mesecu bio je snimljen u jednom od holivudskih studija, a pod režijom Volt Diznija. Nešto kasnije umesto Diznija javlja se Stenli Kjubrik. Po ovim teoretičarima sve su osmislili Nasa i američka vlada (a postoje i varijacije, recimo da je zaveru kreirala samo Nasa itd.).

LRO Apolo
Snimak mesta spuštanja Apola 17 (Lunar Reconnaissance Orbiter)

Uprkos svim dokazima, pa čak i činjenici da takva zavera u ono vreme od pre pola veka prosto tehnološki nije bila moguća, teorije zavere su se širile po planeti. Ne treba ni pominjati da su ih prihvatali uglavnom tehnički i naučno nepismeni delovi populacije. Dakle, postoje video, foto i tonski zapisi, postoji materijal donesen sa Meseca (koji je podeljen laboratorijama širom planete), postoji ogledalo na Mesecu koje i dan danas svakodnevno omogućava precizno merenje razdaljine do Meseca, na kraju krajeva postojalo je i 400 hiljada inženjera, naučnika, servisera itd. širom sveta koji su 10 godina bili uključeni razvoj programa Apolo itd. itd. ali i pored svega toga, teorije zavere su se kao kuga u srednjem veku proširile po svetu. „Ankete sprovedene na različitim mestima pokazuje da između 8 i 20% ispitanih Amerikanaca veruje da su sletanja ljudskih posada lažirana, a taj broj se u Rusiji penje do 28%“ (citat iz Vikipedije). Australijski radio teleskop Parks je uživo prenosio sliku s Meseca, ruski naučnici, kosmonauti i zvaničnici čestitaju Americi na slanju posade na Mesec, sve misije Apola su ruski naučnici pratili preko svojih radio teleskopa – ne vredi: nisu bili i tačka, govore „teoretičari“.


Radio teleskop Parks. Andi Park je razgovarao sa neposrednim svedocima koji su radili na teleskopu Parks i prenosili čitavom svetu sliku prvog koraka Armstronga na Mesecu

Apollo 11 Lunar Laser Ranging Experiment
Retrorelektor koji je na Mesec instalirala posada Apola 11. I danas naučnici svakodnevno mere rastojanje Meseca pomoću njega.

To je veoma interesantna pojava sa sociološkog aspekta. Jedno od objašnjenja za masovno prihvatanje ovih teorija u SAD je i da širenje teorije zavere nastaje nakon velike afere Votergejt (koja je, kao što je poznato, dovela do ostavke američkog predsednika, Ričarda Niksona), a to je i vreme oštre pobune američke javnosti protiv rata u Vijetnamu, što je sve dovelo do poljuljanog poverenja javnosti u zvanične stavove vlade i državnih institucija.  

Kaysing
Bill Kaysing

Početak teorije zavere vezuje se za američkog pisca Bila Kejsiga (Bill Kaysing, 1922 – 2005) i njegovu knjigu „Nikad nismo bili na Mesecu: Američka prevara od 30 milijardi dolara“ (engl. We Never Went to the Moon: America's Thirty Billion Dollar Swindle), koja je objavljena 1974, dve godine nakon što su završeni letovi Apola na Mesec. Teoriju je odmah zdušno prihvatilo udruženje „Ravna Zemlja“ (Flat Earth Society) optuživši Nasu da su scene spuštanja na Mesec snimili u holivudskim studijima, da je snimanje sponzorisao Volt Dizni, da je scenario pisao Artur Klark, a sve režirao Stenli Kjubrik.

Bil Kejsig je u periodu od 1957. do 1963 radio u kompaniji Rocketdyne koja je između ostalog projektovala raketne motore za raketu Saturn V. U svojoj pomenutoj knjizi Kejsig tvrdi kako je u vreme njegovog rada u Rocketdyneu uvidom u tehničku dokumentaciju i s obzirom na velike probleme tokom projektovanja motora zaključio da se radi o prevari jer Amerika nije imala tehnološkog znanja da pošalje čoveka na Mesec. To je zapravo tačno (niko ga u to vreme nije imao) ali Kejsig je napustio Rocketdyne 1963, šest godina pre nego što je Armstrong krenuo na svoj istorijski let. Sem toga Kejsig nije bio niti inženjer, niti naučnik, niti je imao bilo kakvo tehničko obrazovanje. U Rocketdyne je vodio odeljenje tehničkih publikacija, tj. bio je neka vrsta bibliotekara. Od te 1963. do lansiranja Apola 11 Amerika (i SSSR) je ovladala brojnim tehnološkim inovacijama koje su je konačno i dovele do spuštanje na Mesec. 

Nećemo ulaziti u polemiku sa teoretičarima zavere jer o tome i na našem sajtu postoji obimna literatura (vidite linkove niže), pa da se ne ponavljamo. A i besmisleno je ubeđivati nekog ko nešto jednostavno neće da veruje. Pre neki dan prof. Dušan Mrđa je, gostujući na TV Vojvodina, na primedbu da ima velik broj onih koji sumnjaju da je čovek bio na Mesecu, odgovorio otprilike ovako: „Pa vi možete u sve da sumnjate. Možete tvrditi, na primer, da ne postoje gradovi Pariz, London i drugi“. Ali to je besmisleno.  

Ono što nas sada više interesuje jeste činjenica da te sumnje zadnjih godina zahvataju sve veći broj ljudi. I ne samo sumnje oko odlaska na Mesec, već se javlja i čitav niz drugih sumnji i neverica, za koje smo verovali da su iščezle u pretprošlom veku. Ima mnogo onih (koliko god da ih je, mnogo ih je) koji tvrde da je Zemlja ravna, da gravitacija ne postoji, da čak ni Mesec na postoji, da su lansiranja raketa prevara. Meni je to jako zanimljivo i mislim da velik broj „sumnjivaca“ zauzima svoje stavove isuviše olako, neodgovorno i isuviše iz inata i bez imalo razmišljanja. Tome svakako doprinosi mogućnost da svako kaže štagod mu padne na pamet preko društvenih mreža. Neki jednostavno imaju potrebu da se ne slažu ni sa čim, poput klinca od tri godine koji u jednom momentu shvati da može nešto da negira. Deca u jednom svom periodu osećaju potrebu da se ne slažu i što god da ih pitate ona se smeju i kažu – nije, e baš nije! Mnogi, ne kažem svi, se osećaju važni i moćni kada se suprotstave nekom učenom mišljenju (posebno vole da osporavaju Ajnštajna). Neki u tome zaista uživaju. Jeste da govore besmislice, ali im prija da zanemare čitavu kulu dokaza na kojima počiva neka činjenica, i uhvate se za detalj kojim onda osporavaju – sve. U jednom video na YouTubu neki lik govori kako je lansiranje raketa obmana, jer vidite, kaže, kako publika slika to lansiranje, a telefonski ekrani su im – crni! Ej, bre, svi samo glume, a ništa ne slikaju jer to ne postoji! Inače, naravno da su ekrani, pogotovo gledani iz daleka, crni u jer ih zasenjuje dnevna svetlost. Budalaština.

Ali, nekako mislim da je to sada moda i proći će za desetak godina, onda kada taj deo javnosti sazri i prihvati se činjenica nauke. Dakle, neki ne veruju u teoriju evolucije, u gravitaciju itd. jer je to trenutno atraktivno, lepo se s tim prolazi u neukom društvu. Sem toga, to je lakše nego bubati npr. teoriju evolucije. Sem, sem toga, ako tvrdite čak i budalaštine u nekim slojevima društva postajete važni i delujete pametnije od ostalih koji samo ponavljaju zvanične stavove. Uostalom Kejsig je baš po svojim nebulozama i postao poznat širom Zemljinog šara. Proveo je život podsmevajući se autoritetima i sigurno je uživao u stečenoj slavi. On je inače tvrdio da je i onaj stravičan požar u Apolu 1 u kome su izgorela tri astronauta, podmetnula Nasa. 

Dakle, proći će to i nestati (kod većine, neki su zauvek osuđeni da bez ikakvih argumenata osporavaju sve i svašta). Neki ljudi treba samo da odrastu.


Mali korak za čovjeka, veliki za čovječanstvo

Apolo program u brojevima

Program: APOLLO 11 IN REAL TIME

Apollo 11 u relanom vremenu

Kontrola misije - pola veka 'Apolla 11, deo I

Užаsno i veličаnstveno! - Milovoj Jugin

Apolo 11

Apolo 11 – 50 godina kasnije


Komentari   
damirko
+1 #1 damirko 25-07-2019 16:36
Odlično rečeno oko ovih "teoretičara" koji nisu uložili napor oko svog obrazovanja. Što veće neznanje to veći šum koji proizvode. Već mi je postalo dosadno uopšte posvećivati pažnju ovim negatorima svega.
Pravu istinu je rekao prof. Milinović u jednom intervju-u: što je veće znanje to je i veća dodirna površina sa neznanjem. Ovakvi bibliotekari barem nemaju ovaj problem.
Dodaj komentar


 


leksikon 190


 

stranica posmatraci2019


 

CURRENT MOON


tvastronomija18