Nema pouzdanih podataka o tome kada je i kako pronađen magnetni kompas, ali se svi slažu da su stari Kinezi bili ti koji su mnogo pre Nove ere, po nekima čak 500 godina pre Hrista, prvi koristili neku vrstu takvog kompasa. Najraniji zapis da je korišćen u navigaciji potiče iz knjiga iz 1117. godine takozvane Nove ere.
Opširnije: Imamo li mi kompas?
Write comment (0 Comments) 
Jedan od najslavnijih teoretskih i eksperimentalnih fizičara prve polovine XX veka svakako je bio Italijan Enriko Fermi (Enrico Fermi, 1901-1954). Kada mu je 1938. godine dodeljena Nobelova nagrada za fiziku, Enriko, čija supruga je bila poreklom Jevrejka, iskoristio je odlazak u Štokholm kao priliku da zajedno pobegnu iz fašističke i antisemitske Italije u Ameriku.
Opširnije: Prva kontrolisana nuklearna reakcija
Write comment (0 Comments) 
Pre nekoliko nedelja moj prijatelj Slavko Stojanov, inače astrofotograf, sakupljač minerala, vlasnik lepe zbirke fosila itd. poslao mi je zanimljivu, staru, crno-belu fotografiju na kojoj se vidi nekoliko oficira u uniformama, jedan civil i tri žene. Iako upadljivo najniži i najsitniji od prisutnih fotografijom dominira centralna ličnost, Jurij Gagarin, prvi čovek koji je poleteo u kosmos i koji je svojim letom otvorio novo poglavlje u istoriji čovečanstva: eru svemirskih letova.Evo te fotografije:
Opširnije: O jednoj fotografiji Gagarina
Write comment (0 Comments) 
Ko su rekorderi po dužini šetnje u svemiru?
Opširnije: Rekorderi u šetnji u svemiru
Write comment (0 Comments) 
Početkom 1969, tokom treninga evakuacije kosmičkog broda u istočnom Atlantiku izgubljena je maketa kapsule “Apolo”. Nekoliko meseci kasnije, kapsulu je pronašla posada jednog sovjetskog broda. Do septembra 1970. ona je bila u SSSR-u, posle čega je vraćena iznenadjenim Amerikancima, koji su mislili da je “Apolo” završio na dno Atlantika.
Opširnije: Kako su Rusi “ulovili” izgubljenu maketu kapsule “Apolo”
Write comment (0 Comments) 
Ovaj članak se nalazi ovde
Opširnije: Forenzičko istraživanje fotografije
Write comment (0 Comments) 
Za 2 godine, 4. oktobra 2017. napuniće se 60 godina od prvog prodora čoveka u svemir. Tada je SSSR lansirao Sputnjik 1, prvi veštački satelit oko Zemlje.
Ekspedicija na Halejevu kometu
Ako bi mene neko pitao koja mi se međuplanetna misija najviše sviđa, nisam siguran šta bih odgovorio. Ali kada bi pitanje bilo koja misija je na mene ostaviola najjači utisak i za koju sam siguran da je danas niko na Zemlji ne bi mogao da ponovi ... to bi sigurno bila ekspedicija „VEGA“.
Opširnije: Ekspedicija na Halejevu kometu
Write comment (0 Comments) 
Sedma misija sa ljudskom posadom ovog programa i treća koja je trebalo da se spusti na Mesec, „Apolo 13“, predstavlja jednu od onih koja se pamti. Misija je nenadano prekinuta samo dva dana po lansiranju, kada je tank sa kiseonikom eksplodirao i prosto ubogaljio servisni modul, za koji je bio zakačen komandni modul sa putnicima.
Opširnije: Da li je u apolu 13 bila vrućina tokom povratka na Zemlju?
Write comment (0 Comments) 
Sa početkom kosmičke ere, od svih planeta solarnog sistema najmanje se znalo o Plutonu. Lociran na samim granicama Sunčevog sistema, izgledalo je da će čovečanstvu trebati vekovi da uopšte stigne do tog majušnog sveta. Međutim, prva prilika da se poseti Pluton pojavila se pre nego što je većina vizionara mogla i da sanja.
Opširnije: Težak put do Plutona
Write comment (0 Comments)
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
