Astronautika: istorija

Istorija

Priča o 'CRAF-u', 'Cassinijevom zaboravljenom bratu

c23

Pre desetak dana se navršila godina dana od fizičke smrti Nasine sonde 'Cassini'. Bila je to najteža međuplanetna sonda (5,7 tona), najskuplja (preko $5 milijardi) i najduža misija (20 godina manje mesec dana) u istoriji. Svi smo godinama pratili njene avanture i divili se fenomenalnim slikama. Ali niko ne zna da je 'Cassini'imao blizanca, koji je krajnje nepravedno zaboravljen. Rešio sam da makar ja ispravim tu grešku i odgovorim na pitanje koje muči većinu vernika: zašto se uspešne sonde ne proizvode serijski...

Orbitni avion 'Buran' (14)

130

PRVI LET KOSMOPLANA

… Kosmodrom Bajkonur 15. novembra 1988. godine. Na postolju za lansiranje nalazio se, kako su ga Sovjeti nazivali, univerzalni transportni raketno-kosmički sistem'Энергия-Буран'.

Obavljale su se poslednje pripreme pred start. Osećala se blaga tenzija jer je prvo lansiranje, zakazano 17 dana pre toga, bilo otkazano. Tada, 29. oktobra 1988, samo 51. sekundu pred poletanje, čitava operacija je prekinuta jer nije došlo do normalnog odvajanja jedne od spoljnjih servisnih rešetki[1]… Usledilo je ispumpavanje preko 2000 tona tečnog vodonika i kiseonika, profilaksa, utvrđivanje uzroka otkaza i njegovo uklanjanje. 'Ne žurite!'– upozoravao je predsednik Državne komisije koja je davala poslednje odobrenje za start, V.H. Dogužijev'Sigurnost pre svega!'

 

Orbitni avion 'Buran' (13)

125

TRANSPORT 'БУРАНА' NA KOSMODROM

Pred lansiranje je bilo potrebno, normalno, odneti nekako orbitni brod iz Moskve do kosmodroma u Kazahstanu. Bila je to prava logistička avantura, jer je put bio dug preko 2500 km, a transport je trebalo izvesti po kopnu, vodi i kroz vazduh. Planer 'Буранa'je bio proizveden u zavodu za mašinogradnju u Tušinskoj oblasti kraj Moskove – imao je trup dužine 40 metara, sa rasponom krila od 24 metra i težinom oko 50 tona. Tu skalameriju je trebalo specijalnim vozilom sa bezbroj točkova prevesti kroz grad do obala reke Moskve, pa je veliki broj ulica grada morao da bude rekonstruisan: bile su proširivane, krivine ispravljane, sečene bandere i drvoredi, a trase tramvaja i trolejbusa izmenjene.

Orbitni avion 'Buran' (11)

11buran9

TERMIČKA ZAŠTITA

Svi se sećaju 'cigli' kojima su bili obloženi američki šatlovi u cilju zaštite od paklene toplote prilikom sletanja. Međutim, kada je tokom uzletanja šatla 'Columbia'u februaru 2003. otpao jedan komad zaštitne penaste obloge sa glavnog rezervoara za gorivo, niko nije znao da je pena udarila u koren levog krila i probila rupu veličine lubenice u jednoj termozaštitnoj ojačanoj karbon-karbon ploči. Prilikom povratka, vrelina je ušla kroz rupu, istopila konstrukciju i dovela do raspada čitavog šatla. Niko od posade nije ni shvatio šta se dogodilo…

Orbitni avion 'Buran' (9)

09Buran1

MARŠEVSKI MOTOR 17Д12

Glavni, ili marševski (pogonski) motori, ili kako ih negde nazivaju motori za orbitna manevrisanja, korišćeni su za ulazak u orbitu i njena korigovanja, prelaska sa jedne na drugu orbitu i kočenje prilikom silaska sa nje.

Marševski motor je bila mašina na tečno gorivo koja je mogla da se uključuje i isključuje više puta, sa sistemom koji je pumpao komponente goriva pod pritiskom prema šemi predsagorevanjageneratorskog gasa i koji je normalno funkcionisao u vakuumu i bestežinskom stanju.

Njega, kao i ostale motore je proizvodio Tušinovski zavod za mašinogradnju iz Sverdlovske oblasti,

Orbitni avion 'Buran' (8)

08buran10

RANAC ZA TRANSPORTOVANJE KOSMONAUTA

Prvobitno, ovaj uređaj (rus. cредство перемещения космонавта,СПК) bio je namenjen za eksploatisanje modula 'Квант-2'(11Ф77Д)u sastavu orbitnog kompleksa'Мир'. Ranac je imao dva bloka navigacionih mikromotora, sa leve strane svetiljka a sa desne videokamera. Putnik je upravljao preko dva fiksirana pulta šaljući naredbe motorima za impulse – u trajanju 1 sec. u normalnom režimu, odn. 4 sec. u forsiranom režimu. Struju su davala osnovni (6 sati) i rezervni (1 sat) akumulatori. Telemetrijske informacije o СПК-u slate su preko sistema 'Транзит'ka orbitnoj stanici, a onda ka Zemlji....

Orbitni avion 'Buran' (7)

07buran1

OTSEK ZA KORISNI TERET

Ovaj segment se nalazio u srednjem delu trupa i prostirao se od zadnjeg zida pilotske kabine pa do repnog dela trupa. U donjem delu trupa nalazili su se uređaji i agregati sistema, kao što su bili elektroenergetski sistemi (tankovi sa tečnim vodonikom i kiseonikom, instrumentni modul i akumulatori), dok su se u gornjem delu nalazili poklopci teretnog otseka (bilo ih je četiri para, a na svakom se nalazio po jedan radijator sistema za termoregulaciju) koji su se otvarali svaki na svoju stranu. Poklopci su imali dužinu 18,5 metara i širinu (po luku) oko 8 metara i predstavljali su gornji deo trupa, koji je štitio unutrašnju zapreminu sa svojim sadržajem od dejstva spoljnjeg okruženja. Korišćenje kompozitnih materijala omogućilo je da se težina vrata smanji za 600 kg u odnosu na aluminijumsku varijantu...

Orbitni avion 'Buran' (6)

DDburan1

U prednjem delu 'Буранa'nalazila se hermetizovana kabina zapremine 73 m3za posadu (2-3 čoveka) i putnike (do 6 ljudi), odseci brodske opreme i prednji blok motora za upravljanje.

Kabina, u kojoj je trebala da se nalazi i tokom leta radi posada, imala je dva nivoa: gornji – komandni otsek i donji – otsek za zadovoljavanje životnih potreba putnika, ispod kojeg se nalazio servisni otsek sa pomoćnom opremom koja nije non-stop neophodna...

 


leksikon 190


 

stranica posmatraci2019


 

CURRENT MOON


tvastronomija18