vze

  SADRŽAJ
1. Ekstremofili u odnosu na druge organizme
2. Faktori podele ekstremnih okruženja
2.1. Uticaj temperature
2.2. Uticaj pH vrednosti
2.3. Zasićenost vodom
2.4. Ostali faktori
2.4.1. Pritisak
2.4.2. Radijacija (zračenje)
2.4.3. Kiseonik
2.4.4. Hemijski elementi
3. Podela ekstremofilnih organizama
3.1. U odnosu na temperaturu
3.2. U odnosu na pH vrednost
3.3. U odnosu na zasićenost vodom
3.4. U odnosu na ostale faktore
4. Literatura   |  Power Point prezentacija (RAR 693 kb)

2.4. OSTALI FAKTORI

2.4.1. Pritisak

Hidrostatički pritisak je takođe jedan od faktora sredine koji veoma utiče na život na Zemlji. Kao što vazi i za ostale uslove okruženja, i za pritisak su određeni optimalni parametri za rast svakog organizma kao i za njegovu enzimsku aktivnost. Često osetljivost na promenu pritiska ide zajedno sa nekim drugim faktorom. Na primer, dokazano je da je E. Colli mnogo osetljivija na pritisak pri suboptimalnim temperaturama.

Organizmi koji imaju gasne vakuole izuzetno su osetljivi na promene u hidrostatičkom pritisku, ali i tamo gde u nema gasnih vakuola pritisak utiče na procese u kojima dolazi do bilo kakvih promena u zapremini.

Visoki pritisci ne pojavljuju se samo u životnim sredinama velikih dubina gde su temperature veoma niske, već takođe duboko u zemljištu gde faktori, kao što su visoka temperatura, visok salinitet i ograničenost hranljivih sastojaka dodaju još veću količinu stresa živim bićima. Znatan problem takođe mogu biti narkotični ili toksični efekti kompresovanih gasova.

Izgleda da u mikroorganizmima postoji međuodnos između narkotičnih gasova i efekata pritiska, pa mali molekuli gasa poput He ili N2 posebno redukuju rast inhibitora usled visokog pritiska.

Pa ipak, do sada je otkriven ogroman broj jednoćelijskih i višećelijskih organizama koji u ogromnim, tamnim i izuzetno hladnim dubinama rastu, razvijaju se i razmnožavaju. Organizmi koji su izolovani sa dubina većih od 4000 m pokazali su viši metabolički nivo na 1 atm nego na 400 atm, i oni uopše ne mogu da rastu na pritiscima većim od 500 atm. Međutim, pronađeni su organizmi koji optimum svoga rasta i razvoja dostižu na 400 atm, a ima i onih koji su najnapredniji na pritiscima od 800 atm, dok im niži pritisci od 400 atm prekidaju rast.

Ovde bi trebalo spomenuti i foto-zonu (svetlosnu zonu) koja dopire do nekih 300 m dubine mora i sačinjava je viši deo vodene mase. Voda dubljih slojeva naziva se duboko more i u poređenju sa foto-zonom biološki je neaktivna. Velika prednost dubokog mora je da ima stalnu temperaturu koja se kreće u intervalu od 2-3°C i zbog toga odgovara za razvoj živih organizama.

U ovim uslovima, osim velikog broja mikroorganizama, živi izuzetno mnogo vrsta takozvanih riba velikih dubina koje zbog nedostatka svetlosti poseduju organele koje stvaraju neon, radi lakšeg privlačenja plena.

 

U nastavku:  

2.4.2. Radijacija (zračenje)

Author: Danica Drašković

Dodaj komentar


 
 leksikon 190


stranica posmatraci2019

CURRENT MOON


tvastronomija18