SADRŽAJ
1. Ekstremofili u odnosu na druge organizme
2. Faktori podele ekstremnih okruženja
2.1. Uticaj temperature
2.2. Uticaj pH vrednosti
2.3. Zasićenost vodom
2.4. Ostali faktori
2.4.1. Pritisak
2.4.2. Radijacija (zračenje)
2.4.3. Kiseonik
2.4.4. Hemijski elementi
3. Podela ekstremofilnih organizama
3.1. U odnosu na temperaturu
3.2. U odnosu na pH vrednost
3.3. U odnosu na zasićenost vodom
3.4. U odnosu na ostale faktore
4. Literatura

3. Podela ekstremofilnih organizama

3.1. U odnosu na temperaturu

Psihrofili – vrsta ekstremofilnih organizama koji uspevaju na neuobičajeno niskim temperaturama. Dele se u dve grupe: klasične psihrofile psihrotrofe. Klasični psihrofili imaju optimalnu temperaturu rasta na 15°C ili nižoj i ne mogu da rastu u klimatskim uslovima gde podeok na termometru prelazi 20°C. Moguda žive na temperaturi od 0°C i pronađeni su u velikom broju na hladnim mestima kao što je Antarktik i ledene dubine okeana.

Psihrotrofi (ili psihrotoleranti) su organizmi koji takođe mogu da rastu na 0°C, ali se ovaj interval kreće sve do 40°C. Ima ih mnogo više nego klasičnih psihrofila i često su glavni krivci za kvarenje namirnica koje ljudima služe za ishranu. Veliki broj psihrofila podnosi i ogromne pritiske.

Predstavnici:     

Psihrobakterije
Chlamydomonas nivalis
 (crvena alga)
Neke vrste insekata.

Termofili – vrsta organizama koja najbolje uspeva na relativno visokim temperaturama. Optimalna temperatura rasta im je između 60 - 80°C pa uglavnom nastanjuju geotermalne regione na planeti.

Predstavnici:     

Mnoge vrste arhea
Thermus thermophilus
Thermus aquaticus.

Hipertermofili – vrsta ekstremofila koji uspevaju na ekstremno toplim staništima gde se temperature kreću u intervalu od 80 - 121°C. Ova se temperatura za sada uzima kao gornja granica zbog nedavno otkrivenog mikroba nazvanog «lanac 121», koji je sposoban da udvostruči svoju populaciju tokom 24 časa provedena na ovoj temperaturi. Većina hipertermofila su mikroorganizmi koji pripadaju porodici arhea, bakterija i cijanobakterija. Mnogi hipertermofili mogu da podnose i druge ekstremne uslove – na primer veliku kiselost i visok nivo zračenja.

Predstavnici:    

Pyrolobus fumarii (arhea) 113°C
Bathmodiolus mussels 
(džinovski cevasti crvi)
Aquifex pyrophilius (bakterija)
Methanopyrus kandleri (arhea)
Bacillus infernus (bacil iz pakla)

 

cevcice

Slika 4. Džinovski cevasti crvi

bakterijice

Slika 5. Bacil iz pakla

U nastavku:  

3.2. U odnosu na pH vrednost

 

 

Author: Danica Drašković

Komentari   
dragant
0 #1 dragant 24-10-2019 13:01
Skrenuo bih pažnju na tekst britanskog palentologa koji kaže da je sasvim moguće da smo mi jedini inteligentni oblik života u poznatom svemiru dajući računicu. Uzeo je u obzir koliko je milijardi godina trebalo da nastane fotosinteza (1,7 milijardi), zatim složene čelije (2,7), do pojave složenih životinja (4) i razuma (4.5). Dugačaka serija vrlo neverovatnih događaja koji može da se desi samo na jednom od 1000 milijardi svetova i to onih pogodnih za razvoj života. Time bi mogao biti objašnjen Fermijev paradoks. U nastavku je link na originalan tekst, a na drugom linku je nešto od toga prevedeno.

https://theconversation.com/evolution-tells-us-we-might-be-the-only-intelligent-life-in-the-universe-124706
http://fakti.rs/otkrica/britanski-paleontolog-sasvim-je-moguce-da-su-ljudi-jedina-razumna-bica-u-mlecnom-putu
Dodaj komentar