28. avgust. 2011.

Marsovski mikroorganizmi, koji bi mogli da budu donešeni na Zemlju tokom nekih budućih međuplanetnih ekspedicija, najverovatnije bi bili bezopasni za ljude, ali bi mogli da ugroze naše mikrobe koji žive u ekstremnim uslovima.

Ovo mišljenje izneo je profesor Čarls S. Kokrel iz Centra za izučavanje Zemlje otvorenog britanskog univerziteta za planetna i kosmička istraživanja. Govoreći o problemima astrobiologije na konferenciji u Sankt Peterspurgu, koju je organizovala fondacija „Dinastija“ i britanski konzulat, Kokrel je izjavio da je mala verovatnoća da hipotetički „marsovski mikrobi“ izazovu bolesti kod ljudi – „najopasniji mikroorganizmi na Zemlji evoluirali su zajedno sa svojim nosiocima“.

Ali postoji ozbiljna opasnost da uzorci sa Marsa sadrže mikrobe opasne ne za ljude već za životnu sredinu. Zamislite da marsovski mikrob nekako padne na Arktik, ovde na Zemlji. Tu bu mu se sigurno dopalo. I on bi pokušao da osvoju tu sredinu,“ kaže Kokrel.

Bivši saradnik Centra za astrobiologiju u Kardifu i šef Međunarodnog komiteta za borbu protiv donošenja uzoraka sa Marsa, Beri di Gregorio, izjavio je da bi i nehotično slanje zemaljskih mikroorganizama na Mars moglo imati nepovratne posledice na tamošnji ekosistem.

Na Marsov satelit Fobos će u kapsuli međuplanetne stanice Фобос-грунт[1], koja će biti vraćena na Zemlju, biti poslato oko 60 uzoraka bakterija, životinja (mikroskopskih ljuskara i larvi) i biljaka, prenose novinari. Kada se putnici budu vratili na Zemlju, naučnici će moći da utvrde kako je trogodišnje putovanje kroz međuplanetni prostor uticalo na njih. Konačno, to će pribaviti nove argumente za ili protiv hipoteze o panspermiji – mogućnosti prenošenja života kroz kosmička prostranstva.

Fobos-Grunt 

Фобос-грунт u orbiti oko Fobosa. Prilikom lansiranja biće težak preko 13 tona, ali će na Zemlju vratiti samo oko 200 grama uzoraka tla.

CNews“ je pisao o bakteriji Deinococcus radiodurans, koju su zbog sposobnosti da preživi zračenje naučnici nazvali Konanom („Conan the Bacterium“). Zahvaljujući neustrašivosti pred teškim uslovima, ovaj mikrob bi bez problema mogao da preživi čak i na Marsu.

Luis Dartnel sa univerzitetskog koledža u Londonu (jedan od vodećih fakulteta u Britaniji) i njegove kolege zamrzli su ove bakterije na temperaturu Marsa od -79° C i podvrgli ih dozama zračenja koje bi primili kada bi se nalazili na 30 cm u dubini Marsovog tla. Posmatrajući dinamiku delenja bakterija u takvim nehumanim uslovima, naučnici su ocenili da bi za smanjivanje njihove populacije na Marsu milion puta potrebno oko 1,2 miliona godina.



[1] Taze vest iz „NPO Lavočkina“: sonda bi trebalo da bude lansirana 5. novembra! Konačno, jer je start odlaže od 2004. To da ja znam.

Linkovi

Marsovci sa Zemlje

Draško Dragović
Author: Draško Dragović
Dipl inž. Drago (Draško) I. Dragović, napisao je više naučno popularnih knjiga, te više stotina članaka za Astronomski magazin i Astronomiju, a učestvovao je i u nekoliko radio i TV emisija i intervjua. Interesuje ga pre svega astronautika i fizika, ali i sve teme savremenih tehnologija XXI veka, čiji detalji i problematika često nisu poznati široj čitalačkoj publici. Izgradio je svoj stil, lak i neformalan, često duhovit i lucidan. Uvek je spreman na saradnju sa svojim čitaocima i otvoren za sve vidove komunikacije i pomoći. Dragovićeve najpoznatije knjige su "KALENDAR KROZ ISTORIJU", "MOLIM TE OBJASNI MI" i nova enciklopedija "NEKA VELIKA OTKRIĆA I PRONALASCI KOJA SU PROMENILA ISTORIJU ČOVEČANSTVA"

Zadnji tekstovi:


Dodaj komentar


 


leksikon 190


 

stranica posmatraci2019


 

CURRENT MOON


tvastronomija18