Gledano u procentima Antarktik je kontinent nauke. Od oko hiljadu ljudi koji na njemu žive manje - više stalno gotovo svi su naučnici .

vostok-crop

 

 

Antarktik. Krstić označava geografski južni pol, a zastava položaj stanice Vostok

antarktik
Fabian_Gottlieb_von_Bellingshausen
Fabian Gottlieb von Bellingshausen

Sredinom decembra 1957. godine, u beskrajnom belom bespuću Antarktika, jedna sovjetska ekspedicija je istovarila tone alata, građevinskog materijala, naučne opreme i hrane, podigla barake i tako osnovala istraživačku stanicu Vostok. Stanica je dobila ime po korveti kojom je gotovo vek i po ranije komandovao Fabijan Gotlib fon Belingshauzen, ruski pomorski oficir nemačkog porekla. Belingshauzen je u mornaricu stupio sa deset godina, proveo na brodu veći deo svog života i dogurao do čina admirala. Učestvovao u prvoj ruskoj ekspediciji oko sveta 1803, a 1819. je dobio zadatak da vodi rusku ekspediciju u južni polarni region. Bio je jedan od prvih koji je ugledao kopno Antarktika.

Gledano u procentima Antarktik je kontinent nauke. Od oko hiljadu ljudi koji na njemu žive manje-više stalno gotovo svi su naučnici. Presvučen je bezmalo ceo snegom i ledom (98%) a taj pokrivač u mnogim oblastima nauke pruža više informacija o planeti nego bilo koji drugi. On je prirodna laboratorija za proučavanje Zemlje, života na njoj, kosmosa i ekologije.

Stanica Vostok je smeštena 1300 kilometara istočno od geografskog južnog pola i predstavlja idealno mesto za izučavanje istorije klime. U ledu ispod stanice u bukvalnom smislu su zaleđeni dragoceni podaci iz prošlosti. Njihova starost srazmerna je dubini jer oni tonu sa svakim novim snegom. Tako na dubini od 400 metara zalazite u poslednje ledeno doba. Još dublje nalaze se slojevi starijih ledenih doba. Ukupno, led Vostoka čuva podatke unazad 420 hiljada godina. Zarobljeni molekuli vazduha, strukrutra leda, izotopi kiseonika itd. otkrivaju istraživačima podatke o temperaturi vazduha, o padavinama, sastavu atmosfere, količini ugljen dioksida, pa čak i o vulkanskoj aktivnosti i aktivnosti Sunca u prošlosti. Stanica Vostok se pokazala kao idealno mesto za brojna istraživanja.

Ali istovremeno ova stanica je i najsurovije mesto na kome iko živi. Vazduh je skoro sasvim suv, vetar nesnosan, noć traje tri meseca, a kiseonika u ionako razređenom vazduhu je malo. Stanica se nalazi na skoro 3 500 metara nadmorske visine, ali zbog blizine južnog pola kiseonika ima kao na visini od 5 000 metara u nekoj umerenoj oblasti planete (kod polova gustina kiseonika opada). Pa ni ovo nije sve. Prosečna temperatura u stanici iznosi -30 stepeni po Celzijusu i to leti. Zimi se temperatura spušta na -65 stepeni, opet u proseku, jer ume da bude mnogo niža. Tako je 21. jula 1983. izmerena temperatura od -89,2 stepena što je najniža ikada zabeležena temperatura na ovoj planeti.

Zbog svega iznetog aklimatizacija na ove surove uslove je duga i mučna. Sastoji se iz nekoliko nedelja vrtoglavice, mučnine, povraćanja, krvarenja iz nosa, glavobolje, bolova u ušima, skoka krvnog pritiska, nesanice, gubljenja apetita, bolova u mišićima i zglobovima i drugih sličnih efekata i kao takva svedoči o nečuvenoj i tvrdoglavoj upornosti istraživača da izdrže sve samo da bi mogli da rade svoj posao.

Otkrića

Poslednjih decenija istraživači stanice Vostok su došli do nekoliko izuzetno zanimljivih otkrića. Jedno potiče iz 1994. godine kada su ruski i britanski naučnici otkrili da se ispod stanice nalazi ogromno jezero *. Istina od tog jezera stanicu deli četiri kilometra debelih naslaga leda, ali i pored tako debelog pokrivača o jezeru su poznati i neki detalji. Ono je slatkovodno, ima površinu od preko 15 000 kvadratnih kilometara (što je malo više od površine Crne Gore), u proseku je duboko oko 400 metara, a temperatura vode u njemu je -3 stepena. Zna se i da je koncentracija kiseonika u jezeru Vostok čak 50 puta veća nego u vodi drugih jezera.

* Postojanje jezera je utvrđeno kombinovanim metodama radarskih merenja i snimaka iz aviona i svemira, te analizom seizmičkih talasa.

vostok2 LakeVostokpresek2
Prikaz bušotine do jezera. Tik nad jezerom je led od vode iz jezera.
Jezero Vostok četiri kilometara ispod leda

Naučnici smatraju da je jezero Vostok najčistije jezero na planeti. Voda u njemu je stara možda i više miliona godina. Možda čak i 15 miliona. Zbog toga je ona dragocena i naučnici se trude da je svojim istraživanjima ne zagade.

Ipak sve ovo je zasenilo drugo otkriće. Naime, pronađeni su čvrsti dokazi da u tom jezeru večnog mraka, ledene temperature, jezeru milionima godina potpuno odsečenog od svega ostalog što na planeti postoji – ima života! Nivo tog života je, razume se savim skroman i jednostavan. То је život koji vidite samo pod mikroskopom, pa ni tada niste sigurni šta gledate i potrebna je puno znanja, veštine i tehnologije da biste konačno utvrdili da se radi o živom organizmu.

Možda vas zanima
Možda vas interesuje kako je moguće da na temperaturi ispod nule voda bude tečna? Odgovor je zapravo jednostavan. Voda se mrzne na nula stepeni samo ako je izložena pritisku koji vlada na nivou mora, a četiri kilometra leda vrši dovoljan pritisak da voda u Vostoku bude tečna i na minus tri.

Kako istraživači znaju šta je u jezeru zakopanom četiri kilometra ispod površine? Pa, od sedamdesetih godina prošlog veka u stanici se vrše bušenja leda te istražuju uzorci sa različitih dubina. U početku se dubina bušotina merila stotinama metara, a od sredine osamdesetih hiljadama. Tih godina su bušilice stigle do 2202 metra dubine, a 1990. do 2546 metara da bi tri godine kasnije dospele do 2755, zatim do 3623 metra kada se sa bušenjem stalo jer se pojavio problem kako zaroniti u jezero a da se ono ne kontaminira. Problem je rešen nekoliko godina kasnije i 2003. ruski naučnici objavljuju da su stigli na svega 130 metara od vode jezera i da su, što je još važnije, detektovali led koji potiče od jezerske vode. Januara ove godine* objavljeno je da su bušilice dospele na samo 50 metara od jezera. Ali bušenje je zaustavljeno 4. februara. Već sutradan, većina istraživača je, bežeći od zime, sela u avion i napustila stanicu. U stanici zimu provodi petnaestak ljudi, a živost nastaje leti kada se taj broj udvostruči.

* Misli se na 2011-tu kada je članak pisan

vostok
Stanica Vostok, snimak iz aviona. Dva stuba levo su tornjevi za bušilice.
ledeni-uzorci
Članovi istraživačkog tima u stanici Vostok sa uzorcima izvađenog leda

Dakle, čeka se da na južnu poluloptu stigne leto i uslovi za rad na Antakrktiku budu povoljniji. Možda ćemo sledeće godine čitati da su bušilice dospele do vode. Rusi inače planiraju da 2012. ili 2013. u jezero ubace robota koji će na površinu izneti uzorke vode, ali i stena sa dna jezera.

Ali da se vratimo pitanju: kako istraživači znaju šta to pliva u jezeru? Sloj leda tik nad jezerom do koga su stigle bušilice, potiče od vode jezera. U tim uzorcima leda su pronađeni mikoroorganizmi. Oni su vrlo stari i to se zna jer su istraživači u njiima izolovali gen koji karakterističan za žive organizme od pre pola miliona godina!

***

Otkriće života u jezeru Vostok ohrabrilo je astrobiologe zbog izvesne sličnosti jezera sa okeanom vode na Jupiterovom satelitu Evropi. Evropa sadrži ogromne količine vode, čak više nego što je Zemlja ima, ispod debelog sloja leda. Ne zna se tačno koliko je taj ledeni pokrivač debeo, možda nekoliko, a možda nekoliko stotina kilometara, ali ispod njega je voda, tečna. Pa ako života ima u jezeru Vostok...

EuropaInterior300cmyk
Struktura Jupiterovog satelita Evrope

Članak je iz časopisa Astronmski magazin broj 4 (jul-avgust 2011)


Možda će vam biti interesantnan i ovaj članak na temu Život na neobičnim mestima: 

Život u dubini

Trst


POSLEDNJE VESTI

Ovih dana pažnju javnosti privlače iznave ruskih istraživača da su konačno doprli do vode u jezeju Vostok