| Simonsfoundation.org

Popularna hipoteza o nastanku života vezuje se za praistorijsku „supu“, udar munje i neverovatnu količinu sreće. Međutim, ukoliko je nova, provokativna, teorija tačna, sreća je imala vrlo malo udela u stvaranju života.

Tweet

spavaFizičar iza ove ideje smatra da su poreklo i evolucija života pratili fundamentalne zakone fizike i da su „iznenađujući poput stene koja se kotrlja nizbrdo“.

Sa stanovišta fizike, postoji jedna ključna razlika između živih stvari i neživih gomila ugljenika: Prvi su mnogo bolji u hvatanju energije iz okoline i trošenju te energije kao vreline.

Džeremi Ingland, tridesetjednogodišnji asistent profesor sa univerziteta MIT, razvio je matematičku formulu za koju veruje da objašnjava ovaj kapacitet.

Po formuli, baziranoj na poznatoj fizici, koja smatra da kada je grupa atoma vođena spoljnim izvorom energije (poput Sunca ili hemijskog goriva) i okružena vrućom kupkom, poput okeana ili atmosfere, ona će često postepeno sebe restrukturirati kako bi što bolje trošila energiju. Ovo znači da pod određenim uslovima materija neumitno poprima fizičke atribute povezane sa životom.

„Sve počinje bilo kojom grupom atoma. I ukoliko ih dovoljno osvetljavate, ne bi trebalo da vas iznenadi ukoliko dobijete biljku“, izjavio je Ingland.

Inglandova teorija nema nameru da zameni, već samo da dodatno ojača Darvinovu teoriju evolucije prirodnom selekcijom.

„Ne govorim da je njegova ideja pogrešna. Naprotiv. Ja tvrdim da, sa stanovišta fizike, Darvinovu teoriju evolucije možemo smatrati posebnim slučajem za jedan znatno prisutniji fenomen“, smatra Ingland.

Ova ideja izazvala je brojne reakcije stručne javnosti i njegovih kolega, koji smatraju da je u pitanju ili tendenciozna ideja ili potencijalno neverovatno otkriće, ili oboje.

Inglandovi teoretski rezultati su generalno prihvaćeni kao validni. U njegovoj interpretaciji – ova formula predstavlja pokretačku silu iza klase fenomena u prirodi koje uključuju život – mada ovo još nije dokazano. Međutim, već su se pojavile ideje onih koji bi mogli ovu tvrdnju da testiraju u laboratorijskim uslovima.

U srcu njegove ideje nalazi se Drugi zakon termodinamike, poznat i kao „strele vremena“. Vrele stvari se hlade, gas se kreće kroz vazduh, a jaja se mogu umutiti, ali nikada spontano ponovo vratiti u prvobitno stanje. Energija ima tendenciju da se širi ili razlaže tokom vremena.

Primer ovoga može biti kafa, koja kada se nalazi u sobi postaje iste temperature kao i sama soba. Dok god ništa ne utiče na sobu i kafu, kafa se neće ugrejati, ovaj proces ne može biti obrnut, zato što su šanse da će se sva energija u sobi koncentrisati na atome kafe - izuzetno male.

Život ne krši Drugi zakon termodinamike, ali donedavno, fizičari nisu bili u stanju da koriste termodinamiku kako bi objasnili kako je uopšte došlo do stvaranja života, zato što nismo bili u stanju da predvidimo spoljne izvore energije.

Hemija praistorijske „supe“, nasumične mutacije, geografija, katastrofalni događaji i brojni drugi faktori su doprineli Zemljinoj flori i fauni. Međutim, sudeći po Inglandovoj teoriji, osnovni princip koij rukovodi celim procesom jeste vođena adaptacija materije.

„Veoma je primamljivo razmišljati o tome koji prirodni fenomen može biti zaslužan za ovo. Mnogi primeri se nalaze pred našim nosom, ali zato što ih nismo tražili, nismo mogli ni da ih primetimo“, tvrdi on.

Author: B92

Komentari   
radojcicz
-2 #2 radojcicz 11-05-2015 16:50
Uprošteno rečeno, potpuno se slažem sa teorijom da se i grupice atoma kreću tamo amo ,,gde im je toplije ili ugodnije,, E sad ono o teoriji verovatnoće: Mnoge retke i za nas skoro neverovatne slučajnosti, nekada se i dogode, ma koliko da ne ulaze u neke ozbiljnije naučne analize, takvi događaji sami po sebi i ne haju mnogo da li će ih neki naučnik analizirati. I treće mnoge zvanično priznate teorije toliko su šuplje i jednostrane, ali nekako služe kad boljih nema. Jedan moj prijatelj u šali kaže npr. da je Darvinova teorija tačna, sve ružne žene bi već davno izumrle, a opstale bi samo lepotice!
Pozdrav svim čitaocima astronomije.
Srdja
0 #1 Srdja 13-02-2014 12:06

Pre kritike, sve pohvale - Proučavanje fizičkih preduslova za nastanak života i procesa koji dovode do biogeneze, kako u pojedinačnom smislu života na Zemlji - jedinog za sada poznatog - tako i uopšteno, jesu veoma uzbudljivo, značajno i uvek aktuelno istraživačko područje. U tom smislu, formulisanje novih hipoteza (a poželjno i njihovo sledstveno testiranje) je uistinu neophodno kako bi naše razumevanje problema postanka života moglo da napreduje. Radove Džeremija Inglanda svakako valja posmatrati kao jedan od mnogobrojnih koraka u tom pravcu. A sad moja primedba novinaru B92: rečenica kojom se priča uvodi čitaocima - "Popularna hipoteza o nastanku života vezuje se za praistorijsku „supu“, udar munje i neverovatnu količinu sreće" odslikava gledište koje je u nauci odavno prevaziđeno. Naučnici već dugo, naime, znaju da je jedina mogućnost istinski naučnog objašnjenja biogeneze zavisna od postojanja kontinuiteta fizičkih i hemijskih procesa koji su u tom procesu učestvovali. Ova "Teza o kontinuitetu" (videti knjige i radove izraelske biološkinje Ajris Fraj, koja ju je najbolje formulisala) je okosnica bilo kakvog naučnog tretmana biogeneze - pozivanje na ekstremno malo verovatne događaje odavno nije deo naučne analize, jer onemogućava formulisanje proverljivih hipoteza. Načinom uokvirenja problema, izveštač podgreva široko rasprostranjenu (i često sasvim zlonamerno u raspravama potezanu) netačnu tezu po kojoj "naučnici misle da je život nastao slučajno". Bilo da se istraživanja o kojima ovaj članak govori pokažu izuzezno vrednim ili sasvim iluzornim (čak i tada bi imala određenu saznajnu vrednost), istina je da naučnici odavno znaju da poreklo i evolucija života počivaju na fizici, to jest na zakonima i zakonitostima Prirode, a ne na "neverovatnoj sreći".

Dodaj komentar


 


leksikon 190


 

stranica posmatraci2019


 

CURRENT MOON


tvastronomija18