POTRAGA ZA VANZEMALJSKIM OBLIKOM ŽIVOTA – ETIČKI ASPEKTI ASTROBIOLOGIJE
„Kad god pogledaš u nebo, sumnjajući u postojanje drugih svetova, znaj da tamo negde, neko stvorenje, isto posmatra nebo i sumnja u tvoje postojanje"
-Nepoznati autor-
Razmatranje postojanja vanzemaljskih oblika života, gotovo da je staro koliko i ljudska radoznalost i potreba za preispitivanjem sveta koji postoji ili koji bi mogao da postoji. Tom temom se bave i naučnici iz raznih oblasti ali i slobodni umetnici koji, koristeći prednosti globalnog interesovanja, kreiraju neverovatne priče, pretapaju ih u filmove i stvaraju jedan trend obožavanja onog neistraženog i nedostižnog u bezgraničnom svemirskom prostranstvu.
Godinama unazad, bilo je prisutno tabloidno mišljenje da je vanzemaljska rasa odavno prisutna među nama i da postoje (ne)jasni dokazi koji idu u prilog tom uverenju ali, kako se svemirska tehnologija razvija i kako se usavršavaju planovi za osvajanje Solarnog sistema, čini se da je teorija o potencijalnom pokušaju kolonizacije neke slične planete zanimljivija od raznih skupih i jeftinih verzija Roswell zavere.
Astronomska otkrića poslednjih decenija obećavaju vizionarima slobodu a celokupnoj civilizaciji nešto više od pukog prepričavanja već odavno prepričanog. Astrofizičari sada intenzivno tragaju za klonom Zemlje, kako u kvalitativnom, fizičko-hemijskom smislu,tako i u kvantitavnom, po pitanju same veličine. Ipak, postavlja se otvoreno pitanje da li je isti model za nastanak života ovde primenljiv i za nastanak života tamo ? Samo to pitanje pokreće brojne debate. Mark Lupisella je u svom istraživačkom radu o astrobiološkim ciljevima, postavio saznajnu i etičku osnovu pristupa. Prva ili epistemološka platforma se, po njemu, odnosi na nekoliko ključnih pitanja kao što su: ograničenost poznavanjem samo jedne vrste biologije, izazov otkrivanja potpuno nezavisnog ali inteligentnog oblika života i (ne)mogućnost razumevanja organskog statusa te planete. Sva ova pitanja se direktno tiču naučno-tehnološkog profila ove tematike dok u ova druga, filozofsko-etička, spadaju ona koja se odnose na moralne aspekte kosmologije, od uloge vanzemaljskog oblika života u integalaktičkom saobraćaju, preko redefinisanja kosmološkog identiteta pa do praktičnih političkih posledica. Autor, čak, naglašava važnost posebne analize odnosa koje bi zemaljska rasa ostvarila sa vanzemaljskom kao i na koji način.
Ipak, preduslov za dalje sociološke elemente kao i za pokretanje svemirske diplomatije je, svakako, onaj organski a to je utvrđivanje postojanja vanzemaljskog oblika života. Ali, po čijim biološkim standardima će se oceniti i kvalitativno definisati taj život? Minus naše nauke je jednostranost, kada je reč o vasioni. Uvek se polazi od onog što je poznato, o čemu se nešto zna i od onoga što je naše. Šta ako je novi, vanzemaljski izvor života sve suprotno od onoga što odgovara našoj egzistenciji? Zemljanima je kiseonik alfa i omega. Može se lako dogoditi da našim prijateljima iz svemira kiseonik šteti ali pogoduje ugljen-monoksid. Otuda je najispravnije govoriti o multdisciplinarnom pristupu i o alternativnoj ili komparativnoj biologiji, s obzirom da niko ne može sa sigurnošću tvrditi u kojoj će formi taj život biti detektovan i pod kojim uslovima će isti funkcionisati.
Kolonizacija Marsa ili Jupiterove Evrope, ako se pomenuti determinišu kao dobre polazne tačke za početak potrage za vanzemaljskim vrstama, bilo u crvenim stenama ili pod čudnim ledom neobičnog hemijskog sastava, biće ujedno i potvrda zemaljske snage u vanzemaljskim okvirima. To je jedna vrsta moći, potvrda apsolutne superiornosti Zemljana nad zemaljskim ograničenjima ali i nad vanzemaljskim rizicima. Ideja o osvajanju Marsa je tek u povoju a potrajaće dok se snovi o kolonizaciji Crvene planete ne materijalizuju. Karl Sagan je jednom rekao da, i u slučaju da se utvrdi postojanje života na Marsu, mi ne treba da imamo veze sa tim jer Mars pripada Marsovcima, pa bile to i amebe. Amebe sa Marsa imaju pravo na svoj život. To je njihovo pravo. Ali po čijem pravu je to njihovo pravo?Da li postoji neki galaktički kodeks koji uređuje potencijalne odnose u svemiru?Uvek se polazi od supremacije ljudske civilizacije i njene benigne želje da istraži i osvoji druge svetove.Šta ako pođemo od pretpostavke da nas umesto mikroba dočekaju neobična bića suptilne inteligencije koje naše dobro shvate kao njihovo zlo?Iz svih tih razloga, Margaret Race i Richard Randolph u svom zajedničkom naučnom radu koji objašnjava potrebu koju civilizacija ima za stvaranjem prava koje bi se ticalo vanzemaljskih oblika života, naglašavaju da NASA mora čim pre da definiše operativnu pravnu pozadinu astrobioloških otkrića.Neki kosmolozi predlažu da se napravi takva vrsta Sporazuma koji bi uključio celu planetu u projekat zaštite svemira i potencijalnog izvora života u njemu ili bar u onom biološkom delu univerzuma.
Astrobiološka matrica uključuje potragu za signalima koje odašilje neki oblik vanzemaljskog života, kako u našoj galaksiji tako i u samom Solarnom sistemu. Ovaj program još iz 1959. nosi naziv SETI (—the search for extraterrestrial intelligence) koji je popularizovan kroz radio SETI ili SETI@home odnosno kroz uključivanje velikog broja računara na glavni server koji bi im prosleđivao prikupljene signale iz svemira, a koje bi ti isti računari, pokrenuti posebnim analitičkim drajverima, obrađivali i prosleđivali u centralu na konačnu proveru, ako se ukaže ikakva mogućnost da neki signal postane onaj pravi i toliko željeni. SETI principi su sva ona pravila koja su polazna osnova za neko dalje i ozbiljnije pravno profilisanje odnosa van Zemlje. Ima ih devet od kojih se većina odnosi na obaveznost informisanja javnosti kao i svih odgovornih globalnih tela (posebno se navodi UN) ali je zanimljivo da se insistira na neodgovaranju na signal dok se ne izvrše sve neophodne pripreme i obave sve planirane konsultacije.
I dok su SETI principi usvojeni na nivou astrobiologije galaksije, NASA još uvek se ne izjašnjava po pitanju SETI principa u domenu šireg Solarnog sistema.Kako za sada jedino ima izgleda da se potraga za vanzemaljskim oblicima života primeni aktivno na Marsu, ostaje velika protokolarna praznina. Izvesni naučnici, poput Tarter-a i Schenkel-a, još davne 1997. godine su zahtevali da NASA napravi jedan organizacioni priručnik ponašanja i delovanja ako se dogodi da nas posete druge vrste.U suprotnom, nastaće panika i nauka će biti u senci političko-bezbednosnih reakcija i implikacija. Teoretičari kosmologije, već pomenuti Margaret Race i njen kolega, Richard Randolph, insistiraju na obaveznosti poštovanja duha „dobre nauke" odnosno činjenja svega onoga što ne narušava ugled nauke zarad postizanja naučnih ciljeva. I još važnije, veruju da je ujedinjenost čovečanstva preduslov za svako buduće pozicioniranje u svemirskim relacijama. Međutim, ovi naučnici se još pitaju, na primeru toliko pominjanog Marsa, kolike su realne šanse da se dogodi da materijal povučen iz svemira u cilju ispitivanja kontaminira Zemlju na bilo koji način ili obratno? Šta ako zemaljska oprema inficira prvibitni ekosistem objekta koji se istražuje?To su prilično ozbiljni problemi i na njih je najbolje preventivno reagovati time što će se stvoriti procedura poštovanja međubezbednosnih mera jer je cilj sačuvati, kako biološki sistem Zemlje i čitav njen svet, tako i sistem planete koja je u fokusu nauke, u ovom slučaju je to Mars.
Svakako da su interesi čovečanstva različiti i da su mišljenja o osvajanju kosmosa podeljena ali ono što stoji kao apsolutna istina je da će svako otkriće vanzemaljskog oblika života izazvati promene u samoj društveno-političkoj konstelaciji sveta. Biće onih koji će smatrati da to saznanje ne menja ništa na „lokalnom-zemaljskom" nivou, ali će biti i onih koji će takve naučne trijumfe pokušati da iskoriste na manje etičke načine jer je uvek bilo da jaki rade ono što žele a slabi ono što moraju.
http://www.aaas.org/spp/dser/events/archives/workshops/WS_2003_2004_PET/2003_0221_23_OriginLife/OriginLife_PDFs/recreadings/readingrace.pdf
http://www.academia.edu/268634/The_Search_For_Extraterrestrial_Life_Epistemology_Ethics_and_Worldviews
