Rizici-uspr-2

Iz knjige Rizici globalnih katastrofa prenosimo nkoliko poglavlja.

Više o ovoj knjizi


Dugoročni astrofizički procesi

Fred Adams

2.1 Uvod: fizička eshatologija

Bacimo li dugoročniji pogled u budućnost, videćemo da čitav niz astrofizičkih procesa čeka svoj red dok Zemlja, Sunce, galaksija i kosmos stare. Osnovni astronomski parametri koji opisuju naš svemir sada su izmereni sa uverljivom preciznošću. Skorašnja osmatranja kosmičkog mikrotalasnog pozadinskog zračenja pokazuju da je prostorna geometrija našeg kosmosa ravna (Spergel et al., 2003). Nezavisna merenja odnosa crvenog pomaka i udaljenosti korišćenjem supernovih tipa Ia, ukazuju da se kosmos ubrzano širi i evidentno sadrži značajnu komponentu tamne vakuumske energije (Garnavich et al., 1998; Perlmutter et al., 1999; Riess et al., 1998).[1] Ovaj iznova potvrđeni standardni kosmološki model („Velikog praska“) predstavlja važnu prekretnicu u našem poimanju kosmosa. Uz relativno dobro poznate kosmološke parametre, sada se sa izvesnim stepenom pouzdanosti može predvideti dalji razvoj našeg kosmosa (Adams i Laughlin, 1997). Najbolji astronomski podaci kojima raspolažemo pokazuju da će se naš kosmos širiti zauvek, ili bar dovoljno dugo da se širok spektar astronomskih događaja efektivno okonča.

U drugim poglavljima ove knjige razmatrani su neki kosmički faktor koji mogu da utiču na život na našoj planeti, uključujući tu udare asteroida i kometa (poglavlje 11) i najbliže eksplozije supernova s njihovim pratećim gama zračenjem (poglavlje 12). Dugoročno u budućnosti, povećavaće se izgledi za katastrofične događaje ovog tipa. Uz to, u još dugoročnijem pogledu, otkrivamo da se u našoj kosmološkoj budućnosti mogu desiti i fantastičniji događaji. U ovom poglavlju opisani su pojedini astrofizički događaji koji mogu da utiču na život, na našoj planeti i možda još ponegde, tokom ekstremno dugih vremenskih perioda, pa i onih koji uveliko premašuju trenutnu starost kosmosa.

Ove projekcije zasnovane su na našim sadašnjim saznanjima o astronomiji i zakonima fizike, koji nude čvrst razvojni okvir za razumevanje fizičkog kosmosa (ova tema se ponekad naziva fizička eshatologija – videti pregled u Ćirković 2003).

Što dublje zadiremo u budućnost, neizvesnosti naših projekcija nužno moraju rasti. Ova rasprava zasnovana je na pretpostavci da su zakoni fizike i poznati i nepromenljivi; kako se bude otkrivala nova fizika, ili ako se bude pokazalo kako su fizičke konstante zavisne od vremena, u skladu s tim ova projekcija budućnosti mora biti revidirana.

 


1 „Tamna energija“ uobičajeni je izraz koji objedinjuje različite modele sveprisutnog oblika energije koja prožima čitav kosmos (oko 70% ukupne energije fizičkog kosmosa) i izaziva ubrzano širenje prostorvremena. Najpoznatiji od tih modela je Ajnštajnova kosmološka konstanta, ali ima i drugih pod nazivima kvintesencija, fantomska energija itd. Sve ih karakteriše negativan pritisak, što je u oštrom kontrastu sa svim oblicima energije koje viđamo oko nas i u zemaljskim laboratorijama.

 


U nastavku: SUDBINA ZEMLJE