Astronomski razgovori

Seriju astronomskih razgovora su otpočeli učenici OŠ „Vuk Karadžić“ iz Zrenjanina posećujući Mesijeov maraton i Astronomski kamp na Letenci. Učenici su na predlog svog nastavnika fizike Miše Bracića osmislili pitanja koja su bila osnov za razgovor sa učesnicima koji su na neki način doprineli održavanju ovih astronomskih skupova.

Na Mesijevom maratonu, Letenka 2018 razgovoru se odazvao Laslo Kočmaroš, pobednik na prošlogodišnjem Mesijeovom maratonu.

Molimo vas da se predstavite.

Kočmaroš u vreme prošlogodišnjeg maratona

Zovem se Laslo Kočmaroš živim u Zrenjaninu.

Šta ste po struci, šta radite?

Po struci sam dipl. inž. elektrotehnike. Radim za jedno preduzeće koje se bavi prevozom putnika.

Šta je za vas astronomija?

Astronomija je za mene nauka kojom se amaterski bavim tokom svog slobodnog vremena. Takođe, ona predstavlja i osnovu za druženje sa drugim ljudima.

Od kada se bavite astronomijom? Da li se sećate šta vas je podstaklo i kako ste počeli da se bavite astronomijom?

Astronomijom se bavim od svojih studentskih dana. Sjaj zvezda u takozvanom velikom zimskom šestouglu (Kapela u Kočijašu, Poluks u Blizancima, Procion u Malom Psu, Sirijus u Velikom Psu, Rigel u Orionu i Aldebaran u Biku) koje sam uspeo pronaći prateći kartu neba iz nekadašnjeg časopisa za popularizaciju nauke „Galaksija“ su verovatno bili glavni okidač za dalje bavljenje astronomijom. Usledio je prolazak sjajne Hejl – Bopove komete pored Zemlje u proleće 1997-me godine koju sam iz dvorišta kuće u gradu posmatrao golim okom. Ogroman rep i sjajna glava komete je nešto što nikada neću zaboraviti. Dalje, usledilo je interesovanje za naredne pojave na nebu, nabavka dvogleda, teleskopa…

Šta vam se najviše sviđa u astronomiji i kojom oblašću astronomije se bavite?

Astronomija pokriva veoma široko područje istraživanja prirode i teško da mogu nešto od toga posebno izdvojiti. Možda su to energična dešavanja u okolini neutronskih zvezda i crnih rupa i njihovi akrecioni diskovi. Ili su to pojave Nova i epske eksplozije supernovih ili moćni bljeskovi aktivnih galaktičkih jezgara? Ali kako odvojiti uticaj koje one imaju na okolinu u galaktičkim razmerama? A te galaksije se opet nalaze u mrežama sa drugim galaksijam čineći najveće strukture u vasioni. Sve je u prirodi na neki način povezano i naš plavi kosmički kamičak Zemlja i naša zvezda – patuljak Sunce i njene ostale planete, komete, asteroidi. Sve je to veoma zanimljivo.

Koliko puta ste učestvovali na Mesijeovom maratonu i šta on vama znači?

Gotovo da sam redovan učesnik Mesijeovog maratona od kraja predhodne decenije. M – maraton jeste jedno okupljanje ljubitelja astronomije a pre svega posmatrača, astrofotografa i popularizatora astronomije. To je jedinstvena prilika da sretnem stare znance i upoznam nove ljude i usput, barem na kratko ako vremenski uslovi dozvole da zajedno provedemo noć pod zvezdama uz teleskope.

Šta preporučujete mladim astronomima, početnicima?

Početnici, bilo mlađi ili oni stariji treba da budu svesni da je astronomija jedan vid bavljenja prirodom i ukoliko žele da se ozbiljnije njome bave ne smeju izbegavati dodir sa zvezdanim nebom bilo da ga posmatraju kroz okular teleskopa ili ga snimaju kamerama. Ukoliko toga nema, želja za bavljenjem brzo nestaje.

Želite li nešto da nam kažete što vas nismo pitali?

Po mom mišljenju, lepota astronomije leži u činjenici da je ona svima nama veoma bliska i na neki način razumljiva. Kada kročite dublje u probleme kojima se ona bavi, neminovno ulazite u oblasti koje su teme fundamentalnih nauka kao što je fizika, na primer. U poslednjih sto godina od pojave pojma kvanta pa do danas fizika se u potpunosti promenila i iziskuje izuzetan mentalni napor kako bi se njome bavili. Današnja fizika zahteva potpuno odbacivanje svih naših iskustava kako bi ispravno sledili tok objašnjenja, pre svega u pitanju su gotovo čiste matematičke konstrukcije i običan čovek je jednostavno potpuno izgubljen u njima a u pitanju je istraživanje prirode. Pitam se hoće li se isto to destiti i sa samom astronomijom? Dali će se sudbina poigrati i sa astronomijom i hoće li se sa novim saznanjima divna slika koju imamo o vasioni i prirodi u opšte takođe pretvoriti u samo nekakvu apstraktnu tvorevinu u budućnosti?

Hvala lepo

 

SVE JE FIZIKA Miša Bracić