Nakon uspešnog povratka u junu[1] ruska raketa "Протон" je učestvovala u novoj kosmičkoj misiji. 16. avgusta 2017. u 20:07 po našem, "Протон-М/Бриз-M" (Фаза IV) je sa Bajkonura lansirao prvi vojni komunikacioni satelit tipa "Благовест-11Л" ("Космос 2520"). To je bilo 49. orbitno lansiranje u ovoj godini (45. uspešno) i drugo rakete "Протон" u 2017. Takođe, bilo je to 413. lansiranje "Протонa" u njegovoj dugoj istoriji, 100. verzije "Протон-M" i treće unapređene i pojačane varijante, označene kao "Протон-M Фазa IV".
Lansiranje je proteklo po planu...
'Благовест №11Л'
Ovaj tajanstveni vojni komunikacioni satelit, označen kao "Kosmos 2520" čim je dospeo u kosmos, proizveden je u najvećoj kompaniji za proizvodnju satelita u Rusiji. Kompanija se zove "Rešetnjovljev Informacioni satelitski sistem" i nalazi se u Železnogorsku, bivšem zatvorenom gradu Krasnojarsku-26. Kompanija ima 8.500 zaposlenih, sa platama duplo većim od državnog proseka. "Rešetnjov" zadovoljava dve trećine nacionalnih potreba – recimo, prave sve satelite za navigacioni sistem GLONASS, i trećinu komercijalnih narudžbi Rusije. Satelit je naručilo Ministarstvo odbrane Ruske Federacije, a kompanija ga je napravila koristeći svoju najveću, već proverenu platformu "Экспресс-2000"[2]. Međutim, korisni teret (predajnici Ka i Ku raspona) i sistem za kontrolu položaja konstruisani su u evropskoj kompaniji "Thales Alenia Space" (predajnike su pravili zajedno "Rešetnjov" i "Thales"). "Blagovest 11L" predstavlja prvu kopiju nove serije od četiri planirane "Blagovesti" (14F149). Konstelacija komunikacionih satelita "Blagovest" bi trebalo da bude kompletirana do 2020. i biće komplementarna sa civilnom konstelacijom "Ekspress" koju koristi ruska vlada. Radni vek "11L" bi trebalo da bude 15 godina a biće postavljen na poziiciji od 45° istočno.
Ko bi rekao da se iza ove fasade krije najveća kompanija za proizvodnju satelita u Rusiji.
Poslednja kontrola satelita "Ekspress-AM6" koji je baziran na platforni "Ekspress-2000". Istu platformu koriste i "Ekspress-AM5".
Satelit "Blagovest". Naredbu za njihovu gradnju dao je Anatoli Serdjukov, ruski Ministar odbrane 2007-2012. cilj je bio da vojska kontroliše civilnu satelitsku komunikacionu kompaniju, GPKS, koja operiše sa orbitnom konstelacijom "Ekspress". Zbog ograničenog vojnog značaja projekat deklasifikovan 2015. Sledeći satelit će poleteti do kraja godine, a sledeći par dogodine.
Retke slike "11L". Desno: testiranje otvaranja antena. Satelit ima raspon solarnih panela više od 33 metra, površinu od 88 m2, a davaće makar 14 kW struje. Satelit ima 36 Ka predajnika.
Flota ruskih geostacionarnih državnih satelita.
Raketa 'Протон-М' (Фаза IV)
Оvaj nosač (8K82KM) ima tri stepena. Prazna raketa ima svega 53,65 tona ali 705 tona kada se napuni komponentama goriva i prikači satelit na vrhu. Bez tereta, dimenzije rakete su 42,3×7,4 metra. Sa kompozitnim vrhom, raketa ima visinu od 58,2 metra. U stanju je da ponese 21,6 tona u nisku orbitu visine 200 km i nagiba 51,6°. Takođe može da ponese 6.920 kg na transfernu geostacionarnu orbitu (GTO) ili 3.250 kg direktno na geostacionarnu orbitu (GEO), što je čini drugom najjačom ruskom raketom u upotrebi pored "Angare A5" (takođe "Hruničevljeva"). "Proton-M" je poslednja verzija rakete "Proton" (UR-500) koje konstruišu biroi Vladiimira Čelomeja. Prvi "Proton" je poleteo još 16. jula 1965.
Opšta arhitektura i glavni delovi rakete "Proton-M".
Na "Fazi IV" izvršeno je nekoliko prepravki, tako da je olakšana i zato ima veću nosivost za 150 kg.
Proizvođač raketa "Proton-M" je ruska državna kompanija GKNPC "Hruničev"[3] iz Moskve. Na međunarodnom tržištu, ove rakete nudi i reklamira rusko-američka kompanija "ILS" (International Launch Service), čiji je "Hruničev" glavni nosilac deonica. "Proton-M" nosi dodatni stepen na hipergolično gorivo "Briz-M" (14S43), koji takođe proizvodi "Hruničev". Ista raketa za državne potrebe još uvek koristi "Blok DM-2/DM-3" (11S861), koji koriste kerozin i tečni kiseonik.
"Briz-M" obično mora da se uključi 4 ili 5 puta da bi izneo korisni teret i geostacionarnu orbitu. Ima dimenzije 2,61×4,0 metara, težinu od 2.370 kg (19.800 kg sa gorivom) i ugrađen motor RD-2000 (S5.98M / 14D30) potiska 19,62 kN, kao i četiri motora 11D458M potiska 40 kg i 12 trastera RDMT-12 potiska 1,36 kg. Ima vrlo originalni dizajn, sa centralnim tankom (CTB) sa glavnim motorom i dopunskim toroidnim rezervoarom (DTB).
Dodatni, IV stepen rakete, "Briz-M".
Raketa "Proton-M".
Karakteristike "Protona-M".
Razlike u performansama različitih "faza" rakete "Proton".
Lansirni azimuti sa Bajkonura.
Faze lansiranja rakete. Odvajanje satelita je obavljeno 588,4 sec posle lansiranja, na visini od 151 km i pri brzini od 7.182 m/s.
Konačnu i neopozivu dozvolu za lansiranje dao je zamenik glavnokomandujućeg vazdušno-kosmičkin snagama general-pukovnik A. Golovko, koji je lično prisustvovao lansiranju. Kontrolu leta je obavljao Glavni kontrolni kosmički centar koji nosi ime G.S. Titova.
[1] Ispratio sam taj povratak – tada je lansiran američki satelit "Echostar 21".
[2] Kompanija ja htela da "Ekspress-2000" bude za domaće tržište, a da "Ekspress-4000" bude za prodaju u inostranstvu. 2008. "Rešetnjov" je potpisao ugovor sa evropskim konzorcijumom "Thales Alenia Space", čime su dobili uvid u savremenu tehnologiju njihovih platformi "Spacebus-4000". Evropska platforma je imala ugrađene motore za korekciju putanje, dok je ruska koristila raketni stepen da bi ušla u odgovarajuću orbitu, ali zato ruska daje mnogo jaču struju. Takođe, Rusi garantuju preko 90% šansi da će satelit trajati 15 godina i da će imati dovoljno goriva da sve vreme "popravlja" orbitu.
Na kraju, kompanija nije uspela da pobedi na konkursu za platformu za domaće satelite "Ekspress-AM4", već je pobedio EADS Astrium, danas "Airbus".
[3] Kompanija je čudo: 2009. je a svojih 35.000 zaposlednih, za 12 meseci napravila 25 raketa, dodatnih stepeni i kosmičkih letilica!
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
