Astronautika: misije

Po drugi put u istoriji, objekat napravljen ljudskom rukom napustio je sunčev sistem i uplovio u međuzvezdani prostor naše galaksije. Kosmički aparat “Vojadžer-2” ja izašao iz heliosfere, koja deli naš planetarni sistem od međuzvezdanog prostora.

voyager

“Vojadžer” je izašao iz takozvane heliopauze, oblasti na granicama sunčevog sistema, gde se čestice “toplog” sunčevog vetra susreću sa hladnim i gušćim međuzvezdanim prostorom. Ovo je drugi kosmički aparat koji je dospeo u međuzvezdani prostor, 2012. to je kao prvom uspelo “Vojadžeru-1”. Međutim, naučna oprema drugog “Vojadžera” je u boljem stanju, tako da će naučnici nastaviti da primaju podatke o uslovima koji vladaju sa one strane našeg planetarnog Sistema.           

Trenutno, “Vojadžer-2” je udaljen od Zemlje oko 18 milijardi kilometara i sada se kreće brzinom od 54,000 km/č. Informacijama sa njegovih instrumenata, koje putuju brzinom svetlosti, treba 16,5 časova da stignu do Zemlje. Poređenja radi, svetlost od Sunca do Zemlje putuje samo osam minuta.

Analizom primljenih podataka, naučnici su ustanovili da je “Vojadžer-2” (Voyager) napustio naš planetarni sistem 5. novembra 2018. Kako je trebalo mnogo dodatnih analiza da se to potvrdi, NASA je ovu vest objavila tek nedavno. Ključni uređaj korišćen prilikom određivanja dali je “Vojadžer-2” napustio sunčev sistem je aparatura PLS za analizu plazme (koji je prestao da radi na “Vojadžeru-1” još 1980, davno pre njegovog izlaska u međuzvezdani prostor). Ovaj instrument je donedavno merio potoke plazme koji dolaze sa Sunca. “Vojadžer-2” je praktično leteo kroz prostor u kome je dominirala upravo ova plazma, kao “svedok” njegovog boravka u sunčevom sistemu. Pod uticajem sunčevog vetra, oko našeg planetarnog sistema postoji tanani mehur – heliopauza (heliosfera). Merenjem električne struje koju generišu potoci plazme, uređaj PLS meri brzinu, gustinu, temperature, pritisak i fluks sunčevog vetra. Petog novembra, uređaj je zabeležio nagli pad brzine čestica sunčevog vetra, posle čega PLS više nije registrovao njegove čestice oko “Vojadžera-2”. Na osnovu toga, naučnici su zaključili da je upravo tada aparat presekao heliosferu i uplovio u međuzvezdani prostor.

voyager2

Pored podataka sa uređaja za merenje protoka plazme, podaci sa još tri instrumenta za merenje kosmičkog zračenja, čestica malog naelektrisanja i magnetnog polja su potvrdila da je “Vojadžer-2” tog 5. novembra postao međuzvezdani “putnik”.   

Na osnovu podataka sa oba “Vojadžera” naučnici mogu da analiziraju interakcije između heliosfere i međuzvezdanog vetra koji neprekidno “duva” iz dubina Vaseljena. Ovi podaci se takođe koristi u pripremi projekta misije IMAP koja treba da krene 2024. tokom koje NASA namerava da proučava šta se na rubovima sunčevog sistema i neposrednog međuzvezdanog prostora oko naše heliosfere dešava. Time će naša znanja helifizike, oblasti astrofizike koja se bavi proučavanjem fizike naše zvezde, počev od samog Sunca pa do najdaljih krajeva sunčevog sistema, praktično do zadnjih oblasti dokle dopire sunčev vetar.                 

“Vojadžer-2” je lansiran 20. avgusta 1977, dve nedelje pre “Vojadžera-1”. Na svom putu ka rubovima sunčevog sistema, “Vojadžer-2” je proleteo pored Jupitera, Saturna, Urana i Neptuna i još uvek je jedini aparat koji je posetio dve poslednje planete. Oba aparata nose pozlaćene diskove sa slikama života na Zemlji, zvucima naše planete i porukama vanzemaljskim civilizacijama. Do tada će proteći mnogo, mnogo milenijuma, dok će “Vojadžer-2” ploviti dubinama Vaseljene još nekih 40 hiljada godina pre nego bude prošao pored neke od zvezda.          

Grujica Ivanović
Author: Grujica Ivanović
Menadžer planiranja električnih mreža u australijskoj kompaniji Ergon Energy, magistar elektrotehnike. Napisao je veliki broj članaka iz oblasti istraživanja kosmosa koji su objavljeni u časopisima "Galaksija", "Front", "Duga", "Planeta", "Astronomija", "Astronomski magazin", Spaceflight i “Vasiona”, i u dnevnim listovima "Politika", "Večernje novosti" i "Srpska reč". Takođe, u časopisu Power Transmission and Distribution objavljuje stručne tekstove iz elektrotehnike. Pre odlaska u Australiju radio je u EPS/"Elektrokosmet", dok je na RTV Priština uređivao televizijske emisije “Horizonti nauke” i “Ekološki krug”. Autor je dve knjige iz kosmonautike: "Kosmički vremeplov" (1997, BIGZ, Beograd) o prvim programima čovekovog leta u kosmos i "Salyut: The First Space Station - Triumph and Tragedy" (2008, Springer-Praxis, London-New York) o tragediji posade prve orbitalne stanice "Saljut". Jedan je od inicijatora projekta prvog srpskog veštačkog satelita "Tesla-1". Član je Britanskog interplanetarnog društva i Instituta inženjera Australije.

Zadnji tekstovi:


Komentari   
draško
+1 #1 draško 29-12-2018 23:19
Strašan podatak!
Šteta što Gruja ne odgovara na pitanja.
Recimo, znam da neki instrumenti još uvek rade a podaci se s vremena na vreme šalju na Zemlju. Nigde ne piše o čemu se radi, šta mere ti instrumenti. Kakvi su rezultati tih višegodišnjih, da ne kažem višedecenijskih merenja na obe sonde? OK,čuli smo da su sonde izašle, ali i? Gde su analize drugih podataka?
Dodaj komentar


 


leksikon 190


 

stranica posmatraci2019


 

CURRENT MOON


tvastronomija18