Astronautika: misije

19. marta, ruska kompanija НПО'Лавочкин'poslala je sletni stepen sonde 'ExoMars 2020'u Italiju. Ova ceremonija označava prvi korak u montaži i integraciji sonde koja bi trebalo da poleti 25. jula 2020. uz pomoć ruske rakete 'Протон-M/Бриз-M''ExoMars 2020'je zajednačka misija ESA i Роскосмоса. Ovaj stepen predstavlja vitalni elemenat misije, jer će biti odgovoran za postavljanje rovera 'Rosalinda Frenklin'na Marsovu površinu. Stepen je krštan kao 'Казачок'– mali Kozak – u čast slavne ruske igre. Setimo se da će sonda 'ExoMars 2020'imati ukupnu masu od 2900 kg i sadržaće dva glavna elementa: krstareći stepen ili CM (Carrier Module) od 900 kg, i sletni modul ili DM (Descent Module) od 200 kg. 

em1

em2
Sletni stepen stiže u kompaniju 'Thales-Alenia Space' u Torinu. U blizini grada se nalazi 6 velikih kompanija i preko 400 malih i srednjih firmi, 3 univerziteta i 3 istraživačka centra. Tu su kompanije 'Thales-Alenia Space', 'Alenia Aeronautica', 'Avio', 'Selex Galileo', 'Microtecnica' i 'ALTEC SpA', koje proizvode avioniku i elektroniku, radare, kosmičke trastere, sisteme za naučne satelite i kosmičku infrastrukturu.

Glavni kontraktori misije su NPO Lavočkin sa ruske strane i talijanski ogranak 'Thales Alenia Space' sa strane ESA. Lavočkin je naslednik istoimenog sovjetskog konstruktorskog biroa koji je bio zadužen za izgradnju kosmičkih sondi za SSSR i koji je još uvek zadužen za ruski program planetnih istraživanja. Među ruskim kooperantima nalazi se i Isajevljev KB Himmaš[1], zadužen za hipergolični pogonski sistem koji će imati zadatak da lagano spusti sondu na površinu, kao i kompanija ISS Rešetnjov[2], koja je obezbedila nekoliko elemenata avionike za letilicu i sisteme za elektronapajanje. Ostali evropski kooperanti takođe sudeluju u proizvodnji nekih elemenata avionike, baš kao što Lavočkih sudeluje u konstrukciji krstarećeg stepena ili termo-štita.

Sonda je trebalo da poleti prošle godine te da sleti na Mars negde u ovo doba, ali zbog kašnjenja 'evropskih i ruskih industrijskih aktivnosti' i dopremanja naučnih instrumenata odabran je lansirni prozor u julu 2020.

em3 em4 em5

Konstrukcija sletnog stepena 'ExoMarsa 2020'. Težak je 827,9 kg, od čega je rover težak 310 kg.

em6
Tehnički model površinske platforme 'ExoMars 2020'.

em7
Elementi sletnog modula 'ExoMarsa'.

em8
'ExoMars 2020'.

Kako se približava datum lansiranja, različiti elementi misije će pristizati u Torino kako bi bili integrisani u sondu. Nakon lansiranja sledeće godine, sonda treba da uđe u Marsovu atmosferu u martu 2021. godine. Sletni modul 'ExoMarsa' ima prečnik od 3,8 metara, i veći je od 'Mars Pathfindera', MER-ova, 'Phoenixa' ili 'InSIGHT-a' (2,65 m) ili 'Vikinga' (3,51 m), ali je manji od 'Curiosityja' i 'Marsa 2020' (4,5 m). Za bezbedno putovanje kroz atmosferu biće zadužena 4 padobrana: 2 stabilizaciona i 2 glavna.

em9
Padobrani 'ExoMarsa 2020'.

em10

Testovi termičke otpornosti padobrana 'ExoMarsa 2020'.

em11
Sekvenca spuštanja na površinu. Tehnika je već viđena... ali davno.

Uz malo sreće, 'ExoMars 2020' će sleteti u region Oxia Planum. Biće to prva sonda koja će pokušati da spusti rover na Marsovu površinu koristeći sletni stepen opremljen stajnim trapom, šema koja je do sada uspešno korišćena samo na Mesecu u dve sovjetske misije 'Lunohoda'. Kineski rover će 2020. takođe koristiti ovakav sistem sletanja. Rover 'Rosalind Franklin', težine 345 kg, spustiće se na tlo jednom od dve rasklapajuće rampe, i otpočeti šestomesečnu misiju. Glavna alatka rovera je njegova bušilica, koja će prvi put omogućiti bušenje Marsove površine do dubine od 2 metra, gde postoji mogućnost da leži organska materija na koju nije uticalo kosmičko zračenje. Njegovih 9 naučnih instrumenata, ukupne težine 45 kg, pokušaće da tokom polugodišnje primarne misije otkriju biomarkere na Marsu.

em12
Elementi sonde.

em13
Testiranja rampe za spuštanje rovera sa lendera na površinu Marsa.

em14
Montaža modela krstarećeg stepena.

Funkcija sletnog stepena 'Kazačok' neće biti ograničena samo na nošenje rovera 'Rosalind Franklin', jer će on poneti i 13 instrumenata koji će proučavati površinu Crvene planete makar godinu dana. Među njima će se naći i 4 panoramske kamere, meteorološka stanica, seizmometar, magnetometar i nekoliko spektrometara. ESA iRoskosmossu se ozbiljno kladili na ovu misiju. Prvobitno poznata kao 'ExoMars 2018', misija je nastavila nakon što se NASA povukla iz Evrope a ESA odlučila da nastavi dalje uz pomoć Rusije. 'ExoMars 2020' će biti prva misija na Marsovu površinu koju će poslati Roskosmos i ESA nakon nekoliko neuspeha ('Mars 96' i 'Fobos-grunt' za Rusiju i 'Beagle 2' i 'Schiaparelli' za ESA). Prekrstimo se i nadajmo se da u martu 2021. nećemo biti nemi svedoci još jednog katastrofičnog pada na površinu...

em15
Instrumenti ruskog sletnog stepena. LARA su napravili Belgijanci, HABIT Šveđani, neke meteo-senzore Španci, MAIGRET Česi, a ostalo Rusi. Sve instrumente i podsisteme pokretaće struja iz solarnih panela i akumulatora, iako su Rusi iz ISS Rešetnjova razmišljali i o nuklearnom pogonu.

em16
'Airbusov' rover 'Rosalind Franklin' je dobio ime po engleskoj hemičarki i rengentskoj kristalografičarki koja se pre 80 godina bavila molekulskom strukturom DNK.

em17
Mesto sletanja 'ExoMarsa' u Oxia Planumu.

 

[1]To je zapravo 'Konstruktorski biro hemijske mašinogradnje' iz podmoskovskog grada Koroljeva, poznat i pod skraćenicom KBHM (КБХМ). Njihov posao je proizvodnja raketnih motora i trastera za planetne misije, interkontinentalne projektile, krstareće projektile itd.

[2]To su 'Informacioni satelitski sistemi' iz Krasnojarska, kompanija za proizvodnju satelita, koja već više od 20 godina sarađuje sa francuskom kompanijom 'Thales Alenia Space'. 


Draško Dragović
Author: Draško Dragović
Dipl inž. Drago (Draško) I. Dragović, napisao je više naučno popularnih knjiga, te više stotina članaka za Astronomski magazin i Astronomiju, a učestvovao je i u nekoliko radio i TV emisija i intervjua. Interesuje ga pre svega astronautika i fizika, ali i sve teme savremenih tehnologija XXI veka, čiji detalji i problematika često nisu poznati široj čitalačkoj publici. Izgradio je svoj stil, lak i neformalan, često duhovit i lucidan. Uvek je spreman na saradnju sa svojim čitaocima i otvoren za sve vidove komunikacije i pomoći. Dragovićeve najpoznatije knjige su "KALENDAR KROZ ISTORIJU", "MOLIM TE OBJASNI MI" i nova enciklopedija "NEKA VELIKA OTKRIĆA I PRONALASCI KOJA SU PROMENILA ISTORIJU ČOVEČANSTVA"

Zadnji tekstovi:


Dodaj komentar


 

tranzit logo


leksikon 190


 

stranica posmatraci2019


 

CURRENT MOON


tvastronomija18