Astronautika: misije

Japanski robot je na sigurnom nakon eksplozivnog SCI eksperimenta kojim je napravljen veštački krater na Rjugi, o čemu sam detaljnije pisao u poslednjem textu. JAXA je objavila slike sa DCAM3, male kamere koji je 'Hajabusa 2' ostavila da lebdi i snimi eksploziju i formiranje kratera, tj. oblak krhotina raspršenih po kosmosu.

r1
Sliku je snimila juče kamera DCAM3. Oblak prašine se viidi na desnom obodu asteroida naspram crnila kosmosa.

r2
Kropovan deo slike na kome se vidi nastajanje udarnog kratera.

Kosmička sonda je uspešno izvela manevar sakrivanja od krhotina eksplozije iza asteroida, i sada joj predstoji dvonedeljno putovanje koje će je odvesti na preko 100 km daleko od Rjuge dok se krhotine ili ne slegnu ili ne odlete u kosmos.

'Hajabusa 2' je napustila svoju startnu poziciju u 04:00 UTC 4. aprila i počela da se spušta ka asteroidu brzinom od 40 cm u sekundi. Na oko 5 km od površine usporila je na samo 10 sm u sekundi, a kontrolori iz Jaxe su započeli poslednje pripreme. Ciljani region za SCI je ušao u vidno polje u 19:35 UTC:

r3
Navigaciona slika načinjena prekjuče. Desno je zona za SCI.

JAXA je nastavila da prima slike u realnom vremenu sa sonde sve vreme dok je nišanila SCI paket i prebacivala se u potpuno autonoman režim. Poslednja slika, primljena 5. aprila u 01:21 UTC, nije u potpunosti daunlinkovana sa letilice:

r4

U 01:56 UTC, 'Hajabusa' je ispalila SCI, a Jaxini zvaničnici su javili da će se spuštati ka Rjugi brzinom od oko 5 cm u sekundi. SCI je imao 40-minutni tajmer ('štopericu'), što znači da je trebalo da se spusti na visinu između 500 i 380 metara pre detonacije, što je nešto veća visina nego što sam naveo u prethodnom textu na ovu temu.

Loše vremenske prilike iznad Jaxinog kosmičkog centra Usuda naterale su kontrolore da signal sa sonde ide preko Nasine DSN mreže, izazivajući malo dodatno kašnjenje u telemetriji. Zbog toga su potvrde lansiranja SCI, horizontalnog povlačenja, izbacivanja DCAM3 i vertikalnog povlačenja imala malo kašnjenje od planiranog vremena, što je povećavalo tenziju u kontrolnoj sobi.

r5
Uređaj (običan japanski 'feder') na 'Hajabusi 2' kojim je 'ispaljen' impaktor SCI.


Ali potvrda je ipak stigla! Nakon kratke neizvesnosti, JAXA je potvrdila da je sve proteklo prema planu, te da je 'Hajabusa' počela da prima signale sa DCAM3 dok je polako padala iza Rjuge. Nešto pre toga, JAXA je objavila sliku replike DCAM3. Jako je mala!

r6

'Hajabusa 2' je bila zaštićena i na vezi, ali šta se dešavalo sa samim SCI? Jedini način da se utvrdi da li je eksploziv proradio i napravio veštački krater bile su slike kamere DCAM3, a kasnije potraga za samim kraterom. DCAM3 je prenosila analogni signal niske rezolucije ka 'Hajabusi 2' u realnom vremenu, a slike bolje rezolucije čuvala u memoriji za kasnije. Kamera je posedovala tročasovne baterije, što je bilo dovoljno za slanje svega ka 'Hajabusi' pre nego što zauvek ućuti.

Kasno popodne po japanskom vremenu, JAXA je objavila prve zrnaste fotose sa DCAM3, potvrđujući da je SCI uradio svoj posao!

r7
Kamera je uspešno fotografisala izbačeni materijal kada je SCI udario u Rjuginu površinu. Ovo je bio prvi takav eksperiment izveden u istoriji! Kasnije će biti istražen i sam krater.

r8
Na sledećem tvitu, JAXA je javila da je DCAM3 radila 4 sata umesto 3!

Sad treba da čekamo 2 nedelje da se 'Hajabusa 2' vrati na početnu poziciju i vidimo kako izgleda udarni krater. Baš me interesuje...

Draško Dragović
Author: Draško Dragović
Dipl inž. Drago (Draško) I. Dragović, napisao je više naučno popularnih knjiga, te više stotina članaka za Astronomski magazin i Astronomiju, a učestvovao je i u nekoliko radio i TV emisija i intervjua. Interesuje ga pre svega astronautika i fizika, ali i sve teme savremenih tehnologija XXI veka, čiji detalji i problematika često nisu poznati široj čitalačkoj publici. Izgradio je svoj stil, lak i neformalan, često duhovit i lucidan. Uvek je spreman na saradnju sa svojim čitaocima i otvoren za sve vidove komunikacije i pomoći. Dragovićeve najpoznatije knjige su "KALENDAR KROZ ISTORIJU", "MOLIM TE OBJASNI MI" i nova enciklopedija "NEKA VELIKA OTKRIĆA I PRONALASCI KOJA SU PROMENILA ISTORIJU ČOVEČANSTVA"

Zadnji tekstovi:


Dodaj komentar


 
 leksikon 190


stranica posmatraci2019

CURRENT MOON


tvastronomija18