Astronautika: misije

Ima par ne-direktno-kosmičkih tema koje su mi oduvek bile interesantne. Nekad davno je postojalo vreme kada sam bio naivan (da ne kažem nešto drugo) i verovao da razvoj naše civilizacije u smeru kosmosa zavisi samo od naše dobre volje i lepih i naprednih ideja. Sada je klatno otišlo na drugu stranu – sada verujem da su to nebitne stvari a da se igre vode na sasvim drugim frontovima. Jedan od frontova se zove – finansije. Gde su pare tu je i Trump (i obrnuto), pa da vidimo šta u SAD ima novo.

n1
Nasin direktor je obećao da će 2024. na Mesec poleteti jedna žena! Rekao je:
'We're doing this in a way that's never been done before'.

Pre neki dan, Bela kuća je objavila zahtev za dugoočekivanu budžetsku transfuziju Nasi. Predlog obuhvata dodatnih $1,6 milijardi koje bi trebalo da ubrzaju napor slanja ljudi na Mesec do 2024. godine. To bi povećalo predsednikov budžetski zahtev za Nasu od $22,6 milijardi za fiskalnu 2020. godinu, što je približno za $1,1 milijardu odn. 5% više od iznosa koji je Kongres osigurao prošle godine.

Ta lova bi trebalo da omogući novokrštenom projektu 'Artemis' da 'podrži razvoj sistema za komercijalna sletanja ljudi na Mesec' tri godine ranije nego što je prvobitno planirano, da reši kašnjenja u razvoju teške rakete 'SLS' i kapsule 'Orion', da pospeši razvoj tehnologije vezane za rad na površini Meseca, kao i da podrži dodatne naučne misije na Mesečevom južnom polu.

U martu, nakon što je podpredsednik Amerike Pens pozvao Nasu da ubrza lunarne radove koristeći 'sva potrebna sredstva', osvanule su u medijima razmišljanja sledećeg tipa. Casey Dreier, advokat i viši savetnik za kosmička pitanja se pitao:

'Koliko ozbiljno treba da shvatimo ovu najavu? Pogledajmo dodatni zahtev. Ako u najavi vidimo značajan porast u finansiranju, onda stvar treba shvatiti ozbiljno. Ako ne, onda ništa. Retorika je jeftina. Milijarde dolara potrebnih za ubrzanje lunarnog programa to nisu.'

Skromno povećanje od 5% za Nasu predloženo za sledeću godinu, iako je dobrodošla inekcija, ne predstavlja ozbiljan podstrek spuštanju Amerikanaca na Mesec 2024. godine.

Nedavna objava nije sadržavala bitne pojedinosti o dugoročnim troškovima za ubrzavanje programa. Nije čak detaljno opisano ni koliko će dodatnih sredstava biti dodeljeno u sledećih 5 godina, što je standardan period planiranja Nasinih programa.

U nedeljama koje su prethodile ovoj najavi, pojavljivale su se izjave iskusnih aeronautičkih inženjera i menadžera koji su povezani sa Nasom. Većina pitanja upućen njima se vrtela oko ključnog podatka: Koliko bi budžet bio neophodan za sletanje na Mesec do 2024.

Nezavisne procene svih govore da bi u toku sledećih 5 godina bilo potrebno 4 ili 5 milijardi godišnje, odn. između $20 i $25 milijardi ukupno, da bi NASA poslala astronaute na Mesec. Eric Berger je za 'ArsTechnicu' izjavioda su neke njegove interne procene stigle do cifre od čak $40 milijardi! Ovaj dodatni budžet, uz pretpostavku da će se nastaviti godišnji rast od 1% (u skladu sa prethodnim Nasinim predlogom), sugeriše da je Bela kuća spremna da izdvoji samo $9 milijardi za 5 godina kako bi postigla pominjano ubrzanje cilja. To nije ništa, ali za povratak Jenkija na Mesec do 2024. jeste ništa.

Većina je bila razočarana ovim predlogom. Ipak, gledajući pojedinačno, predložena investiranja bi mogla da budu produktivna (iako se u Americi mišljenja stručnjaka o daljem ulaganju u 'SLS' i 'Orion' veoma razlikuju). Investicije imaju smisla jedino ako se gleda desetogodišnja obaveza Amera da se vrate na Mesec. Dobra je vest da nije predloženo da se ijedan Nasin program financijski skreše u korist projekta 'Artemis'.

Međutim, kancelarija za budžet Bele kuće dužna je da se drži budžetskih ograničenja, tako da svako povećanje Nasinog budžeta mora da bude 'neutralizovano' predlogom za rezovima negde drugde. To 'negde drugde' je fond Pella_Granta, koji pomaže siromašnim đacima da upišu koledže. Fond tehnički ostvaruje višak, tako da nijedan trenutni korisnik neće biti pogođen, ali optika takvog predloga je, u najboljem slučaju, strašna. Takav politički okvir, koji nije samo provokativan za Trumpovu političku opoziciju već je i suštinski nepotreban, pogreška koja će potkopati napore administracije da se vrati na Mesec. Ono što mnoge Amere zabrinjava, to je da će predlog korišćenja sredstava iz popularnog obrazovnog programa važnog za Demokrate[1]pokrenuti novo stranačko protivljenje kosmičkom istraživanju, što je rezultat koji niko normalan ne priželjkuje.

Srećom, Kongres ne mora da poštuje vlastita ograničenja u potrošnji. Ustvari, Kongres je to ignorisao svake godine od 2013. Ako Kongres ponovo podigne granicu, moguće je da će Ameri imati i Pell Granta, potpuno finansiranje naučnih istraživanja, i skromno povećanje napora u letovima ljudi u kosmos. Beloj kući bi bilo mudro da podrži dvostranački dogovor o pravednijoj domaćoj potrošnji kako bi osigurala svoje prioritete u lunarnim istraživanjima.

NASA ima još jedan politički kamen spoticanja. Demokratski Zestupnički dom neće želeti da dozvoli političku 'pobedu' od sletanja na Mesec u poslednjoj godini Trumpovog predsedničkog mandata (ako pobedi ponovo, a ja predviđam da hoće). Praktično govoreći, ako Kongres i odobri ovo budžetsko povećanje za Nasu kako je predloženo, verovatnoća uspešnog sletanja 2024. na Mesec je jako niska zbog političke klime. Možda će Kongres uspeti da provuče predlog kao investiciju u letove sa ljudskom posadom van Zemlje.

Uprkos rastućoj retorici, ovo je ipak skroman predlog koji, kako je predloženo, treba da troši sredstva iz vrlo neukusnih izvora. Ali nije moralo tako. Ironično, velika pažnja koju je Bela kuća poklonila projektu 'Artemis' potkopala je njegove šanse za uspeh. Da je projekat predložen u okviru redovnog budžetskog zahteva u martu, bio bi razmatran u okviru redovnog kongresnog postupka za dodelu sredstava. Nadajmo se da će projekat nastaviti da bude tretiran kao pozitivna, podsticajna i ujedinjujuća prilika , a ne kao meta koju će gađati protivnici.

n2 

[1]To su Hilari & co., a Trump je Republikanac.

Draško Dragović
Author: Draško Dragović
Dipl inž. Drago (Draško) I. Dragović, napisao je više naučno popularnih knjiga, te više stotina članaka za Astronomski magazin i Astronomiju, a učestvovao je i u nekoliko radio i TV emisija i intervjua. Interesuje ga pre svega astronautika i fizika, ali i sve teme savremenih tehnologija XXI veka, čiji detalji i problematika često nisu poznati široj čitalačkoj publici. Izgradio je svoj stil, lak i neformalan, često duhovit i lucidan. Uvek je spreman na saradnju sa svojim čitaocima i otvoren za sve vidove komunikacije i pomoći. Dragovićeve najpoznatije knjige su "KALENDAR KROZ ISTORIJU", "MOLIM TE OBJASNI MI" i nova enciklopedija "NEKA VELIKA OTKRIĆA I PRONALASCI KOJA SU PROMENILA ISTORIJU ČOVEČANSTVA"

Zadnji tekstovi: