Astronautika: misije

zona-pada
Područje mogućeg pada Fobos Grunta

Pres služba "Roskosmosa" je objavila da stručnjaci ruske kosmičke agencije neprekidno kontrolišu smanjenje visine orbite kosmičkog aparata (KA) "Fobos-Grunt".
Prema podacima od 6. januara 2012. osnovni parametri orbite KA su:

•    Apogej - 229,4km
•    Perigje - 189,2km
•    Nagib - 51,49 stepeni
•    Period jednog obilaska - 88,43 min

Operatvina grupa koja prati kruženje KA oko Zemlje kaže da će aparat ući u guste slojeve atmosfere u periodu između 10. i 21. januara 2012. uz prognozu da će se to najverovatnije desiti sredinom tog intervala, 15. januara.

Ruski oficijelni izvori još uvek ne žele da spekulišu sa mestom pada nesagorelih delova aparata, uz napomenu da se to može desiti praktično u svakoj tački između 51,4 stepena južne i 51,4 severne geografske širine.

Tačno mesto pada nesagorelih delova KA moguće je precizirati dan pre ulaska KA u atmosferu. Kao što smo javljali, pojedini američki izvori pretpostavljaju da će aparat pasti na teritoriju Avganistana.

Takođe, Operativna grupa "Roskosmosa" potvrđuje da je moguće da na Zemlju padne 20-30 delova KA izradjenih o toplotno-otpornih materijala, ukupne mase do 200 kg.
Prema pres službi "Roskosmosa" višegodišnja međunarodna statistika pokazuje da kosmički aparati koji silaze sa orbite praktično u potpunosti sagorevaju u gustim slojevima atmosfere uglavnom na visinama od oko 100 kilometara.

Prema tim statistikama, nesagoreli fragmenti nisu ugrozili bezbednost ljudi.

fobos-grunt-model


Prethodni članci o FG:


Grujica Ivanović
Author: Grujica Ivanović
Menadžer planiranja električnih mreža u australijskoj kompaniji Ergon Energy, magistar elektrotehnike. Napisao je veliki broj članaka iz oblasti istraživanja kosmosa koji su objavljeni u časopisima "Galaksija", "Front", "Duga", "Planeta", "Astronomija", "Astronomski magazin", Spaceflight i “Vasiona”, i u dnevnim listovima "Politika", "Večernje novosti" i "Srpska reč". Takođe, u časopisu Power Transmission and Distribution objavljuje stručne tekstove iz elektrotehnike. Pre odlaska u Australiju radio je u EPS/"Elektrokosmet", dok je na RTV Priština uređivao televizijske emisije “Horizonti nauke” i “Ekološki krug”. Autor je dve knjige iz kosmonautike: "Kosmički vremeplov" (1997, BIGZ, Beograd) o prvim programima čovekovog leta u kosmos i "Salyut: The First Space Station - Triumph and Tragedy" (2008, Springer-Praxis, London-New York) o tragediji posade prve orbitalne stanice "Saljut". Jedan je od inicijatora projekta prvog srpskog veštačkog satelita "Tesla-1". Član je Britanskog interplanetarnog društva i Instituta inženjera Australije.

Zadnji tekstovi:


Komentari   
Stranac
0 #2 Stranac 10-01-2012 03:23
@FG
Da, i jas sam to primetio u izjavi Popovkina.
Nego evo jedna spekulacija da nas "...potseti na ta vremena...": U drugoj polovini sezdesetih soveti imalu su cesta misteriozna otkazivnanja kosmickih aparata, onda je na Apolo 13 eksplodirao eksterni rezervoar i posle toga misteriozna otkazivanja kod sovetskih aparata vise nije bilo
mmcc
0 #1 mmcc 09-01-2012 20:07
Šire na ovu temu, čini mi se, ne bi bilo na odmet pročitati intervju V.Popovkina, direktora "Roskosmosa, u broju (od 9.o.m.) "Izvestije", posebno deo o "moćnim sredstvima uticaja na kosmičke aparate". Sećam se vremena kada je kosmos bukvalno bio zona visokih političkih ambicija. Nije valjda da se "podsećamo" na ta vremena. Tekst G.Ivanovića je više nego korektan.
Dodaj komentar


 


leksikon 190


 

stranica posmatraci2019


 

CURRENT MOON


tvastronomija18