U vrtlogu zbivanja u i oko Ukrajine, kosmički program ove države je potpuno potisnut u drugi plan. Obustava rada u vodećoj ukrajinskoj raketno-kosmičkoj kompaniji “Južmašzavod” u Dnjepropetrovsku, tokom marta bio je poslednja opomena Kijevu da nešto podhitno uradi. Spas, po svemu sudeći dolazi iz Turske.
“Južmaš“, jedna od najvećih raketno-kosmičkih organizacija bivšeg Sovjetskog Saveza i godinama ponos ukrajinske industrije, od početka krize u ovoj državi, prolazi kroz najteža iskušenja. U firmi u kojoj su se proizvodile interkontinentalne rakete, nosači nuklearnih bojevih glava koje su mogle da poseju pustoš po državama suprotnog, zapadnog bloka, gotovo sve je stalo. Krajem februara objavljeno je da radnici ove firme, njih 13000, započinju jednomesečnu obustavu rada, kao upozorenje Kijevu da se ukrajinski kosmos nalazi u komi. Samo nekoliko dana kasnije, iz Rusije je stigla vest da Moskva obustavlja kupovinu ukrajinskih raketa-nosača (RN) “Zenit”, praktično najznačajnijeg proizvoda kompanije “Južmaš“.
Sve je ovo proteklo u ratom i ekonomskim problemima oprhvanoj Ukrajini gotovo bez ikakvog odjeka. Malo kome je tamo i pre rata bilo do kosmosa. Na primer, za 2014. budžet Ukrajine za nacionalni kosmički program je iznosio 10 miliona grivena (oko 413,000 eura), ali je od ove sume isplaćeno manje od pet miliona.
Medjutim, dogadjanja u “Južmašu” prevazilaze regionalne i nacionalne sfere, jer je ova firma jedan od učesnika na svetskom kosmičkom tržištu. Njene RK “Zenit” su kičma rusko-medjunarodnih projekata “Morski start” i “Kopneni start”. U okviru prvog, “Zeniti” sa morske platforme nose u orbitu veštačke satelite na komercijalnoj osnovi. To isto rade u u projektu “Kopneni start”, ali ne sa morske platforme već sa jedne od rampi kosmodorma u Bajkonuru. Prvi stepen RN Antares američke kompanije OSC je modifikacija prvog stepena RN “Zenit” (istina, sa drugim raketnim motorima), dok je drugi stepen evropske lake RN Vega razvijen u saradnji ESA-e i Ukrajine. “Južmaš“ takodje već dvanaest godina radi na ukrajinsko-brazilsko projektu “Alkantara-Ciklon”.
I u svakom od ovih projekata ima toliko problema, da njihova budućnost izgleda prilično zamagljeno. Još uvek su sveža sećanja na spektakularnu eksploziju rakete “Zenit” odmah posle lansiranja sa morske platforme sistema “Morski start”. Ovaj neuspeh je toliko uzdrmao buduće planove projekta “Morski start”, da je Rusija, kao što smo naveli, otkazala kupovinu raketa “Zenit”. Istovremeno, uveliko radi na tome da nadje rešenje za projekat “Morski start” koje je ekonomski najpovoljnije.
Raketa-nosač "Zenit-2" na lansirnoj rampi "Morskog starta"
Pored “Zenita”, Rusija lagano krfeće ledja projektu RN “Dnjepar”, čiji se sistemi dobrim delom izradjuju u Ukrajini.
Kao i “Zenit”, snimci rakete-nosača Antares kompanije OSC kako pada na lansirnu rampu odmah posle starta još uvek kruže svetom. A njen prvi stepen predstavlja modifikaciju prvog stepena ukrajinskog “Zenita”.
Konačno, iz Brazila stiže vest da ova država obustavlja učešću u brazilsko-ukrajinskom projektu “Alkantara-Ciklon Spejs”. Ovaj projekat je potpisan još 2003. i obuhvatao je gradnju lansirne rampe na brazilskom kosmodromu Alkantara za ukrajinsku raketu “Ciklon-4” koja bi, na komercijalnoj osnovi bila korišćena za lansiranje satelita na geostacionarnu orbitu. Zbog povoljne lokacije kosmodroma, bilo je planirano da zajednički ove dve države uskoče na trište lansiranja telekomunikacionih satelita. Prvi start je bio planiran 2006, ali je zbog različitih problema sa obe strane okeana došlo do otezanja razvoja projekta. Brazil sada okreće ledja ovom projektu, jer je cena ukrajinske RN “Ciklon” u medjuvremenu toliko porasla da posle potrošenih 300 miliona dolara nastavak ovog projekta nije više rentabilan.
Odluku o prestanku saradnje sa Ukrajinom na ovom projektu potpisala je Dilma Rusef, predsednica Brazila, posle izveštaja tima stručnjaka koji su detaljno proanalizirali trenutni status i buduće tehno-ekonomske rizike projekta. Pretpostavlja se da su pored porasta troškova projekta, značajnu ulogu u donošenju ove odluke imali i brazilski vojni krugovi pod čijom kontrolom je nacionalni kosmički program ove države, a koji nikada nisu blagonaklono gledali na saradnju sa Ukrajinom.
Maketa rakete-nosača "Ciklon-4" na rampi brazilskog kosmodoma Alkantara
Konačno, prvi ukrajinski satelit “Libid”, koga je trebala Rusija da lansira u kosmos, nalazi se konzervisan u pogonima kompanije “Rešetnjev” gde je proizveden, jer Ukrajina nema para da plati njegovo lansiranje.
Zavod u Dnjepropetrovsku je jedan od simbola ukrajinske industrije. Njegovo funkcionisanje praktično govori o potencijalima kompletne ukrajinske privrede, o njenim mogućnostima i njenom stanju. “Južmaš“ je pokazatelj državne ekonomske politike. Zbog toga se obustava rada u ovom gigantu može posmatrati sa jedne strane kao indikator stanja ukrajinske privrede, a sa druge kao poslednji vapaj ukrajinskog kosmosa. U pismu koje je upućeno prvom čoveku Dnjepropetrovska, kontarverznom biznismenu Igoru Kolomojskom, radnici Južnog zavoda mašinogradnje koji nosi ime A. M. Makarova (što je puni naziv “Južmaša“) traže da im se isplate sva dugovanja koja iznose oko 80 miliona grivena. U pismu je izmedju ostalog napisano da je zavod od strateškog značaja za kosmičku i odbrambenu industriju i da nesme biti zatvoren.
Ovaj bunt je poslednji u nizu već nekoliko okupljanja nezadovoljnih radnika koji od jula pošle godine nisu primili plate. O kritičnom stanju u “Južmašu“ njegovo rukovodstva ništa ne govori. U dva navrata su se na sajtu zavoda pojavile informacije koje su dosta podrobno govorile o stanju u firmi, ali su posle samo nekoliko dana povučene, tako da oficijelnih izjava rukovodstva kosmičkog giganta nema.
Ono što je poznato je da su zbog pada potražnje i kupovine proizvoda ove firme, ukupna obrtna finansijska sredstva “Južmaša“ smanjena za četiri puta. Pri tome je nivo saradnje sa Rusijom, najvećim partnerom Ukrajine smanjen za 60 puta! Zbog gubitka projekata sa Rusijom, deficit obrtnih sredstava “Južmaša“ je na kraju 2014. iznosio oko 700 miliona grivena (preko 30 miliona eura), dok su ukupni dugovi firme oko 640 miliona. U ovu sumu su i neisplaćene plate i socijalna davanja – ukupno 140 miliona.
U “Južmašu“ sada veliki broj pogona ne radi. U jednom od njih još uvek se izradjuju trombloni, projektovani još u vreme kada je direktor zavoda bio Leonid Kučma, koji je kasnije bio predsednik Ukrajine. Govori se da državnog zahteva za njihovu prozivodnju u stvari nema, da se rade u paketima od po nekoliko desetina, i da na njihovoj montaži rade volonteri.
Dok dobro izrežirana i projektovana kriza u Ukrajini nije uzela maha, najveĆi partner “Južmaša“ je bila Rusija, koja je redovno isplaćivala sve što je naručila. Jedan od najvećih takvih projekata su konstruktorske analize i produžetak resursa interkontinentalnih raketa 36M2 “Voevoda” i raketnog sistema RS-18 (poznatog na Zapadu pod imenom “Satana”) koje se nalaze u naoružanju raketno-kosmičkih vojski Rusije. Godine 2001. “Južmaš“ je posetio ruski predsednik Vladimir Putin, kao potvrda strateškog značaja ova kompanija za Rusiju. Dvanaest godina kasnije, u jesen 2013. “Južmaš“ je posetio i vicepremijer Rusije Dmitrij Rogozin. On je rukovodstvu firme obećao mnogo novih projekata (i para) za potrebe ruske raketno-kosmičke i odbrambemen industrije.
Vladimir Putin za vreme posete "Južmašu" 2001. razgovara sa Leonidom Kučmom
Sada, kada je sa Rusijom praktično sve prekinuto, “Južmašu“ su prekopotrebni veliki projekti sa drugim partnerima. Od projekta Alkantara sa Brazilom, kako smo već naveli nema više ništa, dok u Evropi i u SAD nema neke posebne zainteresovanosti da zajedničim projektima pomognu “Južmašu“. Jedno vreme se govorilo o tome da “Južmašu“ u stvari može da pomogne samo država nekim velikim odbrambenim projektom od nacionalnog značaja za Ukrajinu. To je čak rekao i predsednik Petr Porošenko kada je oktobra prošle godine posetio “Južmaš“. Kažu da su ga sproveli samo kroz “paradne” pogone, dok su oni polurazrušeni naravno izbačeni iz plana posete.
I ovde se ova spirala nevolja “Južmaša“ ne zatvara. Posle posete gubernatora Dnjeprpetrovska već spomenutog magnata Kolomojskog, s vremena na vreme sa teritorije zavoda nestaju velike količine metala. O tome se javno ne govori, nema oficijelnih izjava, ali o ovome lokalnim novinarima govore nezadovoljni radnici.
Hod po mukama “Južmaša“ je započeo pre deset godina, u vreme predsednika Viktora Jučšenka. Njega kosmos uopšte nije interesovao. Kažu da kada je jednom posetio Dnjepropetrovsk, okupljenim rukovodiocima “Južmaša“ je tri sata govorio o svojim lovačkim veštinama. Jedan radnik sa stažom od 30 godina, je rekao da je pod Juščenkom bilo najgore, daleko teže nego u vreme raspada Sovjetskog Saveza. Naime, početkom 90-ih dobar deo zavoda je prešao sa kosmičke na “zemaljsku” tematiku, proizvodio je taktore i trolejbuse za Češko tržište. Tako je i preživeo sve te teške godine, ali je neodgovorna politika Kijeva u vreme Juščenka sve preokrenula. Zanimljivo je da “Južmaš“, koji je u godinama Hladnog rata proizvodio i po 300 raketa godišnje, i dalje radi trolejbuse, ali zbog njihove prevelike cene lokalne vlasti ne žure da ih kupe.
Za sudbinu ukrajinskog kosmosa, zabrinut je i prvi ukrajinski kosmonaut Leonid Kadenjuk, koji je 1997. obavio kosmički let na američkom šatlu Columbia. On smatra da Ukrajina još uvek raspolaže mogućnostima za dalji razvoj nacionalne raketno-kosmičke industrije i da iznad svega sačuva status kosmičke države.
“Iako se u svetu kosmičkim tehnologijama trenutno bavi oko 60 država, samo njih šest-sedam, uključujući Ukrajinu, ima potencijale za puni ciklus razvoja kosmičke tehnike. Puni ciklus podrazumeva projektovanje, proizvodnju, lansiranje u kosmos i korišćenje kosmičkih aparata”, kaže jedini ukrajinski kosmonaut koji se svojevremeno u vreme SSSR-a pripremao za letove na sovjetskom krilatom orbitalnom brodu “Buran”.
Ukrajina ima velike kosmičke potencijale - Leonid Kadenjuk, prvi ukrajinski kosmonaut
Kadenjuk kaže da je posle raspada SSSR-a trećina raketno-kosmičkog i proizvodnog potencijala ostalo na teritorije Ukrajine. “Medjutim, na žalost, država praktično ne finansira ovu za svaku državu tako značajnu oblast. Razlog za ovo je što oni koji donose odluke o kosmosičkoj industriji ne shvataju njen značaj”. Po njemu, u Ukrajini postoji ogromna disproporcija izmedju velikih mogućnosti nacionalne raketno-kosmičke industrije i njene izuzetno niske iskorišćenosti. Na primer, ukrajinski naučnici rade na razvoju ekološki čistih raketa-nosača “Majak”, raketnih motora na tečno i čvrsto gorivo i modula koji mogu biti korišćeni u istraživanjima Meseca.
Bunt iz “Južmaša“ je u Kijevu vrlo ozbiljno shvaćen. Sredinom februara, na inicijativu novopostavljenog direktora Državne kosmičke agencije Ukrajine Olega Uruskog, održan je sastanak na kome se razgovaralo o tome kako prebroditi sve ove nedaće u koje je zapao “Južmaš“. Na sastanku su prisustvovali rukovodioc “Južmaša“ Sergej Vojt, predstavnici administracije predsednika Porošenka, narodni deputati parlementa Ukrajine i Aleksandar Degtjarev, direktor Kontruktorskog biroa “Južnoe” koji nosi ime proslavljenog konstruktora Mihaila Jangelja.
Rukovodioc Državne kosmičke agencije Ukrajine Oleg Uruskij (levo) i direktor "Južmaša" Sergej Vojt
Na sastanku je potvrdjena teška situacija u “Južmašu“ nastala usled prekida zajedničkih programa sa Rusijom i problema u projektu Antares. Direktor KB “Južnoe” Degtjarev je predložio kao izlazak iz krize obedinjavanje “Južmaša“ sa KB “Južnoe”. Na kraju je usvojen predlog hitnih mera kako da se isplate dugovi i koraci koji su neophodni da se firma “Južmaš“ ponovo pokrene. Predlozi, koji nisu obelodanjeni su prosledjeni Vladi, Parlamentu i Predsedništvu Ukrajine.
Ubrzo posle ovog sastanka, lično se predsednik Porošenko oglasio najavom da će “Južmaš“ dobiti veliki državno-odbrambeni projekat, kao i tender vredan 45 miliona grivna za proizvodnju trolejbusa za oblast Dnjepropetrovska. Iako nije rekao kakva je priroda odbrambenog projekta, Porošenko je okupljenim radnicima “Južmaša” rekao da mogu da pogode o kakvoj je “nomenklaturi reč”.
A onda, samo dan kasnije, 27. marta, kao bomba je odjeknula vest da su se Ukrajina i Turska dogovorile o kosmičkom programu vrednom nekoliko milijardi dolara. Na brifingu u Dnjepropetrovsku, predsednik Porošenko je izjavio da je o tome bilo reči sa delegacijom iz Turske koja je tih dana boravila u Ukrajini. Nešto ranije, u Kijevu je boravio predsednik Turske Redžep Erdogan, koji je Ukrajini poklonio 50 miliona dolara za pokrivanje deficita državnog budžeta. Proboj Turske na ukrajinsku kosmičku scenu je očigledno usaglašen na najvećem nivou, za vreme ove posete. Šta to znači naravno još uvek je rano predvidjati. Detalji tog dogovora, kao i samog zajedničkog kosmičkog programa nisu poznati javnosti. Jedno je sigurno, Ukrajina je uspela da nadje strateškog partnera u Turskoj. Ona je spremna da uloži veliike pare, koliko u spašavanje “Južmaša”, toliko i za potrebe sopstvenog nacionalnog kosmičkog programa. Naravno, geopolitička dimenzija ovog koraka Turske ne treba biti smetnuta s’uma, jer je posle “Turskog toka” sa Rusijom, kosmički aranžman sa Kijevom pokazao koliko je Ankara uticajan faktor na evropskoj sceni. Kosmos je Erdoganu u njegovoj političkoj doktrini itekako potreban, jer vrlo dobro zna da u XXI veku džave bez kosmičkih tehnologija ne mogu da idu ukorak sa svetom koji grabi napred i ne mogu se smatrati modernim državama.
Ubrzo posle turske senzacije, usledila je nova spektakularna vest, očigledno povezana sa sastankom koji je organizovala Držvana kosmička agencija Ukrajine. Naime, od promene vlasti u Kijevu, svako učešće ukrajinskih inženjera u kosmičkim projektima u Rusiji je stavljeno pod led. Medjutim, pre samo nekoliko dana, generalni direktor “Južmaša” Sergej Vojt je u intervjuu “Izvestiji” izjavio da je Ukrajina saglasna da učestvuje u pripremi lansiranja dve rakete-nosača “Zenit” za potrebe Rusije. Takodje, Ukrajina i dalje čvrsto namerava da lansira svoj telekomunikacioni satelit “Libid” uz pomoć “Roskosmosa” sa Bajkonura. Gospodin Vojt je rekao da su iz Kijeva stigla sva neophodna dokumenta koja dozvoljavaju inžnjerima kompanije “Južmaš“ da opslužuju lansiranje raketa “Zenit” sa Bajkonura u julu ove godine. Takodje, dodao je:
“To je ‘mirni’ kosmos, i u toj sferi mi ćemo produžiti saradnju sa Rusijom. Što se tiče lansiranja satelita ‘Libid’, kao i ranije, mi nameravamo da ga lansiramo sa Bajkonura. Raketa za njegovo lansiranje je faktički gotova, ostalo je samo da iz Rusije dobijemo raketni motor i sistem upravljanja”.
Za raketni motor RD-171 za RN “Zenit” pomoću koje satelit “Libid” treba da bude lansiran, potrebno je Rusiji platiti 15 miliona dolara, dok je za sistem upravljanja ostalo da se uplati još 150 hiljade dolara. Ako sve ovo bude isplaćeno i dostavljeno na vreme, u “Južmašu” veruju da će RN “Zenit” biti spremna za transport na Bajkonur za dva do dva i po meseca. Ukoliko bi Ukrajina pokušala da nadje alternativu “Roskosmosu”, tada bi cena lansiranja iznosila najmanja 60 miliona dolara, tako da je računica jasna.
Prvi ukrajinski satelit “Libid”
Sve u svemu, sa vetrovima iz Turske i prvim pomirljivim tonovima oko podrške lansiranja raketa “Zenit” za potrebe “Roskosmosa” (mada u poslednje vreme slični tonovi takodje povremeno dolaze i iz Moskve), nešto se ipak konačno dešava na kosmičkoj sceni Ukrajine. U svetlu projekta satelita “Libid”, ukoliko bude uspešno realizovan, onda će početak dugog otopljavanja odnosa sa velikim severnim susedom možda delom biti povezan upravo za kosmos i lansiranje ukrajinskog kosmičkog prvenca.
