Još nema odluke o tome kada će "Sajuz MS-02" sa sledećom posadom MKS poleteti u kosmos, posle odlaganja lansiranja koje je trebalo biti obavljeno 23. septembra.

remont
Kosmički brod "Sajuz MS-02" za vreme instalrianja unutar gornjeg dela trećeg stepena rakete nosača

Posle detaljne provere problema koji je doveo do kratkog spoja kada je kosmički brod "Sajuz MS-02" postavljen unutar gornjeg dela trećeg stepena raketa-nosača u montažnom hangaru na Bajkonuru, ustanovljeno je da nije, kako se prvobitno mislilo, došlo do mehaničkog oštećenja tokom instalacije broda.

Problem je u stvari u jednom kablu koji se nalazi iza sedišta u kabini aparata za povratak. Po svemu sudeći, kabl je bio nepravilno presavijen iza jednog od tri sedišta, tako da je popustila njegova izolacija. Ona međutim nije pokazivala nikakve probleme tokom svih električnih testiranja sistema broda. Međutim, kada je brod instaliran u gornji deo trećeg stepena i kada su testiranja elektroinstalacija sistema broda nastavljena, došlo je do kratkog spoja. Prvobitno, kao što smo javljali, mislilo se da je za vreme ubacivanja broda došlo do mehaničkog oštećenja koji je, iako je to teško shvatiti, doveo do kratkog spoja u sistemu elektro-napajanja kosmičkog broda.

Stručnjaci su odmah isključili sve sisteme aparata, lagano izvukli brod i vratili ga natrag na njegov ispitni sto, u vertikalni položaj montažnog hangara kosmodroma Bajkonur. Ove operacije nose popriličnu dozu rizika, budući da su rezervoari broda, pre ubacivanja u treći stepen, napunjeni toksičnim raketnim gorivom i gasovima. Sve u svemu, posle provere kablovske instalacije unutra kabine aparata za povratak, ustanovljeno je da je jedan od kablova iz sedišta kosmonauta bio nepropisno presavijen, što je dovelo do slabljenja njegove izolacije. Tokom vremena, kako su testiranja odmicala, kablovski sistem je dugo bio pod naponom, tako da je već oštećena izolacija sve više i više slabila. U jednom trenutku, kada je brod već bio unutra trećeg stepena, maltene na korak do kompletiranja rakete-nosača i njenog transporta na lansirnu rampu, došlo je do proboja napona i kratkog spoja koji je, praktično izbacio kompletan električni sistem broda.

Tako se ispostavilo da nije bilo, kako se mislilo, nikakvog mehaničkog oštećenja i da momci iz tima koji je zadužen za montažne radove kosmičkog broda i rakete-nosača, na koje je prvo pala sumnja, nisu krivi. Ljudi iz tehničkog tima koji je još u Moskvi sklapao sisteme kosmičkog broda, prilikom instalacije kablovske mreže unutra kapsule broda narušili su tehničku disciplinu što je moglo da dovede do fatalnih posledica. Srećna je okolnost da je do kvara došlo na Zemlji, za vreme finalnih ispitivanja. Da se ovo, na primer desilo kada je brod već bio u kosmosu, bez sistema elektrosnabdevanja koji praktično sve ostale sisteme održava u životu, posada bi bila osuđena na sigurnu smrt. Takođe, ova situacija me podseća na tragediju prve "Apolo" posade januara 1967. koja je poginula za vreme simulacija lansiranja na vrhu rakete-nosača "Saturn-1B" na Kejp Kanaveralu. Upravo su nepravilno instalirani kablovi unutar kabine "Apola", sa oslabljenom izolacijom preko koje su, pored toga tehničari mesecima, za vreme dugotrajnih ispitivanja, gazili doveli do varničenja unutar kabine pune čistim kiseonikom. Astronauti Virdžil Grisom (Virgil Grissom), Edvard Vajt (Edward White) i Rodžer Čafi (Roger Chaffee), koji se u to vreme nalazili zatvoreni unutar kabine, su tada poginuli.

Drama na Bajkonuru, čiji se epilog još uvek čeka, dovela je, kako se i očekivalo, do promene grafika lansiranja. Kao prvo, lansiranje kosmičkog broda "Sajuz MS-02" planirano za 23, septembar 2016. pomereno je za nekoliko nedelja. Državna komisija nadležna za donošenje svih važnih odluka vezanih za selekciju i pripremu kosmonauta, radove na kosmodromu i datumu lansiranja, tek treba da donese odluku o tome kada će "Sajuz MS-02" poleteti u kosmos. Sama zamena kabla tehnički nije toliko komplikovana operacija, međutim sve to mora da se odradi unutar jako tesne kabine, iz koje trebaju biti izbačena sedišta i sigurno skinuti paneli koji se nalaze iza njih. Ono što dodatno komplikuje situaciju je to da se prethodno mora iz brodskih rezervoara da ispumpa svo toksično gorivo (što, takođe znači da se prvo skine spoljnja toplotna izolacija), što nije nimalo bezazlena operacija. Kada se to uradi, slede radovi unutar tesne kabine, pa kada se sve zameni praktično treba ponoviti kompletan ciklus testiranja elektrosistema.

Kada možemo očekivati da brod "Sajuz MS-02" poleti u kosmos? To je pitanje za članove Državne komisije (njome predsedava prvi čovek "Roskomosa" Igor Komarov), međutim iz NASA-e su procurile informacije da će lansiranje biti obavljeno 1. novembra. Pored ovog datuma spominju se još dva datuma - 12. i 19. oktobar, koji za aspekta kosmičke balistike, najviše odgovaraju za lansiranje broda prema Međunarodnoj kosmičkoj stanici.

Takođe, još uvek se spominje opcija sa zamenom kosmičkih brodova na Bajkonuru. Ukoliko je priroda remontnih radova unutar broda "Sajuz MS-02" takva da može dovesti do pomeranja rokova lansiranja dublje u novembar, onda bi 1. novembra u kosmos bio lansiran sledeći brod MS-03, naravno pod imenom "Sajuz MS-02", dok bi stari brod sa defektom ostao na Bajkonuru sve dok se kvar ne otkloni, onda bi, naravno uz zadršku, poleteo negde u decembru sa sledećom rusko-francusko-američkom ekipom misije MKS-51. Ova verzija je, međutim manje verovatna.  

U međuvremenu, posada broda i misije MKS-49/50 - kosmonauti Sergej Rižikov i Andrej Borisenko i astronaut Šejn Kimbrou - je vraćena za Bajkonura u Zvezdani grad. Tamo ona nastavlja pripreme. Ovo odlaganje lansiranja će najverovatnije dovesti do pomeranja datuma povratka posade koje se trenutno nalazi na MKS. Rus Anatolij Ivanjišin, Japanac Takuja Oniši i Amerikanka Ketlin Rubins se nalaze u kosmosu 80 dana i njihov povratak je bio planiran za 30. oktobar. Kako primopredaja stanice traje sedam dana, zavisno od datuma lansiranja (i spajanja) kosmičkog broda "Sajuz MS-02", povratak posade MKS-49 može da usledi u prvoj polovini novembra. Naravno, ako "Sajuz MS-02" poleti 19. oktobra, uz spajanja planirano dva dana kasnije, još uvek postoji mogućnost da se posada MKS-49 vrati na Zemlju prema starom planu, 30. oktobra.

Takođe, "udesno" se pomera lansiranje sledećeg teretnog broda "Progres MS-04", ranije planirano za 20. oktobra. Konačno, start sledeće posade MKS-50/51 prvobitno planiran za 16. novembra biće pomeren za nekoliko nedelja, i može biti obavljen u decembru. Sa ovim, još uvek nepotvrđenim grafikonom ruskih lansiranja prema MKS, "Roskosmos" praktično planira da održi tempo svih planiranih operacija na MKS - neće biti prebacivanja lansiranja iz jedne u drugu godina, ali će zbog problema sa "Sajuzom MS-02" planovi biti malo "zgusnuti" da bi bili svi ostvareni pre isteka godine.         

Odlaganje lansiranja "Sajuza MS-02" nije jedino koje je vezano za operacije sa MKS. Posle eksplozije rakete-nosača "Falkon-9" na lansirnoj rampi na Kejp Kanaveralu, kompanija SpaceX je stopirala sva lansiranja ove rakete dok se ne ustanovi šta je dovelo do eksplozije. Pod bremenom kontrakta sa NASA-om održavanja američkog segmenta, u planovima lansiranja još uvek stoji da će sledeći teretni brod "Dragon" (misija SpX-10) biti lansiran 11. novembra.

I druga privatna kompanija koja snabdeva američki deo MKS Orbital ATK ima problema da u potpunosti obnovi misije teretnih brodova "Signus" (Cygnus). Stručnjaci kompanije Orbital ATK su za septembar planirano lansiranje nove modifikacije rakete-nosača Antares 230 sa ruskim raketnim motorima RD-181 morali da odlože za period između 9. i 13. oktobra jer je za vreme poslednjih testiranja motora došlo do prevelikih vibracija. Zanimljivo, Orbital ATK planira da za vreme prvog lansiranja rakete sa novim raketnim motorima, sa kosmodroma Valops u Virdžniji, ka MKS pošalje sledeći teretni brod "Signus" (misija OA-5). To itekako govori koliko veliki rizik je rukovodstvo kompanije spremno da preduzme samo da održi kontraktom zahtevani ritam lansiranja teretnih brodova ka MKS. Kao što je poznati, oktobra 2014. za vreme lansiranja raketa Antares sa motorim AJ26-62 (američka modifikacija starih sovjetskih motora NK-33) je eksplodirala. Nova verzija ove rakete je snabdevena ruskim motorima RD-181 kompanije NPO "Energomaš" i njeno prvo lansiranje se očekuje se ;posebnom pažnjom. Ukoliko uspe, ovo će biti druga američka raketa-nosač koja koristi iste ruske raketne motore (druga je raketa Atlas V kompanije ULA).

Konačno, i lansiranje japanskog teretnog broda HTV-6 je nekoliko puta odlagano, tako da se sada ne očekuje pre zadnjih dana decembra.      

Sve u svemu, ovako može izgledati revidirani grafikon ključnih operacija vezanih za MKS do kraja godine:

  • između 9-13. oktobra - lansiranje teretnog broda "Signus" (Cygnus OA-5) kompanije Orbital ATK
  • 19. oktobra ili 1. novembra - lansiranje transportnog broda "Sajuz MS-02" (Rižikov, Borisenko, Kimbrou) - spajanje dva dana kasnije
  • 30. oktobar ili sredina novembra - povratak transportnog broda "Sajuza MS-01" (Ivanjišin, Takuja, Rubinsova)
  • 11. novembar - lansiranje teretnog broda "Dragon" (SpX-10) kompanije SpaceX
  • 16. novembra ili početak decembra - lansiranje i spajanje sa MKS transportnog broda "Sajuz MS-03" - posada MKS-51 OIeg Novicki (RKA), Toma Peske (ESA-Francuska) i Pegi Vitson (NASA)
  • Sredina novemnbra ili početak decembra - lansiranje ruskog teretnog broda "Progres MS-04"
  • 30. decembar - lansiranje teretnog broda Cygnus (OA-7) kompanije Orbital ATK
  • Decembar - lansiranje japanskog teretnog broda HTV-6 Kounotori-6.

Odloženo lansiranje nove posade prema MKS


 

 

Grujica Ivanović
Author: Grujica Ivanović
Menadžer planiranja električnih mreža u australijskoj kompaniji Ergon Energy, magistar elektrotehnike. Napisao je veliki broj članaka iz oblasti istraživanja kosmosa koji su objavljeni u časopisima "Galaksija", "Front", "Duga", "Planeta", "Astronomija", "Astronomski magazin", Spaceflight i “Vasiona”, i u dnevnim listovima "Politika", "Večernje novosti" i "Srpska reč". Takođe, u časopisu Power Transmission and Distribution objavljuje stručne tekstove iz elektrotehnike. Pre odlaska u Australiju radio je u EPS/"Elektrokosmet", dok je na RTV Priština uređivao televizijske emisije “Horizonti nauke” i “Ekološki krug”. Autor je dve knjige iz kosmonautike: "Kosmički vremeplov" (1997, BIGZ, Beograd) o prvim programima čovekovog leta u kosmos i "Salyut: The First Space Station - Triumph and Tragedy" (2008, Springer-Praxis, London-New York) o tragediji posade prve orbitalne stanice "Saljut". Jedan je od inicijatora projekta prvog srpskog veštačkog satelita "Tesla-1". Član je Britanskog interplanetarnog društva i Instituta inženjera Australije.

Zadnji tekstovi:


Dodaj komentar


 

tranzit logo


leksikon 190


 

stranica posmatraci2019


 

CURRENT MOON


tvastronomija18