iss

Države članice projekta Međunarodne kosmičke stanice (MKS) razmatraju mogućnost produžetka njenog funkcionisanja od 2020. do 2028, znači za još dodatnih osam godina.

Direktor programa kosmičkih letova sa ljudskim posadama "Roskosmosa" Aleksej Krasnov je pre nekoliko dana izjavio da je originalno bilo planirano da MKS kruži oko Zemlje do 2015. Onda je odlučeno produžiti njeno funkcionisanje kao minimum do 2020. Sada stručnjaci kosmičkih agencija koje učestvuju u programu MKS proučavaju mogućnosti daljeg produžetka leta stanice do 2028., kada će se napuniti 30 godina od lansiranja nenog prvog segmenta - funkcionalno-teretnog modula "Zarja".

Jedna od varijanti koje se analiziraju je da se MKS transformiše u orbitalno-montažni kompleks za sklapanje kosmičkih aparata koji će leteti u duboki kosmos i njihovo servisiranje posle povratka u orbitu oko Zemlje.

"Predugo smo ostali na niskim orbitama oko Zemlje i sada je pitanje o tome da krenemo dalje, ka drugim planetama" - rekao je tim povodom jedan od direktora NASA-e, astronaut Mark Polanski (Marc Polansky). Po njemu, NASA je ugasila program "Spejs šatl" da bi se "otrgla od Zemlje i krenula dalje - u duboki kosmos".

U NASA-i pridaju poseban značaj MKS-u, iznad svega za naučne programe koji će pomoći da se savladaju sve poteškoće vezane za dugotrajne kosmičke letove u dubine kosmosa, daleko od zemljine orbite. Polanski je potvrdio nameru NASA-e da ispuni sve svoje obaveze u odnosu na MKS kao minimum do 2020. ali nije komentarisao ideju produžetka korićenja MKS posle ovog roka.

Pored toga, NASA ohrabruje privatne kompanije da aktivnije učestvuju u naučno-istraživačkim programima na MKS. "Time želimo da oslobodimo naše resurse za realizaciju planova misija na asteoride i planete" - kaže Polanski. Istovremeno, predstavnik ESA-e Martin Cil (Zill) kaže da je i za ovu kosmičku agenciju MKS jedan od prioritetnih projekata do 2020., ali dodaje "i dalje, ako bude bilo moguće".

Za ESA-u pored naučnog programa na evropskom modulu "Kolumbus", od posebnog je značaja rastuća uloga ervopskih astronauta u funkcionisanju stanice. Grafikom misija na MKS, na primer do sredine 2014. planirane su šestomesečne misije tri evropska astronauta u okviru osnovnih ekspedicija MKS-a.

U ESA-i, kao i u "Roskosmosu" i NASA-i buduća uloga MKS je viđena kao platforma za osvajanje dubokog kosmosa.

Dok se na Zemlji razgovara o njenoj budućnosti, gore u kosmosu u toku je serija korekcija orbita stanice MKS. Pomoću ruskog servisnog modula "Zvezda" obavljeno je već nekoliko korekcija tokom kojih je etapno orbita stanice povećavana za po nekoliko kilometara.

Kako izgleda Zemljla sa Stanice

Trenutno, MKS kruži oko Zemlje na visini od 389,3km, dok će 26. oktobra uslediti još jedan manevar i prelazak na orbitu visine 390,3km. Ove korekcije orbite su neophodne radi predstojećih operacija sa stanicom.

Prvo će 29. oktobra u 13.04h (moskovsko vreme) od modula "Pirs" biti odvojen teretni brod "Progres M-10M". Zatim će 2. novembra u 15.42h sa modulom "Pirs" stanice MKS biti spojen teretni brod "Progres M-13M".

Njegovo lansiranje je planirano 30. oktobra u 14.11h raketom-nosačem "Sajuz-U" na kojoj je zamenjen treći stepen sa novim stepenom sa detaljno proverenim motorom RD-0110 koji je doveo do gubitka poslednjeg "Progresa" prošlog avgusta. Zatim, 14. novembra u 08.14h prema MKS-u sa Bajkonura kreće kosmički brod "Sajuz TMA-22" koji će se dva dana kasnije, ako sve bude išlo po planu spojiti sa stanicom. Posada u sastavu Anton Škaplerov (RKA), Anatalij Ivanjišin (RKA) i Danijel Burbank (Daniel, NASA) treba da nastavi misiju MKS posle odlaska njene trenutne posade - Sergeja Volkova (RKA), Majkla Fousuma (Michael Fossum, NASA) i Satoši Furukave (Satoshi Furukawa, JAXA) planiranog za 22. novembra u 06.25h.

Konačno, ovogodišnje lansirne operacije sa MKS-om će završiti kosmički brod "Sajuzu TMA-03M" čije je lansiranje planirano za 21. decembar. Na MKS-u će brodom "Sajuz TMA-03M" stići članovi nove osnovne posade Oleg Kononjenko (RKA), Donald Petit (NASA) i Holanđanin Andre Kajpers (Kuipers, ESA) koji će se pridružiti Škaplerovu, Ivanjinišinu i Burbanku.

Ranije je bilo planirano da ovaj brod bude lansiran 26. decembra, ali je na molbu NASA-e i ESA-e odlučeno da zbog katoličkog Božića poleti nešto ranije.

Lansiranje ovog kosmičkog broda u mnogome zavisi od uspeha prethodna dva lansiranja prema MKS-u, kao i ostalih lansiranih operacija na Bajkonuru. Tamo će uzgred do kraja godine biti lansiranja na pretek.

Rakete-nosača "Proton" je juče u geostacionarnu orbitu izbacila američki satelit "ViaSat-1", zatim u novembru ovom RN u kosmos leti ruski satelit globalnog pozicioniranja "Glonas-M", pa 9. novembra RN "Zenit" će lansirati prema Marsu dugo-očekivani aparat "Fobos-Grunt". 

I samo što je stigla još jedna značajna vest vezana za MKS. "Roskosmos" je raspisao konkurs za gradnju kosmičke laboratorije za MKS koji treba da bude završen do jula 2013. Vrednost kontrakta je 3,7 milijardi rubalja.

139470-international-space-station

Grujica Ivanović
Author: Grujica Ivanović
Menadžer planiranja električnih mreža u australijskoj kompaniji Ergon Energy, magistar elektrotehnike. Napisao je veliki broj članaka iz oblasti istraživanja kosmosa koji su objavljeni u časopisima "Galaksija", "Front", "Duga", "Planeta", "Astronomija", "Astronomski magazin", Spaceflight i “Vasiona”, i u dnevnim listovima "Politika", "Večernje novosti" i "Srpska reč". Takođe, u časopisu Power Transmission and Distribution objavljuje stručne tekstove iz elektrotehnike. Pre odlaska u Australiju radio je u EPS/"Elektrokosmet", dok je na RTV Priština uređivao televizijske emisije “Horizonti nauke” i “Ekološki krug”. Autor je dve knjige iz kosmonautike: "Kosmički vremeplov" (1997, BIGZ, Beograd) o prvim programima čovekovog leta u kosmos i "Salyut: The First Space Station - Triumph and Tragedy" (2008, Springer-Praxis, London-New York) o tragediji posade prve orbitalne stanice "Saljut". Jedan je od inicijatora projekta prvog srpskog veštačkog satelita "Tesla-1". Član je Britanskog interplanetarnog društva i Instituta inženjera Australije.

Zadnji tekstovi:


Dodaj komentar


 

tranzit logo


leksikon 190


 

stranica posmatraci2019


 

CURRENT MOON


tvastronomija18