iss

“Roskosmos” i NASA su se dogovorili da 2015/16. obave jednogodišnu misiju na MKS. Sada je tipično trajanje misija na MKS izmedju 4 i 6 meseci. U ovoj misija će učestovati dvočlana posada, po jedan predstavnik “Roskosmosa” i NASA-e. Očekuje se da će članovi posade biti sa iskustvom leta u kosmos. Iako će njihov identitet biti objavljen krajem novembra, najozbiljniji kandidati sa ruske strane su iskusni kosmonauti Genadij Padalka (koji se nedavno vratio sa MKS) i Oleg Skripočka (koji je bio jedan od retkih koji je pozitivno u Centru za obuku kosmonauta u Zvedzanom gradu odgovorio na predlog da provede godinu dana u kosmosu). Od američkih pročulo se da je Pegi Vitson, inače bivši šef astronauta u Džonsonovom centru u Hjustonu, izrazila želju da leti godinu dana na MKS (ona je već učestovala u misiji na Kosmičkoj stanici), ali je kasnije odustala. Ako sve bude išlo po planu, jednogodišnja misija na MKS mogla bi da započne u proleće 2015.

Iako je zamišljena kao misija probnog karaktera, direktor programa letova sa ljudskim psoadama u “Roskosmosu” Aleksej Krasnov ne isključuje mogućnost da na osnovu resultata ovog eksperimenta može doći do etapnog produžetka budućih misija na MKS. “Roskosmos” je već predložio NASA-i da sledeće misije na MKS budu produžene na 9 meseci, a da u budućnosti, u skladu sa rezultatima eksperimentalne jednogodišnje misije budu prevedeni na misije trajanja po 12 meseci.

Naravno, postavlja se logično pitanje o motivima ovog eksperimenta? Istina, jednogodišnji letovi u kosmos nisu novina. Na orbitalnom kompleksu “Mir” su krajem 80-ih i sredinom 90-ih prošlog veka obavljene prave kosmičke odiseje u trajanjima od preko 300 dana. Takodje, znamo da je apsolutni rekorder u dužini leta u kosmosu Dr Valerij Poljakov, koji je 1994/95. proveo 427 dana na orbitalnom kompleksu “Mir”. Prema rečima Vladimira Popovkina, prvog čoveka “Roskosmosa”, primarni razlozi su da se “smanji opterećenje pilotirane tehnike i poveća efikasnost rada samih kosmonauta”. Polugodišnji letovi koji se sada odvijaju na MKS pokazuju da po dolasku kosmonauta na stanicu treba da prodje oko pola meseca pre nego oni postanu potpuno operativni i efikasni. Posle toga, oni rade u “normalno režimu” dva do tri meseca, posle čega počinje lagano pakovanje stvari i prepreme za povratak.    

Naravno, u pozadini ove priče je i novac. Naime, pre tri godine na MKS se prešlo na misije sa šestočlanim posadama. To je posle gašenja programa “Spejs šatl” primoralo “Roskosmos” da odustane od turističkih letova u kosmos koji su donosili sasvim solidan prihod (20 do 30 miliona dolara po jednom turisti, od slavnog Denisa Tita). Ako bi se prešlo na jednogodišnje misije na MKS, ritam godišnjih lansiranja “Sajuza” bi sa četiri pao na dva, čime be bila opet otvorena vrata za letove bogataša željnih kosmičkih avantura. I kao potvrda ovih misli upravo je stigla vest da se do kraja ove godine očekuje potpisivanje ugovora sa britanskom operskom pevačicom Sarom Brajtman (Sarah Brightman) za 12-to dnevni let na MKS tokom 2015! Najverovatnije u sklopu posade koja će treba da provede godinu dana u kosmosu. Takodje se očekuje da će ona imati dublera koji će, takodje biti kosmička turista, znači to je kandidat za još jednu turističku misiju na “Sajuzu”. Dodatan motiv za aktiviranje kosmičkog turizma je da će za koju godinu astronauti NASA-e (a možda i ESA, Kanade i Japana) leteti na MKS na nekom od privatnih američkih kosmičkih brodova. To znači da će Rusija ostati bez redovnih uplata NASA koja plaća 63 miliona dolara za obuku i misiju jednog američkog astronauta na “Sajuzu”.  

I to nije sve. U “Roskosmosu” planiraju još dve jednogodišnje misije u periodu 2018-2020. I to uz učešće iste posade! Ideja je da 2018/19. jedna ruska posada provede godinu na MKS, da se zatim vrati na Zemlju, pa ako sve bude u redu ona će opet biti lansirana na MKS gde će 2019/20. ponovo provesti godinu dana. Time će stručnjaci biti u situaciji da provere kako i koliko ljudski organizam “pamti” bestežinsko stanje i dali su dugotrajni letove na druge planete, kada je čovek u pitanju, mogući. Koliko se o ovom problemu malo zna dovoljno govore dramatične fotografije članova posade MKS 31 Olega Kononjenka (RKA, prva slika), ...

nazemlji1

Andre Kajpersa (ESA, druga slika)...

nazemlji3

... i Donalda Petita (NASA)....

nazemlji2

... snimljene za vreme njihove evakuacije iz aparata za povratak kosmičkog broda “Sajuza TMA-03M” prošlog jula u stepama Kazastana posle 193 dana provedenih u bestežinskom stanju. Astronaut Petit (treća slika) je čak izgubio svest dok su ga spuštali niz trap aparata.  

Fotosi - NK-NK/RKA

Grujica Ivanović
Author: Grujica Ivanović
Menadžer planiranja električnih mreža u australijskoj kompaniji Ergon Energy, magistar elektrotehnike. Napisao je veliki broj članaka iz oblasti istraživanja kosmosa koji su objavljeni u časopisima "Galaksija", "Front", "Duga", "Planeta", "Astronomija", "Astronomski magazin", Spaceflight i “Vasiona”, i u dnevnim listovima "Politika", "Večernje novosti" i "Srpska reč". Takođe, u časopisu Power Transmission and Distribution objavljuje stručne tekstove iz elektrotehnike. Pre odlaska u Australiju radio je u EPS/"Elektrokosmet", dok je na RTV Priština uređivao televizijske emisije “Horizonti nauke” i “Ekološki krug”. Autor je dve knjige iz kosmonautike: "Kosmički vremeplov" (1997, BIGZ, Beograd) o prvim programima čovekovog leta u kosmos i "Salyut: The First Space Station - Triumph and Tragedy" (2008, Springer-Praxis, London-New York) o tragediji posade prve orbitalne stanice "Saljut". Jedan je od inicijatora projekta prvog srpskog veštačkog satelita "Tesla-1". Član je Britanskog interplanetarnog društva i Instituta inženjera Australije.

Zadnji tekstovi:


Dodaj komentar


 

tranzit logo


leksikon 190


 

stranica posmatraci2019


 

CURRENT MOON


tvastronomija18