ISS

NASA predlaže nekoliko godišnjih ekspedicija na MKS

Stručnjaci NASA-e predlažu nekoliko godišnjih kosmičkih letova na MKS, kaže drektor Instituta medicinsko-bioloških problema (IMBP) Igor Ušakov. Prvi godišnji let na MKS planirano je da krene u proleće 2015. Ruski kosmonaut Mihail Kornienko i američki astronaut Skot Keli (Scott Kelly) će se posle 12 meseci provedenih u orbiti, vratiti na Zemlju u proleće 2016.  

KKKornienko i Keli (u prednjem planu) u simulatoru MKS

Prema rečima Ušakova, američki partneri u programu MKS predlažu seriju od pet jednogodišnjih kosmičkih ekspedicija, od kojih bi drugi mogao da bude organizovan 2017. Sa pet maratonskih misija, naučnici će prikupiti obiman materijal iz sfere kosmičke medicine i biologije, i profilaktike dugotrajnog boravka čoveka u kosmosu.

U "Roskosmosu" je ranije bilo reči o dvema jednogodišnjim kosmičkim misijama u periodu 2018-2020. U ovom eksperimentu bi trebala da učestvuje ista ruska posada. Po povratku iz prvog dela misije, kosmonauti će provesti nekoliko meseci u simuliranom ambijentu Crvene planete, a onda ponovo poleteti na MKS gde će provesti drugih dvaneast meseci - što bi predstavljao povratak sa Marsa.  

Zanimljivo je da ESA nije odgovorila na ovu inicijativu iz NASA-e, ali je Nemačka, kao njen najuticajniji član, izrazila zainteresovanost za jednogodišnje letove u kosmos.

Ruski naučnici predlažu produžetak korišćenja MKS do 2024.

Ruski naučnici predlažu da se eksploatacija MKS produži do 2024. Ovaj predlog NASA-e je posle zelenog svetla Bele kuće i Kongresa dobio otvorenu podršku ruske strane. Medjutim, usled zatezanja odnosa izmedju SAD i Rusije oko krize u Ukrajini, Dmitrij Rogozin, koji se nalazi na spisku lica kojima su SAD nametnuli sankcije, je izjavio da Rusija nema namere da posle 2020. nastavi sa korišćenjem MKS. Ova odluka koja nikada formalno nije prosledjena iz "Roskosmosa" NASA-i dovela je administratore NASA-e u vrlo nezogadan položaj, jer je njihov uslov za nastavak eksploatacije MKS do 2024. bio da Rusija ostane partner u ovom programu. Zbog toga je pokrenuta "tiha diplomatija" izmedju dve agencije da se dodje do zajedničkog rešenja, jer ako Rusija napusti program teško je očekivati da će NASA, bez ogromnih troškova, biti u stanju da održava ogroman kompleks na orbiti.    

I pored sankcija, kontakti američkih i ruskih naučnika su nastavljeni. Nedavno je, na primer grupa stručnjaka NASA-e imala sastanke u Moskvi sa stručnjacima "Roskosmosa" oko zajedničkih projekata radijacione zaštite kosmonauta. Pored toga, za razliku od američko-medjunarodnog segmenta stanice, ruski deo MKS još uvek nije kompletiran. Tokom 2017. i 2018. planirano je da ruski deo stanice "naraste" sa još nekoliko modula, tako da bi napuštanje MKS 2020. sa modulima "starim" svega dve-tri godine, dovelo Rusiju u podjednako nezgodan položaj kao i NASA-u.

Ove inicijative koje dolaze iz Ruske akademije nauka nije neočekivana, jer pomaže ne baš tako taktičnim i popustljivim političarima obe strane da izadju iz ćorsokaka u koji su uveli kosmičke programe dve vodeće države.

MKS kao osnova buduće Kosmičke stanice u Lagranžeovoj tački

NASA i "Roskosmos" su se u načelu dogovorile da korišćenjem pojedinih modula MKS-a postave medjunarodnu stanicu iza orbite Meseca. Ova inicijativa je pokrenuta u "Roskosmosu", sa njom se NASA-a nedavno složila, dok su ESA i JAXA takodje podržali strategiju kosmičkih letova posle završetka programa MKS.

Ruski predlog se zasniva na korišćenje modernizovanog naučno-energetskog modula (NEM) kao baze buduće kosmičke stanice. Modul će prethodno biti spojen sa MKS na orbiti oko Zemlje. Nova stanica će biti postavljena u tački Lagranža L2 sistema Zemlja-Mesec, na rastojanju od 61,500km od Meseca. U ovoj tački, položaj buduće kosmičke stanice ostaće stabilan u odnosu na Zemlju i Mesec.

NEM

Naučno-energetski modul (NEM)  

Kada je planirana gradnja nove stanice još nije dogovoreno, ali se zna da će novi modul koji se sada gradi u RKK "Energija", biti spojen sa MKS 2018. Modul bi pre napuštanja MKS bio odvojen od stanice i pomoću američkog tegljača prebačen sa orbite oko Zemlje do tačke L2, sa one strane mesečeve orbite.  

Nova stanica može kasnije postati okosnica misija prema Marsu.

earth-moon-lagrange-pointsLagranžeove tačke

"Gust saobraćaj" oko MKS-a

Poslednji evropski automatski teretni brod ATV-5 koji nosi ime belgijskog naučnika Žorža Lemetra (Georges Lematire), jednog od utemeljivača teorije "Velikog praska", spojen je sa MKS 12. avgusta. Brod je lansiran 29. jula pomoću rakete-nosača Ariane V. Sa masom od 20,5t, bio je to najteži koristan teret ikada lansiran ovom raketom-nosačem. Spajanje je obavljeno uz ruski modul "Zvezda".

Brodom je na MKS stiglo više od 6,6 t materijala neophodnih za nastavak korišćenja MKS, kao što su gorivo, voda, hrana i naučna oprema. Medju naučnim priborima posebno je zanimljiv infracrveni senzor "Liris" pomoću koga će naučnici stvoriti sistem za rano otkrivanje opasnih asteroida i "kosmičkog otpada".

AGerstAstronaut Aleksandar Gerst (Nemačka) unutar ATV-5

Za razliku od prethodnih aparata ATV, "Lemetr" je leteo prema MKS pod manjim nagibom, da bi se razradio proces uništenja 400 tona teške MKS u gustim slojevima atmosfere kada za to bude doneta odluka.        

"Lemetr" je poslednji od pet automatskih teretnih brodova koje je ESA poslala prema MKS. Evropa više nema nameru da gradi nove teretne brodove za MKS, ali će modifikovana verzija ATV biti korišćena kao servisni modul novog američkog kosmičkog broda "Orion".

Nekoliko dana pre "Lemetra", sa MKS je korišćenjem "brze šeme" spojen ruski teretni brod "Progres M-24M", samo šest časova posle lansiranja. Teretnjak je na MKS doneo 2,3t različitog materijala, uključujući preko 1000kg gorivo za motore objedinjenog pogonskog sistema modula "Zarja" i "Zvezda" i 48kg kiseonika.  

Progres
"Progres M-24M" pred spajanje sa MKS

A tri dana posle spajanja "Lemetra", 15. avgusta od MKS od modula Harmony (Node-2) je odvojen privatni teretni brod Cygnus (misija CRS-2). Teretni brod kompanije OSC nosi ime preminule žene-astronauta Dženise Vos (Jenice Voss), veterana iz programa "Spejs šatl". Brod je proveo u sastavu stanice mesec dana, od 16. jula. Njime je na MKS dostavljeno oko 1,5 t neophodnih materijala za američki segment stanice. Pre odvajanja, brod CRS-2 "Vos" je napunjen otpadom sa stanice koji će skupa sa njim sagoreti u atmosferi za oko dve nedelje.  

Cygnus
Teretni brod Cygnus CRS-2 pred spajanje sa MKS


Lansiranje modula "Nauka" odloženo za 2017.

Lansiranje višefunkcionalnog laboratorijskog modula (MLM) "Nauka" odloženo je za februar 2017. odnosno osam godina od prvobitno planiranog roka. Modul je izradjen u Centru "Hruničev", ali je po njegovom prebacivanju u RKK "Energija" gde su stručnjaci trebali da ugrade dodatnu opremu i obave detaljna testiranja, ustanovljeni ozbiljni problemi na njegovom pogonskom sistemu. Modul je vraćen u "Hruničev" gde će tokom 2014. i 2015. kompletan pogonski sistem (napojne linije i svi motori) biti demontirani i zamenjeni novom opremom.

Tokom 2016. ispitivanja modula će biti nastavljena u RKK "Energija" i na Bajkonuru, posle čega će, ako sve bude bilo u redu modul trebao biti lansiran na vrhu rakete-nosača "Proton".

NaukaModul "Nauka"

Naravno, postavlja se pitanje svrsishodnosti spajanja modula "Nauka" sa MKS ako Rusija, samo tri godine kasnije napusti program Kosmičke stanice. U tom slučaju, MLM "Nauka" može poslužiti kao osnova ruske orbitalne stanice.  

Radovi izvan MKS-a

Ruski kosmonauti Aleksandar Skvarcov i Oleg Artemjev se pripremaju za svoj drugi izlazak izvan ruskog dela MKS koji je planiran 18. avgusta, u cilju nastavka radova na spoljašnjoj površini modula "Zvezda". Operacije će trajati 6 časova i 16 minuta.

Oni su u junu proveli gotovo 7,5 časova u otvorenom kosmosu i na stanici instalirali deo opreme za prenos signala izmedju MKS i telekomunikacionih satelita "Luč". Tri satelita ove serije će od 2015. omogućiti nezavisne komunikacije ruskih kosmonuata sa Centrom upravljanja letom u vreme kada stanica leti izvan zone radio-vidljivosti pratećih stanica na Zemlji.      

Russian Cosmonaut

Za to vreme, NASA je obustavila izlaske u otvoreni kosmos izvan američkog dela MKS do septembra, posle sledeće rotacije posada na stanici. Nije isključeno da dodje i do dužeg odlaganja. Razlog za ovu odluku su problemi na baterijama američkih skafandera. Prema prvobitnom planu, bila su predvidjena dva izlaska u otvoreni kosmos - 21. i 29. avgusta, uz učešće astronauta Stivene Svansona i Rida Vajzmana, odnosno Vajzmana i Nemca Aleksandra Gersta.

Robotom upravljao astronaut sa MKS

Nemački astronaut Aleksandar Gerst koji se od 29. maja nalazi na MKS, sa orbite je upravljao prototipom marsohoda Eurorobot, koji se nalazio na poligonu u Holandiji. Eksperiment je trajao 90 minuta. Astonaut je koristio specijalni notbuk dispečera na MKS i daljinskim komandama upravljao robotskim vozilom veličine manjeg automobila. On je takodje imao video-kontakt sa robotom, tako da je mogao da prati njegovo pomeranje i menja trasu kretanja.

voziloVozilo Eurorobot za vreme eksperimenta sa MKS

Cilj eksperimenta je da se usavrši tehnika kontrole automatskih vozila na površinama drugih nebeskih tela sa kosmičkih stanica na orbiti pomoću takozvanog kosmičkog interneta.

Ovo je drugi eksperiment upravljanja vozilom na Zemlji sa MKS. Prvi je obavljen 2012. kada je astronaut Sunita Vilijams sa MKS upravljala robotskim vozilom u Nemačkoj.


Ruske sankcije Americi – druga strana priče

Grujica Ivanović
Author: Grujica Ivanović
Menadžer planiranja električnih mreža u australijskoj kompaniji Ergon Energy, magistar elektrotehnike. Napisao je veliki broj članaka iz oblasti istraživanja kosmosa koji su objavljeni u časopisima "Galaksija", "Front", "Duga", "Planeta", "Astronomija", "Astronomski magazin", Spaceflight i “Vasiona”, i u dnevnim listovima "Politika", "Večernje novosti" i "Srpska reč". Takođe, u časopisu Power Transmission and Distribution objavljuje stručne tekstove iz elektrotehnike. Pre odlaska u Australiju radio je u EPS/"Elektrokosmet", dok je na RTV Priština uređivao televizijske emisije “Horizonti nauke” i “Ekološki krug”. Autor je dve knjige iz kosmonautike: "Kosmički vremeplov" (1997, BIGZ, Beograd) o prvim programima čovekovog leta u kosmos i "Salyut: The First Space Station - Triumph and Tragedy" (2008, Springer-Praxis, London-New York) o tragediji posade prve orbitalne stanice "Saljut". Jedan je od inicijatora projekta prvog srpskog veštačkog satelita "Tesla-1". Član je Britanskog interplanetarnog društva i Instituta inženjera Australije.

Zadnji tekstovi:


Dodaj komentar