Kosmički brod “Sajuz TMA-13M” uspešno je sleteo na Zemlju sa tročlanom posadom Medjunarodne kosmičke stanice MKS-41 u sastavu Maksim Surajev (“Roskosmos”), Aleksander Gerst (ESA/Nemačka) i Gregori Vajzman (NASA). Aparat za povratak je sleteo 10. novembra 2014. u 06:59č (po moskovskom vremenu) 85km severno od grada Arkalika, u Kazahstanu. Misija je trajala 165 dana, 7 časova i 1 minut.


Završena je još jedna uzbudljiva kosmička ekspedicija na Medjunarodnoj kosmičkoj stanici (MKS). Obilovala je kako naučno-istraživačkim eksperimentima, tako i remontno-profilaktičkim radovima. U američko-medjunarodnom delu MKS obavljeno je preko 200 eksperimenata, dok je na ruskom delu stanice obavljeno gotovo stotinu eksperimenata. Proučavana je fizika gasova, plazme i laserskih snopova u uslovima mikrogravitacije. Nastavljeni su eksperimenti sa analizom malih eksperimentalnih sfernih tehnoloških satelita, u okviru kosmičke biomedicine istraživan je uticaj bestežinskog stanja na praktično celo ljudsko telo – uključujući čak i kožu. Značajan deo istražavanja se odnosio na praćenje uslova u atmosferi i na površini Zemlje, uključujući vulkanske aktivnosti.

  mks1
  mks2
  mks3

Jedan od najzanimlivijih eksperimenata je obavio Nemac Gerst, kada je sa stanice daljinskim komandama upravljao robotizovanim vozilom na Zemlji, simulirajući buduće operacije koje astronauti na orbitalnim stanicama oko planeta mogu obavljati sa roverima na površini. Takodje, popularni “robonaut” je konačno dobio “noge”, ali posle njihovog instaliranja, ispostavilo se da je Kontrola u Hjustonu izgubila kontakt sa prvim kosmičkim androidom na stanici, pa su ga astronauti za svaki slučaj isključili, do daljnjeg.

Takodje, u oktobru obavljana su tri izlaska u otvoreni kosmos – dva u okviru američkog programa i jedan iz ruskog dela MKS. U prvom su učestovali Vajzman i Gerst, a u drugom Vajzman i Vilmor, koji je krajem septembra stigao na Kosmičku stanicu kao član ekspedicije MKS-42, a u trećem je Surajev proveo tri i po sata izvan stanice skupa sa Samokutjejevim koji je skupa sa Vilmorom i Serovom 26. septembra stigao na MKS brodom “Sajuz TMA-14M”. Američki radovi izvan stanice su trajali po šest i po časova i bili su usredsredjeni na završetak servisiranja kriogenog sistema napajanaja električnom energijom na kome je prošle godine došlo do otkaza jednog od blokova koji pumpaju tečni amonijak za hladjenje električne opreme. Boravak Vajzmana i Gersta (bio je to 27. izlazak u otvoreni kosmos u okviru američkog programa MKS) obeležio je jedan zanimljiv dogadjaj; naime, na jednom snimku koji je napravio Vazjman, iza Gersta se vidi sjajni, cilindrični, neidentifkovani leteći objek (NLO) koji je zaminuo u dubine kosmosa.

Još jedan kuriozitet je neuobičajeno veliki broj udara mikrometeorita zabeleženih tokom ove misije, što ne čudi budući da je Kosmička stanica velika kao fudbalsko igralište. Tako je na primer na snimku napravljenom kamerom sa mehaničke ruke uočena do sada najveća “rana” od udara meteorite. Na površini jednog od radijatora sistema za hladjenje kroz koji protiče tečni superhladni amonijak vidi se trag udara mikrometeorita dužine preko 13cm. Kako uredjaji nisu detektovali isticanja amonijaka, inženjeri u Kontroli misije u Hjustonu se nadaju da radijator ipak nije oštećen. Takodje, na jednom od prozore modula “Kupola” koji je glavna “osmatračnica” MKS registovana je rupa nastala od udara meteorite. Iako nije došlo do proboja, astronautima je naloženo da zatvaraju poklopce na prozorima “Kupole” kada je ne koriste za osmatranja. Ni ruski deo MKS nije ostao poštedjen potoka mikrometeorita iz kosmosa – najveća rupa je otkrivena na iluminatoru malog istraživačkog modula “Poisk”.    

Tokom ove misije sa MKS je spojeno nekoliko automatskih teretnih brodova, uključujući poslednji, peti evropski “teretnjak” ATV “Lemetr”,. Pored ATV, na stanicu je redovno transportovan material neophodan za nastavak leta MKS ruskim teretnim brodovima “Progres-M” i privatnim aparatima Dragon (kompanije SpaceX) i Cygnus (OSC). Ostaće zabeleženo da je poslednji pokušaj prevoza materijala do MKS pomoću broda Cygnus (misija Orb-3) završen eksplozijom rakete-nosača Antares odmah posle poletanja.    

Danas, 10. novembra, u 03:31č kosmički brod “Sajuz TMA-13M” je odvojen od MKS i udaljivši se od nje, krenuo na sletanje. Zatim su sledele dobro poznate operacije u šemi spuštanja broda “Sajuz” – orijentacija, kočenje, odbacivanje orbitalnog i instrumentalnog odseka, ulazak u atmosferu, otvaranje padobrana, aktiviranje malih retroraketnih motora i ateriranje u kazahstansku stepu. U zoni spuštanja, kosmičku posadu je čekalo oko 300 ljudi iz prihvatnih službi, 14 helikoptera Mi-8, dva aviona An-26 i šest specijalizovanih terenskih vozila.        

mks4 mks5
mks6

Surajev (gore levo), Gerts (gore desno) i Vazjaman snimljeni odmah posle sletanja.

Pročitajte njihove biografije

Na MKS misiju nastavlja posada u sastavu Aleksandar Samokutjajev, Jelena Serova i Bari Vilmor. Za dve nedelje, njima će se pridružiti ekipa misije MKS-43 – Anton Škaplerov (“Roskosmos”), Samanta Kristofereti (ESA/Italija) i Teri Virts (NASA).  

Grujica Ivanović
Author: Grujica Ivanović
Menadžer planiranja električnih mreža u australijskoj kompaniji Ergon Energy, magistar elektrotehnike. Napisao je veliki broj članaka iz oblasti istraživanja kosmosa koji su objavljeni u časopisima "Galaksija", "Front", "Duga", "Planeta", "Astronomija", "Astronomski magazin", Spaceflight i “Vasiona”, i u dnevnim listovima "Politika", "Večernje novosti" i "Srpska reč". Takođe, u časopisu Power Transmission and Distribution objavljuje stručne tekstove iz elektrotehnike. Pre odlaska u Australiju radio je u EPS/"Elektrokosmet", dok je na RTV Priština uređivao televizijske emisije “Horizonti nauke” i “Ekološki krug”. Autor je dve knjige iz kosmonautike: "Kosmički vremeplov" (1997, BIGZ, Beograd) o prvim programima čovekovog leta u kosmos i "Salyut: The First Space Station - Triumph and Tragedy" (2008, Springer-Praxis, London-New York) o tragediji posade prve orbitalne stanice "Saljut". Jedan je od inicijatora projekta prvog srpskog veštačkog satelita "Tesla-1". Član je Britanskog interplanetarnog društva i Instituta inženjera Australije.

Zadnji tekstovi:


Dodaj komentar


 

tranzit logo


leksikon 190


 

stranica posmatraci2019


 

CURRENT MOON


tvastronomija18